Ministarka finansija je izjavila da podržava ukidanje poreza na kapitalnu dobit i prenos apsolutnih prava, jer u zemljama sa nerazvijenim finansijskim tržištem, kao kod nas, obično ovakvi porezi i ne postoje, dok su kod nas prilično visoki. Ministarka je u pravu. Ove poreze treba ukinuti.

Međutim, postavlja se pitanje zašto ukidati ove, a ne ukidati ili bar smanjivati neke druge poreze? Na prvi pogled, od ukidanja poreza na kapitalnu dobit, recimo, najviše koristi bi imali oni ljudi koji imaju kapital i njime trguju, na primer, putem berze. Znači, relativno bogatiji sugrađani. Ipak, kako svako oporezivanje smanjuje količinu transakcija, što više oporezujemo kapital, to je manje investicija. Manje investicija znači manju produktivnost i niže zarade, odnosno manji broj zaposlenih. Konačno, blagostanje svih građana, a pogotovu siromašnih, u nekoj meri zavisi od ograničavanja prometa kapitala. Iz tog razloga je ukidanje ovog poreza dobra vest za sve građane Srbije.

Koji bi bio idealan poreski sistem za Srbiju? Porezi se, u suštini, dele na direktne i indirektne. Primer direktnog poreza je porez na dohodak. Kod nas ga građani plaćaju direktno državi svaki put kada prime platu. Osnovna prednost direktnog oporezivanja je što građani mogu da procene koliko ih država u stvari košta, što bi u teoriji trebalo da spreči političare da ih povećavaju u nedogled. U Americi je povećanje ovih poreza iz tog razloga uvek nepopularna mera. Nažalost, ne i kod nas. Građani Srbije računaju svoje plate u neto iznosu, dok će vam svaki Amerikanac reći svoju bruto platu. Nas u praksi ne zanima koliko je novca naš poslodavac morao da isplati poreza državi u naše ime. Jedan deo iznosa koji predstavlja poresko opterećenje poslodavca po zaposlenom se ni ne prikazuje na obračunu za plate. Drugim rečima, i pored direktnog oporezivanja, pitanje je koliko su građani svesni stvarnog troška države. Da svakog aprila, kao što je slučaj u Americi, moramo da platimo državi pozamašnu svotu novca, situacija bi svakako bila drugačija.

Ostali porezi, kao što je PDV na primer, indirektni su. Kod ovih poreza građani su oslobođeni brige obračunavanja poreza koji sleduje državi ali zbog toga, bar u teoriji, ne moraju da budu svesni koliko ih država zaista košta. Prednost PDV je što u maloj, možda neznatnoj, meri ipak ostavlja građanima izbor koliko će poreza plaćati. Onaj ko više troši, više će i da plaća, i obrnuto.

Pošto osnovna prednost direktnog oporezivanja kod nas u praksi izostaje, verujem da su indirektni porezi bolja alternativa. Ukoliko se ubuduće bude razmišljalo o značajnom smanjenju javne potrošnje, a samim tim i budžetskih prihoda, bio bih skloniji smanjenju direktnog oporezivanja. I brojke govore tome u prilog. Od PDV i akciza (dodatni PDV na luksuz) u Srbiji je planirano da se prikupi 65 odsto budžetskih prihoda, dok porez na dohodak treba da donese 11 procenata. Pošto indirektni porezi predstavljaju ozbiljniji izvor prihoda i njihovo relativno malo smanjenje bi verovatno imalo veći uticaj na budžetske prihode. Konačno, smanjenje PDV bi direktno uticalo na veću potrošnju, dok bi smanjenje poreza na zarade direktno uticalo na veću zaposlenost ili barem veće zarade. Neće se svi složiti sa ovom idejom, ali ja mislim da zaslužuje makar malo pažnje.

tekst: Lazar Antonic, ekonomski analiticar

Izvor: [www.biznisnovine.co.yu]

Alarmantan podatak, obelodanjen pre nekoliko dana, je da ukoliko bi Srbija iz bilo kog razloga ostala bez uvoza nafte, zalihe bi potrajale samo 16 dana! Primera radi u Americi i Japanu rezerve bi potrajale najmanje pola godine, dok zemlje Evropske unije imaju zalihe za tromesečnu a neke i šestomesečnu potrošnju.

Osim toga, naftni derivati poskupljuju na svakih 15 dana, tako da su poslednji put cene porasle u proseku za 1,4 odsto ili za 1,5 dinara po litru. Tako sada litar benzina BMB i MB od 95 oktana košta 112,03 dinara (1,42 evra), dok "eko 3" dizel staje 102,9 dinara (1,3 evra). To je sedmo po redu poskupljenje nafte i naftnih derivata u ovoj godini, što znači da sada litar benzina i dizela košta 20 dinara više nego u januaru.
Ono što zabrinjava jeste činjenica da je Srbija među retkim zemljama u svetu, koje nemaju strategiju kako da zaštite građane i privredu od nestašice i visokih cena goriva.

Direktor Direkcije za naftne rezerve Slobodan Damjanović kaže da je vlada ta koja odlučuje na koji način se interveniše u takvim situacijama.


Niko neće javno da kaže

U Srbiji se mnogo troše energenti, poput nafte i struje, a na žalost ne postoji ni najmanji napor vlade da se spreči rasipanje. Niko od zvaničnika ne želi da javno prizna da su rezerve nafte u Srbiji alarmantno niske jer bi to značilo da kažu da su nesposobni da nešto učine da se ta situacija promeni - ističe Kovačević.


- Slažem se da je 16 dana malo, ali to je više nego sedam dana. S druge strane dvadesetodnevne potrebe, koje bi mi trebalo da ispunimo na neki način nas obavezuju do ulaska u Evropsku uniju - kaže Damjanović.
Srpska vlada do sada nije ništa konkretno uradila kako bi se pripremila za eventualnu nestašicu nafte i cenovni udar.

U Ministarstvu energetike kažu da je pripremljen zakon o racionalnoj upotrebi energije jer je Srbija među zemljama u kojima se energenti najviše rasipaju. Ostale zemlje preduzimaju različite mere kako bi odgovorile na visoke cene nafte i moguću energetsku krizu.

Slovačka je, recimo, zamrzla cene energenata za socijalno ugrožene građane i za male privrednike, Hrvatska je napravila planove za ograničavanje vožnje automobila, aviona i brodova, a čak je predvidela i vožnju par-nepar, poznat sistem već primenjen osamdesetih godina prošlog veka u tadašnjoj SFRJ.

Na pumpama u 29 evropskih zemalja počeli su da dele uputstva kako da se uštedi gorivo i kako da se smanjipotrošnja sa sedam na pet litara na 100 pređenih kilometara, čime bi prosečni potrošač mogao da uštedi najmanje 500 evra godišnje.

Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, kaže da problem alarmantno niskih rezervi nafte u Srbiji, nije od juče i da je uočen još 2001. godine.


Uvoz na veliko

Novi premijer Mirko Cvetković je priznao da vlada nema strategiju za sprečavanje stalnih poskupljenja nafte, ali je zaključio da bi se stalni rast cena derivata mogao sprečiti uvozom većih količina goriva, koji bi mogli biti dovoljni za potrošnju do kraja godine. Naravno, ukoliko se donese takva odluka.


- U Srbiji se Naftna industrija Srbije i Elektroprivreda Srbije bave energetskim bilansom zemlje. Snabdevanje naftom je na leđima NIS-a, a trebalo bi da bude na teretu budžetskih sredstava države - smatra Pavlović.

On ističe da bi država trebala, kao i svaka druga zemlja da obezbedi rezerve za tromesečnu potrošnju, ali da nedostaje novac.

- Za tromesečne rezerve neophodno je obezbediti milijardu dolara, a tog novca nema. Ulazak u EU podrazumeva taj tromesečni minimum rezervi, svi stremimo ka Evropi, pa bismo trebali ispuniti i ovaj uslov - navodi Pavlović.

Niske rezerve nafte i naftnih derivata povlače čitav lanac problema u ekonomiji, ali je, to, kako smatra Pavlović, problem u čije rešavanje niko od zvaničnika ne želi da krene.

U svakom slučaju, potrošači u Srbiji će nastaviti da plaćaju gorivo po visokim cenama, dok će rezerve biti na nivou dvonedeljnih potreba.

Izvor: FoNet, Beta, Tanjug

Ministar finansija Diana Dragutinović kaže da se razmatra smanjenje za trećinu poreza i doprinosa na zarade, što treba da podstakne proizvodnju i zaposlenost.

Dragutinović je istakla da bi se smanjenjem opterećenja zarada, a povećanjem oporezivanja potrošnje, tj. povećanjem stope PDV-a, destimulisala potrošnja i uvoz, a smanjili troškovi radne snage i povećala zaposlenost.

"Smanjenjem troškova radne snage uticali bismo na smanjenje cene koštanja našeg prozvoda na tržištu i postigli tako veću konkuretnost i izvoz", objasnila je Dragutinović i dodala da bi ova reforma za rezultat imala i smanjenje sive ekonomije.

Ona je istakla da joj je za sprovođenje ovakvih reformi u praksi potrebna pre svega podrška građana, ali da su neophodne i izmene postojeće zakonske regulative i, na kraju, efikasna primena u praksi.

"Poreski sistem treba tako reformisati da podrži ono što nam je zaista najvažnije, a to je proizvodnja, konkurentnost, ekonomski rast i da smanji sivu ekonomiju. Nije dovoljno da imate dobro obučenu poresku administraciju, morate da imate i takav poreski sistem koji vam omogućava da smanjite sivu ekonomiju", rekla je Dragutinović.

Ona je navela i da poreska reforma mora biti kompatibilina sa strukturiranjem rashodne strane u budžetu i da je zbog toga neophodan Zakon o fiskalnoj odgovornosti, na čijoj je izradi već angažovana ekspertska grupa. "Ne treba raditi ništa kozmetički. Ja sam možda malo revolucionarna, ali ovo nije revolucija u pravom smislu reči, već pacifistička revolucija, posle koje će svima biti bolje", ocenila je Dragutinović.

Osvrćući se na sadržaj pomenute studije, ministarska je istakla da ona treba da pokrene kvalitetnu javnu raspravu o intenzitetu i doziranju poreskih promena. "Rasprava bi trebalo da potisne demagogiju da je moguće očuvanje niske poreske stope, a sa druge strane imati kvalitetnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, visoke penzije i autoputeve", naglasila je ona.

Dragutinović je rekla i da bi privatni sektoru ovakve poreske promene trebalo da dočeka sa optimizmom jer se on bori sa smanjenjem zaposlenosti i zarada. "Zarade u javnom sektoru su zamrznute, ali su i pored toga za jednu trećinu ipak veće od zarada u privatnom sektoru", rekla je ona.

To ne treba da bude postepena poreska reforma, već brza, da se sprovede u jednom koraku, da učinimo radnu snagu jeftinijom i tako podstaknemo poslodavce na zapošljavanje, rekla je Diana Dragutinović. Što pre počnemo, veće su nam šanse da se podstaknu proizvodnja i zaposlenost, ocenila je Diana Dragutinović i dodala da bi smanjenje doprinosa za zaposlene bilo značajno olakšanje poslodavcima.

„Poresko opterećenje za 100 dinara neto plate je oko 60 dinara. Zamislite da poslodavac umesto 160 dinara plaća najviše 140 dinara. To je za njega značajno olakšanje“, rekla je Diana Dragutinović.

Konstantujući da visina poreskog opterećenja zavisi od kategorija zaposlenih, Diana Dragutinović je izjavila da bi poslodavci bili potpuno oslobođeni plaćanja doprinosa za zaposlene koji primaju platu manju od 16.500 dinara, što je granica siromaštva.

Takva reforma bi uživala veliku podršku poslodavaca, ocenila je Diana Dragutinović. Prema njenim račima, suština reforme je ideja da bi poreski sistem trebalo reformisati tako da podrži najvažnije - proizvodnju, konkurentnost, ekonomski rast i da smanji sivu ekonomiju.

PDV treba povećati na 22 odsto

Autori studije o poreskoj reformi su predložili da se u kratkom roku sprovede reforma poreza na zarade, dohodak građana i poreza na dobit preduzeća, a da se postepeno primenjuju izmene u naplati poreza na imovinu. Njihova ocena je da bi smanjenje akciza na naftne derivate moralo da se nadoknadi povećanjem drugih akciza, kao što su akcize na cigarete, kako se ne bi umanjili planirani budžetski prihodi.

"Stopa poreza na zarade je već niska i nju ne bi trebalo menjati, ali predlažemo da se smanje doprinosi na zarade za socijalno osiguranje", rekao je Milojko Arsić, jedan od autora studije, i objasnio da bi smanjenjem socijalnih doprinosa cena rada u Srbiji bila manja, što bi smanjilo rad na crno i privuklo investitore, pogotovo u granama koje zapošljavaju veliki broj ljudi.

Najveći deo gubitaka budžetskih prihoda zbog smanjenja doprinosa, kako je predložio Arsić, nadoknadio bi se povećanjem stope poreza na dodatu vrednost (PDV) i to one više sa 18 na 22, a niže sa osam na 12 odsto. Povećanje PDV-a, kako je dodao, jednokratno bi imalo uticaj na cene, ali ne bi značajnije uvećalo inflaciju.

Dodatni prihodi u državnu kasu, kako je rekao, prikupili bi se povećanjem poreske stope na zarade, sa 12 na 20 odsto, a u tom slučaju ne bi bile oporezovane zarada niže og 16.500 dinara. Arsić se založio i za uvođenje proporcionalog oporezivanja godišnjeg dohotka građana, od čega bi bili izuzeti prihodi od kapitala.

Stopa poreza na dobit preduzeća, kako su predložili autori studije, ostala bi deset odsto, ali bi se ukinule brojne olakšice, zbog kojih se sada efektivno taj porez u proseku naplaćuje po stopi od pet od šest odsto.

"Porez na imovinu trebalo bi sprovoditi fazno tako da bude obuhvaćen beći deo imovine, pogotovo građana, kao i da se umesto pogresivne uvede proporcionalna poreska stopa koja bi se obračunavala na tržišnu vrednost imovine", rekao je Arsić.

On je istakao da ne postoje razlozi za odlaganje poreske reforme u Srbiji i da su neke najkrupnije promene u javnim finansijama u većem broju zemalja sprovođene u vreme velikih ekonomskih i društvenih kriza ili neposredno posle njihovog završetka.

Izvor: Novosti

Polako se sastavlja spisak poreskih obeveznika u kategoriji godišnjeg dohotka, ali nam on ni ove godine neće dati pravu sliku i broj milionera u Srbiji.

Godinama među najbogatijim građanima su direktori, advokati, kontrolori leta, ineženjeri i pokoji preduzetnik.

Evidenciji Poreske uprave uporno izmiče estrada, sportisti i najzvučnija imena srpskog „džet-seta“ čiji stil života potvrđuje da troše više od poreskog limita.

Granica iznad koje se građanin Srbije svrstava u milionera je godišnja zarada u 2010. veća od 1.708.200 dinara. To je više od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade.

Od prvih 100 sa najvećim prihodima u 2009. godini, kako kažu u Poreskoj upravi bilo je čak 96 muškaraca, a svega četiri žene. Među najbogatijim je bilo najviše Beograđana - 81, 13 ih je živelo u Novom Sadu, a šestoro u Kragujevcu.

Prevedeno na nivo mesečnih primnja, bogataš je svako ko je zarađivao više od 142.350 dinara. Za strane državljane osnovica je nešto veća - 2.847.000 dinara. Utorak, 15. mart, je poslednji rok da bogataši dostave svoje poreske prijave.

U Poreskoj upravi kažu da još nemaju evidenciju koliko ih je to do sada učinilo i navode da će presek uraditi tek 15. marta, ali i tada treba sačekati još najmanje nedelju dana, jer neki prijavu šalju poštom. Prošle godine je oko 20.000 građana podnelo zahtev za plaćanje poreza na godišnji dohodak, a osnovica za oporezivanje je bila 1.589.292 dinara.

Ekonomisti objašnjavaju da je okvire za minimalan odziv bogataša dala država i da nije nezakonito kretati se u tim okvirima. Sportisti se prijavljuju kao stanovnici drugih država i tamo izmiruju svoje obaveze, a estradne zvezde znatan deo poslova završavaju na - „crno“.

"Onom ko zarađuje puno, više se isplati da osnuje svoje preduzeća i plaća porez od 10 odsto na prihode firme, nego da izmiruje porez na godišnji dohodak", kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.

On objašnjava da "ako osnuje firmu u nekoj nerazvijenoj opštini, godišnje će na sve takse dati oko 3.000 evra. Ako je zaradio pola miliona evra, platiće porez od oko 50 miliona dinara. Ako plaća porez na dohodak, moraće da da pet puta više. A zašto? Ima istu zdravstvenu zašitu, kao i onaj ko ne plaća taj porez".

Kazne za one koji ne podnesu poresku prijavu na vreme, kreću se od 5.000 do 50.000 dinara.