Izvor B92


Dinkić: Smešan iznos za veće plate



Ministar Mlađan Dinkić predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda će predložiti postepeno otpuštanje kaiša i povećanje plata i penzija od oko četiri odsto.

Zvaničnici MMF-a i pojedini ekonomisti ne misle tako. Pre bi se tom merom stimulisao uvoz i inflacija nego kupovina domaće robe, jer Srbija nema šta da proizvede, objašnjavaju ovi Dinkićevi oponenti.

Kad misija iz Vašingtona krajem meseca stigne u Beograd ministar Dinkić pokušaće da ih ubedi da 20 milijardi dinara, za koliko će minus u budžetu do kraja godine biti manji od očekivanog, najbolje potrošiti na povećanje plata i penzija.

"U razgovorima sa MMFom ja ću se fokusirati na potrebu veće investicione potrošnje, znači stimulisanje građevinarstva kao i dodatnim subvencionisanim kreditma za privredu i građane. Naravno da treba otvoriti priču o odmrzavanju plata i penzija, ja sam duboko uveren da bi to moglo da se izvede, bez velikih troškova, u poslednjem kvartalu ove godine, a najkasnije bi to moralo da se izvede početkom iduće godine. U svim varijantama ja razmišljam o blagom povećanju plata i penzija , i u prvom mahu to ne bi trebalo da bude više od 4 procenta nominalno", kaže Dinkić za B92.

On navodi i da će trošak za plate i penzije biti minimalan, i kritikuje svoje oponente da se vode kratkovidim eknomskim ciljevima.

"Kada bi se plate od oktobra povećale za četiri odsto to ne košta do kraja godine više od 3,5 do četiri milijarde dinara, a to je smešan iznos. To je 0,1 odsto srpskom bruto domaćeg proizvoda. A to bi se vratilo povećanim prihodima, jer kad ljudima date više novca oni će više trošiti i više će se novca od poreza sliti u budžet. Kratkovida je politika da se štednjom uravnotežava budžet. Morate imati kombinaciju investicione potrošnje i stimulisanja tražnje za domaćim proizvodima", tvrdi Dinkić.

Kao kontraargumet kritikama na odmrazavnje plata Dinkić navodi da inflaciju, koja u slučaju zadržavanja plata na istom novou smanjuje kupovnu moć građana.

"Kada bi sada rekli hajde da držimo zamrznute plate narednih deset godina zbog inflacije bi realna kupovna moć permanento padala, ljudi bi manje proizvodili i kupovali i onda bi se radnici otpuštali, i taj krug moraju prekinuti", kaže Dinkić.


Stezanje kaiša biće kontraproduktivno, tvrdi Dinkić

Dinkić insistira i da se nastavi sa stimulativnim merama za privredu i subvencionisanim kreditima koji su u prvih šest mseci u vrednih 1,1 milijardu evra koji se sprovode po programu Ministarstva ekonomije.

"To sve treba i pojačati. Jer ako se nedovoljno troši srpski proizvođači nemaju kome da prodaju svoju robu. Mi imamo čitav niz srpskih privrednih grana, kao što su građevinarstvo, poljoprivreda, prehrambena industrija, ugostiteljstvo, koje isklljučivo zavise od kupovne moći građana. Radimo i na privlačenju stranih investicija, ali to će dati efekte tek za oko godinu dana. Naravno, na poslednjem mestu je tu i otpuštanje kaiša kada se radi o ličnoj potrošnji, umereni rast primanja sigurno bi više kupovali robe, a time bi oni koji proizvode više zarađivali. Siguran sam da povećanje plata ne bi ni podstaklo rast uvoza, i korist bi imali isključivo domaći proizvođači", objašnjava Dinkić.

MMF se, bar prema najavama čelnika ove institucije, protivi kako odmrzavanju plata i penzija, tako i nastavku programa suvencija. I nadležna ministarka finansija Diana Dragutinović nedavno je istakla kako ona u državnoj kasi za sledeću godinu nije planirala sredstva za tu namenu, jer smatra da se za subvencije inače troši mnogo novca.

Ako se zna da će državna kasa do kraja godine biti u minusu od najmanje četiri odsto (dakle da para nema), ako su MMF i dobar deo ekonomskih ministara protiv odmrzavanja plata i penzija, ko će onda za pregovaračkim stolom biti na Dinkićevoj strani. Nije isključeno da će kao kec iz rukava ministar ekonomije potegnuti izveštaj Republičkog zavoda za statistiku koji u junu beleži blago povećanje prometa robe u maloprodaji.

Ideja „kešom protiv krize” i zvanično je prvi put lansirana posle „Kopaonik biznis foruma” kada su najavljeni Dinkićevi subvencionisani potrošački krediti za stanovništvo sa ciljem da oporave domaću tražnju. Od 1. aprila odobreno je oko 114.000 pozajmica, što je 223 miliona evra. Da li je za ovaj blagi oporavak prometa u maloprodaji „kriv” upravo Mlađan Dinkić?

"Može se reći da je taj program dao rezultate, jer se u situaciji kada je ukupna masa zarada padala, promet u maloprodaji povećan", kaže Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, i dodaje da "to znači da je ta tražnja nečim kompenzovana, a to su ovi subvencionisani potrošački krediti".

Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org, došao je do istog zaključka. "Bio sam iznenađen kad sam pogledao podatke. Ako je dug stanovništva u tom periodu povećan za 150 miliona evra, a fond zarada pao za četiri, pet odsto onda u subvencionisanim potrošačkim kreditima leži odgovor za oporavak tražnje", smatra Miroslav Zdravković.

On, međutim, ne misli da je to dovoljan argument za odmrzavanje plata i penzija. Prvo, ako bi do kraja godine za tu namenu bilo potrebno 20 milijardi dinara onda bi to značilo da bi za sledeću godinu taj trošak iznosio 80 milijardi dinara. Jer ako bi se povećanje sada odnosilo samo na poslednja tri meseca ove godine, u 2011. godini trebalo bi četiri puta više novca.

Osim MMF-a, jedan od žestokih kritičara ideje Mlađana Dinkića je i Milojko Arsić, savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Kako je nedavno istakao, sa stanovišta kredibiliteta naše zemlje nije dobro sada insistirati na odmrzavanju plata i penzija.

"Samo što smo se sa MMF-om dogovorili kakva će politika plata i penzija biti do kraja godine, sada tražimo da se to promeni. To je neozbiljno. Sa druge strane, predlog je bilansno neodrživ, jer sredstva za to u državnoj kasi nema. Nije ni moralno da sadašnje podsticanje tražnje u budućnosti poreskim prihodima finansiraju građani Srbije", kaže Arsić.

On dodaje da bi "da bismo pokrili minus od 4,75 odsto, država morala da se zaduži za 1,5 milijardi evra. Ako bi još došlo do povećanja plata i penzija onda bi to značilo da ćemo morati da se zadužimo još više. Jedno je kad se zajam uzme za izgradnju puteva ili mostova, a potpuno druga stvar kad se kreditom povećavaju plate i penzije".

Arsić kaže da je diskutabilno i da li bi povećanje plata i penzija zaista uticalo na povećanje domaće tražnje, a samim tim na ekonomski oporavak. To pravilo važi u Americi, ali u maloj zemlji kao što je Srbija to bi samo dodatno povećalo spoljnotrgovinski deficit, smatra on.


Novca za povećanje penzija i plata nema

Para za povećanje plata i penzija definitivno nema, osim za jednokratnu pomoć, koju su zaposleni u javnom sektoru već dobili. Ekonomisti upozoravaju da Srbija mora da štedi i da nam je aranžman za MMF, koji ne pristaje na povećanje zarada i penzija, neophodan kako bi javna potrošnja bila pod kontrolom.

Ekonomisti upozoravaju da relaksiranje u ovom trenutku nije moguće, jer novca za tako nešto nema, osim od kredita, ali je pitanje ko bi ih nam u ovom trenutku dao i ko bi uopšte zaduživao zemlju zbog povećanja potrošnje.

Stručnjaci smatraju da u Vladi vrlo dobro znaju da za povećanje nema novca. Zato neki od njih smatraju da nam je posle isteka ovog aranžmana potreban novi da ne bi došlo do ponavljanja situacije posle prethodnog aranžmana koji je istekao 2006. godine kada je Vlada čim je "videla leđa MMF-u" prešla na rasipničku politiku.

"Dosadašnje iskustvo nažalost govori o vođenju neracionalne fiskalne politike tokom izbornih ciklusa, kako bi se povećanim javnim rashodima 'kupovali glasovi' na izborima. U tom smislu, postoji bojazan da bi fiskalna disciplina mogla biti narušena u drugoj polovini 2011. godine, nakon što istekne tekući aranžman sa MMF-om", kaže Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik USAID-a.

Baš to nam se desilo sredinom 2006, kada je završen prethodni aranžman sa MMF-om. Deficiti u budžetu bili su svake godine sve veći. Godine 2005. smo imali suficit, a 2006. godine manjak je bio 1,5 odsto BDP-a. Ove godine deficit će biti 4,8 odsto BDP-a.

Ljubomir Madžar, predsednik Akademije ekonomskih nauka, kaže da je aranžman sa MMF Srbiji potreban, i to trajno, kako bismo se sačuvali "od nas samih". "Preciznije od velikih političkih iskušenja da se plate i ostali izdaci podižu na kratak rok radi kupovine glasova i povećanja izborne podrške, a po ceni koja će u ne tako dalekoj budućnosti biti ubitačna", kaže Madžar.

Mahmud Bušatlija, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da bi bilo pogubno nastaviti sa tom politikom jer "mi nemamo šta da poklonimo".

"Dakle, povećanje tekuće potrošnje moglo bi da se finansira zaduživanjem, ali je pitanje koja bi međunarodna institucija uopšte to finansirala. Siguran sam da će se bez MMF to i desiti. Nama zato treba aranžman - radi kontrole javne potrošnje, a ne zbog para", navodi Bušatlija i dodaje da je druga varijanta štampanje para. Prosto, mi nemamo viška novca.

Istina je da bismo se od zapadanja u goleme dugove i još veće probleme mogli spasti i donošenjem zakona o fiskalnoj odgovornosti, čije je usvajanje najavljeno do kraja godine. Njime bi bilo ograničeno zaduživanje države, javni dug i mogući deficit u budžetu. Inače, MMF insistira na usvajanju ovog zakona.

"Veoma je bitno usvajanje efikasnog i dobrog zakona o fiskalnoj odgovornosti, kako bi se uspostavilo odgovorno vođenje fiskalne politike i kontrolisanje nivoa javnog duga - kako nas ne bi snašao grčki scenario", ističe Altiparmakov.


Neodrživa Krugmanova teorija u Srbiji

"Ideja da se stimulisanjem potrošnje podstakne proizvodnja i privredni rast može dati neke rezultate u razvijenim zemljama koje imaju jaku industriju. Neosporna je činjenica da je domet ovakvih mera daleko manji u nerazvijenim zemljama poput Srbije", objašnjava Nikola Altiparmakov zašto takozvana Krugmanova teorija o značaju povećanja potrošnje nije primenljiva za Srbiju.

On dodaje da "dodatna sredstva za povećanje plata i penzija ne bi stimulisala domaću proizvodnju, već bi se u velikoj meri upotrebila za uvoznu proizvodnju. Rezultat bi bio da bi domaća privreda ostala u nezavidnoj situaciji u kojoj je i sada, a povećali bi se trgovinski deficit i javni dug jer bi država morala da se zaduži kako bi isplatila povećanje plata i penzija".

---


Stručnjaci nemaju dodira sa praksom

"Imajući u vidu činjenicu da imamo blagi oporavak koji je nedovoljna, moramo da promenimo logiku. I svi ekonomisti koji govore o tome da sada treba štedeti moram da kažem da ne znaju šta govore ili da nisu imali dodira sa praksom. Odgovor na izlazak iz ovakve depresije je veća potrošnja, a ne stezanje kaiša. I sve vlade, a ne samo ekonomisti koji zagovaraju stezanje kaiša proizvešće veću nezaposlenost, i u krajnjoj liniji će to kasnije platiti mnogo većim budžetskim deficitom", ocenio je Dinkić.
"Politika stezanja kaiša bi bila kontraproduktivna za Srbiju i sada ne treba štedeti već što više trošiti, to je možda čudno za uši nekih ekonomista, ali Srbija je počela lagano da se oporavlja, ali je to nedovljno i da ćemo ući u dugačku ekonomsku depresiju ako pre svega ne povećamo investicionu potrošnju", tvrdi Dinkić.


Izbori ključ svega

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da „razume" i ministra Dinkića zbog čega zagovara upravo ovakvu ideju. Razlog za to su, kaže, izbori. "Dinkićevo ponašanje je razumljivo jer se izbori ipak polako primiču. Populizam i demagogija, to je deo borbe za glasove, a konkurencija između stranaka kod nas je doslovno razorna, destruktivna. I u toj konkurenciji izgleda da se nešto glasova može dobiti i na tim parolama, koje potkopavaju ionako slabu i rovitu domaću privredu", poručuje Madžar.

Ekonomista Goran Nikolić očekuje da će ministar ekonomije uspeti da ostvari svoju ideju i odmrzavanje plata i penzija „ugura" u budžet za 2011. godinu. "Umesto što odmrzava plate i penzije, zašto ne poveća socijalna davanja. Čini mi se da se ovde obrnuto radi. Da je suštinska ideja da se povećavaju plate javnom sektoru umesto da se pomogne ljudima koji nemaju ništa", upozorava Nikolić i dodaje da "ako je već ideja da se tražnja poveća, poštenije i bolje je da se novac da onima koji nemaju, kao što su penzioneri, porodilje ili nezaposleni".

---

Da Srbiji nije potreban novac od MMF koji inače ide u devizne rezerve, potvrđuju i brojevi. Od moguća 383 miliona evra koja je mogla da povuče od MMF, posle poslednjih pregovora Srbija je povukla svega 15 odsto, odnosno 56 miliona evra. MMF je 15. maja 2009. godine odobrio Srbiji stendbaj aranžman u ukupnom iznosu od 2,9 milijardi evra, koji će trajati do aprila 2011. godine. Do sada je iskorišćeno 1,47 milijardi evra.

Komentac čitaoca (Dejan, 3. avgust 2010 03:43):

Ovog sarlatana treba najuriti zajedno sa Dragutinovickom, pre nego sto totalno dokrajce privredu koju su pre toga u najvecem delu unistili!
Dinkic nije u stanju da shvati da je Krugmanov recept izlaska iz krize koncentrisan pre svega na SAD, koji ima dolar, rezervnu svetsku valutu, a pitanje je da li bi Krugmanov recept bio delotvoran cak i u slucaju SAD, jer je tamo kriza toliko duboka, da se ne moze resiti jednostavnim povecanjem potrosnje. Prekomernu javnu potrosnju i trgovinski deficit sebi mogu da priuste turisticke velesile, koje devizni minus nadoknadjuju prihodima iz turizma, SAD koja ima rezervnu svetsku valutu i to ne uvek, a Dinkic bi da resi ekonomske probleme Srbije kopirajuci drzave ciji se geopoliticki polozaj i ekonomski parametri veoma razlikuju u odnosu na srpske. Kako objasniti Dinkicu da Srbija i SAD nisu jedno te isto.

U periodu od 2001 do 2008 Srbija je imala ogroman trgovinski deficit, koji je iznosio citave 52 milijarde $. Ipak, u tom periodu dinar je u odnosu na evro i dolar pao samo neznatno u odnosu na 2001. Mnogi su sa pravom tvrdili da je dinar precenjen, da takav dinar unistava nasu proizvodnju, da poveceva nezaposlenost. Njihovi protivnici na celu sa Dinkicem su odgovarali, da je on nije precenjen, i da se njegova vrednost formira slobodno na trzistu. Kako je onda bilo moguce da dinar od 2001 do 2008 i pored tolikog deficita samo neznatno padne. Odgovor je veoma jednostavan! Od rasprodaje drustvene imovine Srbija je od 2001 do 2008 prihodovala 17 milijardi $, koje je upumpala u javnu potrosnju. Drzava, privreda i gradjani su se u tom periodu zaduzili 30 milijardi kod stranih banaka, a sav taj novac je u najvecem delu (2/3) zavrsio u potrosnji. Ako se prihodima od rasprodaje drustvene imovine dodaju, zaduzenja kod stranih banaka (2/3 koje su zavrsile u potrosnji), doznake gastosa iz inostranstva dobije se cifra koja je priblizna trgovinskom deficitu Srbije u tom periodu. Dinar je u tom periodu samo neznatno pao zahvaljujuci devizama koji su se u Srbiju slivale na osnovu rasprodaje drustvene imovine, kreditima i doznakama iz inostranstva.

Drustvena imovina nije obnovljivi resurs, a krediti se moraju placati sa kamatom. Onda kada su presusili prihodi od rasprodaje, i kada su krediti pristigli na naplatu, dinar je poceo da nezaustvaljivo pada. Pokazalo se da je Dinkicev program privrednog oporavka od 2001 do 2008 bio ILUZORAN, i zasnovan na rasprodaji i nerazumnom zaduzivanju. Rast prosecnih plata u tom periodu nije bio rezultat npr vece produktivnosti ili boljeg plasmana srpskih proizvoda na svetskom trzistu, nego najobicnije rasprodaje i zaduzivanja. Drugo Dinkic se godinama puvao visokim deviznim rezervama, a zaboravio je da kaze da se te rezerve u najvecem delu sastoje od depozita stranih banaka, odnosno tudjeg novca koji ne sme da trosi. Vrednost dinara ce se stabilizovati sama od sebe, onda kada se trgovinski bilans uravnotezi. Trgovinski deficit ne sme da bude veci od zbira svih doznaka iz inostranstva. Kada se to desi, velika opasnost za ekonomsku stabilnost moze da bude potencijalna inflacija, koju je do sada najvise generisala drzavna administracija potpomognuta javnim preduzecima. U tom kontekstu Dinkiceva inicijativa za povecanje javne potrosnje, na racun vecine gradjana koji se nisu po partijskoj liniji uhlebili u drzavnu administraciju je veoma stetna.
U periodu kada je bio asistent na fakultetu, Dinkic se proslavio knjigom "Ekonomija destrukcije". Nazalost, kada je uzjahao vlast, Dinkic je krenuo u prakticnu realizaciju...

http://www.b92.net/biz/komentari.php?na ... 5#k4237241

Izvor: Politika

Ideja „kešom protiv krize” koja je ministra Mlađana Dinkića posvađala sa Međunarodnim monetarnim fondom zavadila je i srpske privrednike.

Dok jedni u Dinkićevoj nameri da odmrzne plate i penzije vide dobru ideju preduzetničkog duha, drugi kritikuju ministra jer prepisuje stavove nobelovca Pola Krugmana.

Ne može za sve da važi isto pravilo, kažu jedni. Osnovna ekonomska logika ista je i u Srbiji i u Americi, odgovaraju drugi.

Mirko Todorović, direktor konfekcije Todor, tako Dinkićevu ideju ocenjuje kao vrlo dobru, jer, kako kaže, subvencionisani krediti privredi neće imati nikakvog efekta ukoliko robu koju proizvode nema ko da kupi jer je tražnja mala.

"U Srbiji je prisutan kritizerski odnos prema svemu. Stalno slušamo šta stručnjaci, koji nikad nisu zasukali rukave i uradili nešto konkretno, predlažu kao spasonosno rešenje. Najviše volim kad ih čujem kako treba povećati izvoz i podići konkurentnost privrede. A ja ih pitam: kako? Još nisam čuo taj odgovor", kaže on.

Todorović dodaje da je "možda bolje da prvo vidimo šta mi u Srbiji možemo da proizvedemo, umesto da uvezemo. Da zamenimo bar deo robe iz uvoza. Jer, ne može Mirko Todorović robu danas da počne da proizvodi i odmah da je izveze. Nego prvo mora da se dokaže na domaćem tržištu. Da 'začepi' neke rupe u uvozu dečje garderobe, na primer. Pa tek onda da počne da izvozi".

Nemanja Popov, direktor Centroproizvoda, ne misli tako. Podseća da smo kao država počeli da stežemo kaiš, jer trošimo više nego što imamo.

"Dinkićeva namera je da se kaiš postepeno popušta. Ako će deficit u budžetu ove godine biti 4,75 odsto, pitam se koji ćemo mi to kaiš da popustimo. Onaj koji nemamo? Odakle nama prostor da popuštamo kaiš. Država svoje poteze treba da uskladi sa tržišnim realnostima. Ne mogu ja kao privrednik neracionalno da se ponašam, povećavam troškove, ako mi tržište šalje drugačije signale", uveren je Popov.


Na konstataciju da se Dinkić zalaže i da u budžetu za sledeću godinu ostanu subvencionisani krediti za privredu on odgovara da "dotacije razvoju imaju smisla samo ako se koriste za razvoj. Ali ako su namenjene već prezaduženim preduzećima, koja nisu bila racionalna sa svojim parama, onda ne može da se očekuje da će ona biti efikasna kada je reč o tuđem novcu".

"To su bačene pare i samo održavanje iluzorne situacije. Teško je kroz budžet održavati socijalni mir. Znate, ako je dno u čaši šuplje, koliko god da sipate nećete uspeti da je napunite", kaže Popov, koji Dinkiću zamera to što se poziva na autoritet Pola Krugmana, jer "nije dovoljan argument u diskusiji samo potegnuti zvučno ime, jer ne važe za sve zemlje ista pravila".

Miroslav Miletić, direktor Koncerna Bambi-Banat, pozitivno ocenjuje zalaganja Mlađana Dinkića i kaže da je "normalno da ideja preduzetničkog duha dođe iz usta ministra ekonomije. Nema proizvodnje ni razvoja bez potrošnje. Pad tražnje je ograničavajući faktor. Ne možemo sopstveni rast graditi na padu drugih. Nama će biti dobro tek kada celo tržište počne da raste".

"Ne vidim drugi metod da se pospeši potrošnja. Niti mislim da je dobro ukinuti subvencionisane kredite u trenutku kad je dvostruko više nelikvidnih preduzeća nego prošle godine", kaže Miletić i dodaje da i za Srbiju i za Ameriku i kod najmanjih i kod najvećih u osnovi vladaju isti ekonomski zakoni.

Bojan Radun, izvršni direktor Nektara, sa druge strane, strahuje da bi podsticanje tražnje pre stimulisalo prodaju robe iz uvoza, nego domaće robe. "Kad dobijaju neočekivane iznose, građani obično kupuju trajna potrošna dobra, kao što su kućni aparati. Ogroman procenat te robe dolazi iz inostranstva. To će pogoršati spoljnotrgovinski deficit", strahuje Radun. On, inače, podržava Dinkića u nameri da sledeće godine u budžetu ostanu subvencije privrednicima, jer bez toga ne bi preživeli.

Terorija je:

zaduzi se da bi potrosio.

onda ces da budes duzan, pa ces morati jos da se zaduzujes da bi mogao jos da trosis.