Par momaka je umrlo zbog predoziranja narkoticima...
Naišao sam na jedan blog:
Nezaustavljivi (?) ponor jednog malog grada...
Pre tri godine sam napustio svoj rodni grad Aleksinac, i dosao da studiram u Nis. Tada mi ni na pamet nije palo kako jedan grad moze da se promeni za 3 godine…
Aleksinac je uvek bio miran. Leti prelep. Nikada nije bilo frke, kriminalaca, uvek si mogao mirno da izadjes uvece, zezas se, provedes… Sada to vise nije slucaj… U grad je stigao niko drugi, nego njegovo “velicanstvo” - heroin…
Do pre par godina, javna tajna u našem gradu je bila da postoji dogovor da se ni jedna teska droga u Aleksinac ne donese. Medjutim posle izvesnih promena u strukturi vlasti (sto politicke, sto na ulici), medju aleksincane je pusten u promet najgori, najprljaviji DOP… Kvoter dopa kosta 300-500 dinara. Mnogo klinaca se navuklo… Mnogo starijih se navuklo… Postali smo zombie town…
Sada, posle tri godine, kada odem kuci, jako tesko mi pada da vidjam ljude sa kojima sam do juce visio po kaficima, kako bauljaju po ulicama, i zickaju novac od ono malo prijatelja sto im je ostalo… Kada nekog iz grada pitam sta ima novo, obavezno počinje prica o tome kako se ovaj navukao, onaj navukao, ovaj overio, ovaj zavrsio u manastiru, ovaj u ludnici, onaj se ubio, ovog su ubili… Pre par meseci je i jedan momak koga sam odlicno poznavao, koga sam puno cenio, zavrsio u manastiru Crna reka… Samo se molim da odande izadje normalan…
Jedan moj skolski drug je pre godinu dana, na dan mog rodjendana umro od prevelike doze tableta pomesanih sa alkoholom…
Svi znaju ko su glavni dileri… Svi znaju i ko su sitniji dileri… Mnogi od njih su i maloletni… Nas grad ima 25.000 stanovnika… Da li je moguce da jedino policija nezna? Ne verujem… Da li je moguce da policija zna, ali ne sme da intervenise? Ni u to ne verujem… Da li je moguce da i policija ucestvuje u svemu tome? U to vec verujem…
U Aleksincu nema perspektive. Ko je uspeo da ode na studije, ili da nadje neki posao sa strane, taj se i izvukao… Od onih koji su ostali, trecina se drogira (od kojih je vecina na dopu), druga trecina su sinovi imucnih roditelja koji po ceo dan vise na ulici promovisuci svoje nove automobile i mobilne telefone, a ovi ostali su uspeli nekako da se snadju za neki posao, po ceo dan rade i za to primaju neku crkavicu dovoljnu za klopu i pljuge…
To vise nije onaj grad koji ja poznajem… Tamo vise ne zive ljudi koje ja poznajem… Osecam se kao tudjin u svom rodjenom gradu - mozda je fraza, ali je stvarno tako… Da moji roditelji ne zive tamo, i da nemam brata, verovatno ne bih ni odlazio vise…
Prokleti heroin…
Prokleti heroin…
Prokleti heroin…
http://forum.mojepravo.net/BLOG/blogs/i ... &tb=1&pb=1
Da li neko od nadležnih radi išta na ovu temu???
