Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu do sada je doneo 25 presuda protiv Srbije, a broj pritužbi građana u stalnom je porastu. Srbija je po tome na 13. mestu u Evropi.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu do sada je u korist Srbije presudio u jednom slučaju, a jedan predmet od ukupno 26 presuđenih, u potpunosti je zaključen i presuda izvršena, izjavio je za agenciju Beta zastupnik Srbije pred tim sudom Slavoljub Carić.

Iako je Srbija po broj tužbi u samom vrhu, na 13. mestu u Evropi, skoro polovinu predstavki građana taj sud je odbacio, jer nije bilo osnova za njihovo razmatranje.

Prema statističkom izveštaju suda, od 2004. godine podneto je 3.776 predstavki građana protiv države Srbije. Od toga je 1.669 sud odbacio, a do sada nam je 139 slučajeva dostavljeno na odgovor. Prošle godine u slučajevima građana Srbije sud u Strazburu izrekao je devet presuda, od kojih je osam bilo u njihovu korist, ali je sklopljen i veliki broj prijateljskih poravnanja u slučajevima koji nisu došli do faze razmatranja suda.

„Građani se zaista u enormnom broju obraćaju Evropskom sudu povodom raznih stvari. To je možda posledica našeg mentaliteta, volimo da se parničimo i da idemo pred sud. S druge strane, moguće da je to i posledica neefikasnosti organa i nefunkcionisanja sistema“, rekao je Carić.

Sud u Strazburu doneo je različite odluke u još 22 slučaja građana Srbije, za koje su sklopljena prijateljska poravnanja, donete jednostrane deklaracije, ili ocenjeno da su neosnovani. Neke su povukli i sami građani.

„Broj izrečenih presuda protiv Srbije nije alarmantan i njihovo sporo izvršenje ne može naškoditi Srbiji pred evropskim institucijama koje ocenjuju stepen poštovanja ljudskih prava“, ocenjuje Carić.


Nerealna očekivanja građana

„To nije sud četvrte instance koji bi mogao da ukine odluku domaćeg suda, mnogi to možda ne shvataju, a očekuju se i enormne naknade“, naveo je Carić i dodao da u dosadašnjim presudama nije bilo velikih naknada, osim u slučaju materijalne štete.

Kako je objasnio, najveći iznos koji je po presudi suda u Strazburu Srbija isplatila oštećenim građanima bio je oko četiri miliona dinara, ali su u svim ostalim postupcima dosuđene naknade u iznosu od oko 1.000 ili 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Sve materijalne naknade, sud u Strazburu odredio je na osnovu već izrečenih presuda domaćih sudova, napomenuo je Carić i ukazao da se ti dosuđeni iznosi uglavnom isplaćuju na vreme.

Carić je naveo da problem sa naknadama nije u iznosima koji nisu toliko veliki, već u tome što te penale praktično plaća budžet Srbije, odnosno Ministarstvo pravde, a ne sud i sudija u čijem je postupanju došlo do povrede prava građana.

Srbija se suočava sa problemom izvršenja presuda u kojima, osim naknade, treba sprovesti i mere generalnog karaktera, kao što su promene zakona, a kako je Carić istakao, nisu realna ni očekivanja građana da se postupci u parnicama dugim po 15 godina, završe za šest meseci.


Naknade se plaćaju na vreme

U pojedinim slučajevima država nije u stanju da izvrši presudu, zbog opstrukcije neke strane u postupku, ili izmenjenih okolnosti, kao što je gašenje ili fiktivno postojanje firmi od čije bi imovine trebalo da budu isplaćeni poverioci.

„Naknade se plaćaju blagovremeno, pa čak i pre roka. Što se tiče ostalih mera, postupci i dalje traju, vrlo često jer nije dovoljno samo platiti naknadu, nego je potrebno promeniti zakone ili sprovesti mere individualnog karaktera kako bi se postupak priveo kraju“, dodao je Carić.

Građani Srbije obraćaju se Sudu za ljudska prava najčešće zbog dužine trajanja postupaka pred domaćim sudovima, što je po Carićevom mišljenju, gorući problem srpskog pravosuđa, ali i zbog zakonitosti i dužine boravka u pritvoru, prava na imovinu, porodičnih stvari.

Upitan da li se može oceniti efikasnost ustavne žalbe, novog instituta u pravosuđu Srbije koji bi mogao uticati i na smanjenje broja predstavki građana Evropskom sudu za ljudska prava, Carić je rekao da će to učiniti taj sud u nekom od narednih predmeta koje bude razmatrao.

idj/Beta

Izvor: B92

Ukoliko ste političar i još na vlasti, imate priliku da izbegnete pravdu, tvrde pojedini advokati.

Naime, Dejanu Stojadinoviću, koji je početkom februara napao Velimira Ilića, presuđeno je svega dva meseca nakon napada, dok se istovremeno druga suđenja odlažu unedogled.

Jedno od njih je suđenje za napad na snimatelja B92 Boška Brankovića, koje se vuče već dve godine, a drugo suđenje upravo Velimiru Iliću i to za fizički napad na tadašnjeg novinara novosadske TV Apolo Vladimira Ješića iz 2003. Sva tri slučaja su zabeležile kamere.

Ni dve godine nakon što je Boško Branković napadnut na ulici dok je radio svoj posao, njegov napadač Milan Savatović nije osuđen.

Savatović je snimatelju B92 polomio nogu dok je snimao protestni miting desničara organizovano zbog hapšenja Radovana Karadžića.

Poslednji glavni pretres je održan 29. oktobra, a naredna dva koja su zakazana nisu održana, jer se veštak nije odazvao.

U međuvremenu, suđenje je vraćeno na početak zbog promene članova sudskog veća.

“Ne možemo da shvatimo da je skoro šest meseci prošlo od prošlog do sadašnjeg glavnog pretresa, naročito imajući u vidu da se pojedini medijski atraktivni postupci započinju i okončavaju u periodu od dva meseca”, rekao je pravni zastupnik Boška Brankovića Duško Miljuš.

U prvom osnovnom sudu nisu želeli da komentarišu činjenicu da ni posle dve godine od napada na Brankovića presuda nije doneta, kao ni poređenje sa suđenjem za napad na Velimira Ilića, koje je završeno u roku od dva meseca.

“Nije isto da li je jedan ili više okrivljenih, da li je predloženo saslušanje jednog, dva ili više svedoka, da li eventualno treba sprovesti veštačenje koje može biti, i često jeste, složeno i iziskuje određeni vremenski period, tako da dužina trajanja postupaka zavisi od mnogih faktora i u nekim situacijama sud ne može da utiče, kao što je slučaj kod kompleksnih veštačenja”, kaže portparolka prvog osnovnog suda u Beogradu Ivana Ramić.

Ni slučaj Vladimira Ješića, koji je tužio Velimira Ilića, lidera Nove Srbije zbog fizičkog napada na njega tokom intervjua 2003. godine, nije manje zanimljiv.

Iako je Iliću naloženo da plati skoro 9,5 miliona dinara na ime pretrpljenog straha, fizičkih i duševnih bolova nanetih zbog povrede časti i ugleda, Ješić taj novac nikada nije video.

Zbog proceduralnih grešaka, kao i Ilićeve žalbe koja je podneta van svih rokova, čak četiri godine nakon presude, i ovo suđenje vraćeno je na početak, kaže Ješićev branilac.

“Kada pogledamo, šta je poruka posle presude prvostepene gde se magistar Velimir Ilic pojavljuje kao oštećeni? Tu se presuda donosi u roku od 60 dana od samog događaja. Istovremeno, saznanje o tome da taj isti oštećeni niti je ikada gonjen, niti je posle sedam godina realizovana šteta koja je naneta oštećenom govori očigledno o jednom diskriminatornom ponašanju”, rekao je advokat Vladimira Ješića Vladimir Horovic.

Velimir Ilić kaže da ni njega ni njegovog advokata niko nije pozvao na bilo koje ročište s Ješićem, pa je zbog toga proces vraćen na početak.

On tvrdi da nije urgirao ni za ovo, ni za suđenje koje je protiv napadača na njega završeno za svega dva meseca, već samo zaštitu.

“Ješić je mene tužio i ja sam oslobođen krivične odgovornosti, on je tražio samo nadoknadu štete. Eto, nije tužio onako kako valja, naravno, ja sam se obratio ministarki pravde tražeći da se zaštitim i da proces bude regularan uz proces koji ću dobiti. Ne, nisam urgirao, ja sam samo tražio zaštitu jer nemoguće je da se održi proces i presudi, a da ja nisam nijednom dobio poziv”, kaže predsednik Nove Srbije Velimir Ilić.

Na istu nelogičnost u ažurnosti suda ukazuje i advokat Boška Brankovića.

On navodi da je novo suđenje zakazano tek za 31. maj i po njemu to jasno pokazuje da postoji različit tretman između postupaka, okrivljenih i oštećenih, u zavisnosti od toga da li se radi o političaru ili običnom građaninu.