Ekstremno prelet Vršac Aleksinac paraglajding
23.06.2008. Жељко Овука
Јуче, 21.јуна 08. прелетео раздаљину од Вршца до села Лужане, негде између Алексинца и Ниша.
По ОЛЦ-у то је 198,86 km а по растојању између две најудаљеније тачке то је 189km.
лет је трајао 6h 01min, висина базе на 2,400m
Добар преглед лета и трацк лог-а налази се на адреси:
http://www.bogvetra. com/cgi-bin/ eol.cgi?p= olc&oa=flightinfo&season=8&fid=17989
Полетели смо у 11:52, Дуле, Роле, Милорад и ја, а мало касније Драган Ципелић, Раша и Влада Голић.
Мало смо испитивали око старта, Дуле и ја смо летели до аеродрома Вршац, а Роле, Мића и Влада Голић су већ кренули у прелет.
За њима сам и ја веома низак кренуо, а Дуле је слетео.
Мића је слетео иза села Страза на улазу у Јасеново, ту негде и Влада, а Роле се борио негде северно од Б.Цркве.
Код села Стража изасао сам у базу и договарао са Ролетом да кренемо у прелет ка Дунаву и даље.
После Дунава смо присли један другоме, Роле је био виси за 300m, и насао лагану и испрекидану термику и излази на 1700m. Ја се мучим, малтене враћам се преко Дунава у Румунију да пронађем термику.
Рекао сам Ролету да не иде даље ка југу јер је била велика плава рупа већ да чекамо код Сребрног језера. Очекивао сам да тај део ускоро проради. Није послушао, кренуо је и убрзо изгубио висину, слетео код неког села у близини језера.
Излазим после тога, како сам и препостављао у базу.
Даље сам кренуо сам, мало је прорадило јужно.
Имао сам укуцан у ГПС Човдин, па како буде..
Јак ветар по висини, идем од 55 до 72 km/h. То је добро за брзину прелета, али лоше за јакост стубова јер су били испрекидани и често у каскадама. Најача пењања до 4m
Нисам прилазио Хомољским планинама, мозда на 10 km зпадно од њих, пролазим Петровац на Млави, Човдин... видим да је Динов рекорд ту негде јос мало. Можда још један стуб до базе и низ ветар и обарам га.
Међутим наилазе проблеми, један огроман конгестус престао да ради, велика је сенка, заобилазим га, готово у ветар па боцно поред њега, тамо налазим трагове термике и лагано се поново вадим ка бази. Испред видим аутопут, мало даље Морава... Стављам ГОТО на Трстеник, јер сам њега једино имао овако јужно. Препознајем Параћин у даљини и прву српску фабрику стакла.. Висе немам везу са Милорадом који чека на Дунаву скелу, па да крене за мном и да покупи Ролета. Вадим телефон и зовем га, и кажем му да изађе на аутопут ка Параћину.
Термика јењава, мислио сам да ће тешко бити да се извучем на даље, али упорно вртим и 0,5 до 1 метар термику, и у лаганом заносу прелазим по сред Параћина.
Врат ме боли, грчеви у рукама.. Стизем до Појата, па затим преко гребена на којем вртим последњи стуб овог лета, угледам у даљини Алексинац.
Сетим се да је у Житковцу Срђан, покушам да га зовем телефоном али нема сигнала.
Ветар је и даље јак, борим се да сто дуже останем у ваздуху јер нисам баш желео да по јаком ветру слећем. И даље идем преко 70 km/h повремено. На 1,500 m сам и полако губим висину. Долина ка Алексинцу помало ради и не губим висину бог зна колико. Стизем ка Житковцу са 1000 m, и претпоставка да би доле могао ветар бити слабији показала се погресном. Прелазим то село и идем јужније. Могао сам и до наплатне рампе Ниш да стигнем, али сам сада тражио најбоље место за слетање. Уморан и са великим боловима у врату и леђима, није ми било до тога да јурим 70 на сат на маљ висини. Налазим неку згодну ливаду, радим спиралу. Гране се повијају као луде. Није свеједно. Сада у ветар идем 0 до 5 km/h, а слетео сам у рикверц. Ипак све је ок. Дођоше нека деца, зовем Срђана, он не верује. Покупио ме колима, води кући, па после долази екипа за ретранспорт. Идемо сви на пиће, а затим на роштиљ.
Поздрав свима!
Жељко Овука
Жељко Овука је председник Ваздухопловног Савеза Србије.
