Заставнику Радославу Кораћу, најбољем српском спортском падобранцу, који готово годину и по дана не прима пензију због неусаглашених ставова са Црном Гором, прекјуче је стигло решење да се исели из војног стана који је добио још 1994. године
Шампион спортског падобранства: Радослав Кораћ приликом једног од својих скокова
Ниш – У Ваздухопловном савезу Србије ускоро ће бити одржано свечано проглашење најбољег и најуспешнијег спортског падобранца наше земље. Већ се зна да ће ово признање четврти пут припасти пензионисаном заставнику, вишеструком репрезентативцу и државном прваку Радославу Кораћу (48) из Ниша, који је остварио рекордних 4.500 падобранских скокова. Овог идола и учитеља хиљада младих падобранаца, ронилаца (Кораћ има и више од 1.000 сати роњења) и спелеолога читаоци „Политике” памте и као главног актера приче коју је наш лист објавио у фебруару прошле године, када смо о њему писали као о „колатералној штети” међудржавних односа Србије и Црне Горе. Овај пензионисани заставник некадашње Војске Србије и Црне Горе, члан елитне падобранске екипе „Небеске видре”, остао је 1. септембра 2007. године без пензије, а тај проблем није решен већ скоро годину и по дана. Али, како показују актуелни догађаји, то није једина невоља која га је задесила.
– Како сам обавештен, лане је одржано неколико разговора између представника надлежних државних органа Србије и Црне Горе о решавању мог проблема, али и о укупној проблематици исплате пензија војним старешинама после раздруживања. У мом случају све је јасно: становник сам Ниша, у анкети спроведеној у војсци пре осамостаљења Црне Горе изјаснио сам се да остајем да живим и радим у Србији. После пензионисања, остао сам у Нишу и никада нисам имао пребивалиште у Црној Гори – прича за наш лист Кораћ, на чију адресу је прекјуче стигло званично писмо које су му упутили војни органи.
– Обрадовао сам се, помислио сам да је коначно стигло решење о даљој исплати пензије. Уместо тога, добио сам решење да се у року од 15 дана иселим из стана, који сам добио још 1994. године. Решење је послала Грађевинска дирекција Војске Србије – прецизира Кораћ, који је без иједне мрље окончао професионални војни стаж, био троструки првак државе у скоковима на циљ, двоструки државни првак у класичним падобранским дисциплинама, првак у дисциплини пара-ски, учесник у обарању четири државна рекорда, члан падобранске државне репрезентације Србије у скоро свим дисциплинама. Након свега, доживео је да остане без пензије, а ако је судити по управо достављеном решењу, и без – крова над главом.
-----------------------------------------------------------
Четврт века војне каријере
Радослав Кораћ је професионални војник од 1980. године, службовао је у Дивуљама код Сплита као поморски диверзант, командир и инструктор падобранства. У 63. падобранску бригаду у Нишу прешао је 1989. Од тада има стално пребивалиште у овом граду, где живи са супругом Светланом, сином Миљаном и кћерком Бојаном. Због потреба службе, привремено је прекомандован у војни 82. поморски центар у Црној Гори, где се затекао и у тренутку осамостаљења те републике. Тамо је и сачекао да буде разрешен дужности професионалног војника.
– У Србији сам, септембра 2006. године, од надлежних органа добио решење за пензију, са напоменом да ће ми је исплаћивати Црна Гора. Уредно сам примао пензију из црногорског фонда годину дана, али је потом обустављена са образложењем да немам пребивалиште у Црној Гори – испричао нам је Радослав Кораћ.
