Vrlo je verovatno da će albanci na kosovu ostvariti nezavisnost. Kosovo odavno nije pravni deo Srbije, sviđalo se to nama ili ne.

Ono što mene interesuje jeste šta Vlada ima da kaže povodom ovakvog stava. Famozni dan posle nezavisnosti! Uvešćemo sankcije Kosovu i svim zemljama koje budu priznale Kosovo.

Onda ćemo tavoriti su sopstvenim sankcijama narednih godina...

A onda kada svi ostali budu deo evropske zajednice, možda ćemo i mi početi nešto u tom pravcu?

Jasno je da Kosovo to odavno nije. I trenutno postoji trgovina sa Kosovom. Cak i u tom smislu se vidi da Kosovo nije pravni deo Srbije, placanje se vrsi putem deviznih racuna....kao i sa bilo kojom inostranom zemljom... roba se izvozi i papir o izvozu se dostavlja ministarstvu finansija...

Sto se tice nezavisnosti.... izvesna je svakako.... pitanje je samo nase vlasti sta ce odluciti po tom pitanju. Ako se pogledaju neke velike investicije, velikih kompanija, koje ulazu u Kosovo, pokazuju sve veci korak ka nezavisnosti, jer sigurno ne ulazu novac bez informacija.

Po mom misljenju jedno je izvesno: Nezavisno Kosovo - nemiri & neredi - sankcije.... ili druga varijanta Odbijanje nezvisnosti (akcija u smilsu ocuvanja integriteta i suvereniteta) - nemiri & neredi - sankcije...

..
za deset ..... cemo biti mali ,,,, a trgovina za jedno mesec dva
strasno

TRAGOM: Državni vrh u Beogradu i lideri srpske zajednice na Kosovu različito o posledicama odluke Ustavnog suda o ukidanju kosovskog dodatka

Autor: Jelena Tasić

Državni vrh Srbije i politički predstavnici kosovskih Srba saglasni su da odluka Ustavnog suda o ukidanju kosovskog dodatka predstavlja nepopularnu meru, ali različito procenjuju njene posledice. Odluka USS mora se poštovati, poručuju iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju, dok lideri srpske zajednice na KiM smatraju da je reč o „guranju Srba na prištinski kazan“.

Goran Bogdanović, ministar za KiM, izjavio je da se „ništa značajno neće promeniti“ i da „odluka Ustavnog suda neće dovesti do iseljavanja, iako će se svakako odraziti na uslove života Srba na KiM“. Dok u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje Srbije računaju da bi samo u zdravstvu na kosovkom dodatku godišnje moglo da se uštedi više od 1,2 milijarde dinara, direktor Doma zdravlja u Gračanici Rada Trajković i zamenik direktora Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović upozoravaju na mogućnost „intelektualnog egzodusa“ i „novog etničkog čišćenja“ Srba s prostora južne pokrajine. Prištinski dnevnik Ekspres piše da bi „oko 45.000 Srba moglo da napusti srpske paralelne strukture na Kosovu, jer više neće primati plate iz Srbije“.

Odlukom Ustavnog suda, koja je stupila na snagu objavljivanjem u „Službenom glasniku“ 10. avgusta, Srbi zaposleni u administraciji, prosveti i zdravstvu na KiM više neće primati kosovski dodatak. Ustavni sud je ocenio da odluka Vlade, doneta 2003, kojom je on uveden, nije ustavna i predstavlja pozitivnu diskriminaciju. Kosovski dodatak, koji je zbog teških uslova života u visini duplih plata od 2003. primalo 45.000 radnika, krajem 2008. smanjen je sa 200 na 150 odsto.

- Odluka Ustavnog suda mora se primenjivati, ali je osnovni problem što još nije donet zakon o isplatama plata na KiM, koji bi zamenio zaključak vlade iz 2003, donet kao privremeno rešenje - izjavio je za Danas Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za KiM.

Ivanović ukazuje da je važno da se tim zakonom utvrdi da „na KiM nisu normalni uslovi života, da stanovništvo želi da ostane, ali i da Srbija pokaže da joj je važno da sačuva Srbe na KiM i da je to deo njene demografske i državne politike“. Iako iz resornih ministarstava stižu različite najave o početku ukidanja kosovskog dodatka - u zdravstvu bi mogle da budu umanjene već avgustovske plate, dok prosveta planira da odluku Ustavnog suda primeni na septembarska primanja - Ivanović očekuje da će se odrediti prelazni period tokom kojeg bi se „utvrdilo da li ima onih koji neopravdano koriste kosovski dodatak, razradili kriterijumi i pripremio predlog zakona kojim bi se, u skladu sa Ustavom Srbije, rešilo pitanje načina obračuna plata zaposlenima na KiM“.

On negira da je ukidanje kosovskog dodatka „guranje Srba na prištinski kazan“. Objašnjava da „Srbija nema para i mora da štedi“, mada smatra da je „pogrešno što to čini na kosovskim Srbima, jer će to dugoročno dovesti do ozbiljnih problema“.

- Verujem da na odluku Ustavnog suda nije uticala politika, ali nije mudro što je stupila na snagu pre donošenja zakona koji bi regulisao problem plata na KiM. Država je morala da reši problem tako da ne dođe do odijuma između kosovskih Srba i onih u ostatku Srbije, ali i da spreči sukob na samom KiM između onih koji primaju plate i Srba koji nemaju nikakva primanja. Sada je prilika da se te stvari raščiste - kaže za Danas Momčilo Trajković iz Pokreta za KiM i predsednik Srpskog pokreta otpora.

Trajković se zalaže da kosovski dodatak bude deo budućeg državnog fonda za KiM i da ga primaju sve porodice koje su ostale da žive u Pokrajini, a ne kao do sada samo zaposleni u državnim institucijama. On najavljuje da će Pokret tokom septembra uputiti srpskom parlamentu predlog za primenu Ustava Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i predlog zakona o fondu za KiM. Ti predlozi su već dostavljeni predsedniku Srbije Borisu Tadiću i zameniku premijera Ivici Dačiću.

- Ako je reč o odluci Ustavnog suda, utisak je da je ovo, ipak, puštanje kosovskih Srba niz vodu, što je deo strategije koja se kreira u nekim domaćim centrima moći, čiji je cilj da se reše KiM. Oni bi, delom i pod pritiskom spolja, da KiM državu što manje košta - ističe Trajković.

Milan Ivanović tvrdi za Danas da „nije slučajno što se Ustavni sud baš sada izjasnio o kosovskom dodatku, iako to pitanje razmatra gotovo osam godina“. Ivanović ukazuje da je Ustavni sud odluku doneo „u trenutku kad je to najviše odgovaralo Prištini, posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde“. Prema njegovim rečima, ukidanje kosovskog dodatka ima za cilj postepenu integraciju Srba u kosovske institucije. Ivanović je optužio zvanični Beograd da pod uticajem Vašingtona i Brisala sprovodi „kadrovske čistke i finansijski iscrpljuje srpsku zajednicu na KiM“.

Milan Jakovljević, direktor Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, izjavio je da je vest o ukidanju kosovskog dodatka izazvala veliko nezadovoljstvo među radnicima ove zdravstvene ustanove, ali da ne očekuje „odlivanje kadra, jer motivi zaposlenih u zdravstvu da ostanu na KiM prevazilaze okvire ovakve odluke“, prenosi Tanjug.

Direktori bolnica idu kod Tadića

Rada Trajković smatra da je odluka Ustavnog suda štetna i da će uticati da KiM napuste intelektualci, bez kojih su preostali Srbi prepušteni asimilaciji. Ona kaže da je priča o zloupotebama preuveličana i najavljuje da će se direktori zdravstvenih institucija obratiti predsedniku Tadiću.

DAČIĆ: Diskutabilna odluka Ustavnog suda

Gračanica - Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je odluka Ustavnog suda Srbije o ukidanju kosovskog dodatka „diskutabilna“ i da Vlada treba da nađe novi model za pomoć kosovskim Srbima. „Ukoliko Srbija digne ruke od Kosova i ne posvećuje pažnju Srbima i ukoliko Srbi ne ostanu na Kosovu, sigurno je da druge države neće mnogo više zanimati ni ovo pitanje“, kazao je Dačić novinarima juče u Gračanici.

Dačić je naveo da se usuđuje da komentariše odluku Ustavnog suda, s obzirom na to da se „nalazi na Kosovu i Metohiji“. „Kada bi Ustavni sud Srbije s lakoćom mogao da poništi odluku takozvanih privremenih kosovskih organa o nezavisnosti Kosova, što predstavlja flagrantno kršenje Ustava Srbije, onda bih mogao da kažem da je ovakva odluka razumljiva. Imajući u vidu to što posledice odluke Ustavnog suda ne mogu da utiču na faktičku situaciju na KiM, jer Srbija nema vlast na delu svoje teritorije, ova odluka je dosta diskutabilna i može da izazove različite konotacije“, istakao je Dačić i dodao da „Vlada Srbije treba dobro da sagleda posledice i pronađe nove mehanizme kako bi podstakla ljude da ovde žive i rade“.

Ivica Dačić je juče na Kosovu obišao manastire Gračanica i Banjska. Tokom posete Gračanici, izjavio je i da je Srbija spremna da „svojim osobljem pomogne“ u očuvanju bezbednosti srpskih srednjovekovnih manastira i objekata od istorijskog značaja na KiM, što bi bilo u skladu i s Rezolucijom 1244 SB UN. „U Rezoluciji piše, i mi smo spremni da to učinimo, da deo našeg osoblja, do hiljadu ljudi, bude prisutno na našim najznačajnijim verskim i istorijskim mestima na Kosmetu. Ističem još jednom našu spremnost da pomognemo“, rekao je Dačić.

Izvor: Južne vesti | Autor: Jelena Stojković

Kompanija "Simpo" iz Vranja otvorila je dva prodajna objekta na Kosovu i Metohiji, robnu kuću u Gnjilanu i trgovinu u Prištini, a u najavi je otvaranje i sličnih ojekata u Uroševcu, Pizrenu i Peći.

Robna kuća u Gnjilanu posluje na 650 kvadrata prodajnog i 550 kvadrata magacinskog prostora i da bi se rad isplatio objekat bi mesečno trebalo da ima promet od 42.000 evra. Ali već za kratko vreme poslovanja taj iznos je premašen. U ovom objektu rade dvojica Srba i dvojica Albanaca, kažu u Simpu.

Osim ovih prodajnih objekata Simpo ima svoju fabriku u Zubinom Potoku, koja uglavnom radi za potrebe izvoza i koja izdržava 120 porodica.

U Simpu smatraju da ekonomija ne priznaje granice ni barijere, mada za poslovanje na Kosovu postoje problemi kao što su nepostojanje platnog prometa.