Svetska banka: Biogoriva-glavni uzročnik poskupljenja hrane

Veliko povećanje proizvodnje biogoriva u SAD i Evropi glavni je uzročnik vrtoglavog rasta svetskih cena hrane, ocenio je ekonomista Svetske banke (SB) Don Mičel (Mitchell).

On je ukazao da biogoriva i, kao posledica njihove proizvodnje, niske zalihe žitarica, špekulativne aktivnosti na tržištu i zabrane izvoza pojedinih prehrambenih proizvoda učestvuju sa 70 do 75 odsto u ukupnom povećanju cena hrane.

Preostalih 25 do 30 odsto je rezultat slabljenja dolara i viših cena energenata koje dovode do poskupljenja đubriva i transporta, naglašava ovaj ekspert.

Preliminarna verzija ovog izveštaja SB podstakla je žestoku debatu ranije ovog meseca, jer neki smatraju da je ocena učešća biogoriva u poskupljenju hrane od 75 odsto preterana, dok drugi ukazuju da je to potvrda opasnosti koju nosi sadašnja politika vezana za biogorivo.

Bez obzira na kontraverznost ovog Mičelovog izveštaja, on se, ipak, donekle podudara s procenom Međunarodnog monetarnog fonda iz maja ove godine da biogoriva učestvuju sa 70 odsto u povećanju cena kukuruza i sa 40 procenata u poskupljenju soje.

Administracija američkog predsednika Džordza Buša je u međuvremenu procenila da je proizvodnja biogoriva podigla cene hrane za dva do tri odsto.

Vašington je, naime, u želji da se oslobodi uvoza nafte uveo podsticajne mere za proizvodnju alternativnih goriva iz prehrambenih useva, podsetila je agencija Rojters.

Da nije bilo povećanja proizvodnje biogoriva, globalne zalihe pšenice i kukuruza ne bi bile smanjene, cene uljarica ne bi bile utrostručene, dok bi poskupljenje hrane usled ostalih činilaca, kao što je suša, bilo umerenije, ukazao je Mičel.

Takođe ne bi došlo ni do zabrana izvoza prehrambenih proizvoda iz nekih zemalja u nastojanju da se obezbede dovoljne količine za domaće tržište, kao ni špekulativnih aktivnosti, jer su te mere odgovor na jačanje cena, dodao je on.

"Veliko povećanje proizvodnje biogoriva u SAD i Evropskoj uniji rezultat je subvencija, naredbi i uvođenja carina na uvoz", objasnio je Mičel u članku posvećenom ubrzanom rastu cena hrane od 2002.

"Bez takve politike proizvodnja biogoriva bi bila manja i rast cena poljoprivrednih sirovina umereniji", ocenio je on.

Taj ugledni poljoprivredni ekonomista smatra da bi politiku subvencionisanja proizvodnje biogoriva trebalo preispitati, jer ona nanosi štetu siromašnim zemljama koje nemaju većeg udela u poskupljenju hrane, s obzirom na njihovo umereno povećanje potrošnje žitarica.

Rast globalne potrošnje žitarica, isključujući biogoriva, iznosio je samo 1,7 odsto godišnje u periodu od 2000. do 2007, dok je prinos istovremeno povećan 1,3 procenta, a površine pod žitaricama 0,4 odsto, što bi, po oceni Mičela, držalo globalnu tražnju i isporuke u ravnoteži.

SAD su najveći svetski proizvođač etanola na bazi kukuruza. Očekuje se da ta zemlja u sezoni 2007/08. upotrebi 81 milion tona kukuruza za dobijanje tog goriva.

Kanada, Kina i EU u te svrhe koriste pet miliona tona kukuruza, što je oko 11 odsto ukupnog svetskog roda te žitarice.

Korišćenje kukuruza za etanol u SAD ima globalne posledice, jer ta zemlja proizvodi oko trećine ukupnog svetskog roda i učestvuje sa dve trećine u ukupnom svetskom izvozu. U SAD je od ukupne proizvodnje kukuruza u 2007/08. za proizvodnju etanola upotrebljeno 25 odsto roda.

Brazilska proizvodnja etanola nije imala primetniji uticaj na poskupljenje hrane, jer je ta zemlja ubrzano povećavala proizvodnju šećerne trske i bezmalo utrostručila izvoz šećera od 2000. godine, ukazao je Mičel.

Povećanje proizvodnje šećerne trske bilo je, naime, dovoljno veliko da omogući rast proizvodnje šećera sa 17,1 milion tona u 2000, na 32,1 milion tona u 2007. i istovremeno povećanje izvoza sa 7,7 miliona tona, na 20,6 miliona tona.

Izvor: Tanjug

Krajnje je vreme forsirati proizvodnju biodizela iz sekundarnih sirovina,
a mogla bi i naša vlada konačno da stimuliše poljoprivrednu proizvodnju.