Повреде деце обично се квалификују као несрећни случајеви, али уз максималан опрез родитеља, оне могу да се избегну, каже Анђелка Котевић, виша медицинска сестра.

Шиљати предмети, расклиматан намештај, необезбеђена степеништа, врући лонци, грејалице, али и прометне улице представљају потенцијалну опасност по безбедност деце. Повреде су честе и обично се квалификују као несрећни случајеви иако већина њих може да се избегне уз максималан опрез родитеља. Од њих се с правом очекује да створе безбедно окружење за своје малишане и да их науче како да се чувају.

Анђелка Котевић, виша медицинска сестра и шефица телефонског саветовалишта „Хало беба“, каже да према узрасту детета треба одредити шта све може да му угрози безбедност и како умањити ризик.

Не знају шта значи не

– Родитељи треба себи да се запитају до које висине сежу дечји прстићи, који су му потенцијално опасни предмети доступни, шта све може да уради данас, а није могло јуче и да у складу с тим предузму одговарајуће мере заштите. Деца између шест и осам месеци не разумеју значење речи „не“. Чак и када им 10 пута кажемо да нешто не дирају, она се зачас створе на забрањеном месту и посежу за забрањеним предметом. У том узрасту меморија детета није довољно развијена да би се сетило ранијих упозорења. Двогодишња деца су такође изложена ризику јер њихове физичке вештине превазилазе њихову способност да предвиде могући исход – каже она и наводи неколико ситуација када је опасност од повреда већа него иначе:

* када је дете гладно, жедно, уморно, поспано или болесно
* кад су родитељи у гужви, заузети неким послом или другим чланом породице, као и кад се расправљају, па не мотре на малишана
* у новом, непознатом простору
* кад родитељи прецене способност детета и мисле да може само да води рачуна о себи
* када о детету брине непозната особа, брат или сестра који су премлади за такву одговорност

Бебе саме, никада

Наша саговорница указује на то да родитељи деци од првих месеци треба увек и на исти начин да понављају правила која гарантују безбедност.

– Правила треба да се понављају сваки пут када дете покуша да их прекрши. Тако ће научити да ризично понашање никада неће бити прихваћено – објашњава она.
Међутим, од беба не треба очекивати да та правила разумеју, већ је на родитељима да њихово окружење учине максимално безбедним, а то значи да:

* не остављате бебу никада саму, ни у кући, ни у колима, а нарочито не у близини воде
* размак између решетака кревеца не сме бити велики како беба не би могла да заглави главу, ногу или руку, а између мадраца и страница креветића не сме да буде празног простора.
* пластичне кесе држите ван домашаја бебе, она може да се угуши ако прогута комадић кесе или њиме покрије нос или уста
* склањајте све ситне и оштре предмете ¬– спајалице, дугмад, лекове, новчиће или бомбоне беба може да прогута, а оштрим, попут маказа, оловака, ножева и жилета озбиљно да се повреди.
* склањајте и шибице, упаљаче, упаљене цигарете, свеће и друге сличне предмете који могу да изазову ватру
* на највише полице подигните средства за чишћење, отров за мишеве и инсекте, алкохол, козметичке препарате, траке од завеса, телефонске каблове и каблове од фена...
* бебе не остављајте близу грејалица јер могу да опеку прсте о њих, а познато је да су грејалице међу чешћим изазивачима пожара; уколико баш морате да користите грејалицу потрудите се да у њеној близини не остављате папирне марамице, новине или друге запаљиве ствари
* не држите бебу у наручју док једете нешто вруће јер можете да је опечете; када кувате, водите рачуна да се беба не мува око вас, а дршке лонаца и шерпи за сваки случај окрените према средини шпорета
* поставите гелендере на терасе и степеништа
* ормарићи у купатилу и кухињи треба увек да буду закључани како беба не би могла да их отвори
* беба може да се удави и у веома плиткој води, зато је не треба остављати близу каде с водом, кофе за чишћење, отворене клозетске шоље.

Пет најчешћих повреда

– саобраћајне
– дављења
– опекотине
– падови
– тровање

Извор: Жена

Убилачки поход 17-годишњег тинејџера који је у градићу Винендену из ватреног оружја усмртио 15 људи и на крају себи одузео живот, подстакао је нове дебате о законима о оружју у Немачкој.
Оружје у кући нема шта да тражи

Разлог томе је чињеница да се млади убица послужио оружјем из ормара свог оца, а тај ормар није био прописно закључан и обезбеђен. Због тога се отац нашао пред судом под оптужницом за убиство из нехата, где је на крају осуђен на условну казну затвора у трајању од годину и девет месеци.

У Немачкој има око милион и по спортских стрелаца активних у клубовима. Њихови спортски реквизити – око 10 до 12 милиона комада ватреног оружја – морају бити затворени у обезбеђеним ормарима. Од 2009. године тај пропис се строже контролише, а минимална старосна граница за гађање из оружја великог калибра је са 14 подигнута на 18 година.

„После Винендена је, тако рећи под непосредним утиском трагедије, донет кривични закон о спортским стрелцима. Сада смо у тачки од које нема даље. Пооштравања закона су нас дотерала дотле“, каже Фридрих Геперт, председник Савеза немачких спортских стрелаца.

Учинити све да до оружја не дођу деца

На пример, старосна граница треба да спречи да до смртоносног оружја дођу тинејџери. То је за спортске стрелце лажни аргумент. Они тврде да они који баратају малокалибарским оружјем, нормално могу да пуцају и из оружја већег калибра. А додају и да је Виненден показао да и лош стрелац може да изведе ужасан убилачки поход.

„Слобода има светлу и тамну страну и ми морамо прихватити одређени ризик. Ако имамо у виду да и поред толике количине оружја, током године бележимо само незнатан број од четири до шест инцидената са тешким повредама или смртних исходом, онда не видим разлога да се милионима људи одузме оружје“.

Фридрих Геперт има подршку великог броја политичара. Али – и противнике, попут председнице Зелених Клаудије Рот. Она је уверена да опасно ватрено оружје нема шта да тражи у приватном домаћинству, те да деца треба да расту уз играчке, књиге и музику, а не уз опасно оружје.

Убилачки поход иницирао многе предлоге

Има и других цивилних иницијатива које захтевају разоружање народа. Активиста Роман Графе каже да су алтернативе за ватрено оружје већ добро познате.

„Олимпијски петобојци Немачке су се недавно одрекли смртоносног оружја. Прешли су на ласерско оружје које је безбедно, а конструисано је тако да се чује чак и пуцањ. Постоје и ваздушне пушке које данас већ користе хиљаде спортских стрелаца“.

Но, све је то дискусија о легалном оружју, а највећа опасност, како стручњаци упозоравају, прети од илегалног оружја – које политичари не могу да контролишу.


Извор: Deutsche Welle