Izvor: Beta

Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović izjavila danas da od 1,3 milijardi evra, izdvojenih za NIP-a od 2006, više od 40 odsto nije iskorišćeno pošto Srbija ne zna da upravlja projektima.

"Srbija nije spremna da upravlja razvojnim projektima, već se sredstva troše neracionalno i neekonomično, ne poštuje se procedura i ne postoji kontrola", kaže ona.

Verica Kalanović je kazala da je značajan broj od 4.020 prijava za projekte NIP-a tokom prošle godine predstavljao samo želje opština koje su konkuruisale, zbog nedovoljno pripremljene tehničke i planske dokumentacije.

"Ono što je dobro jeste da se u okviru NIP-a projekti finansiraju isključivo na osnovu potreba, stepena razvoja i broja korisnika, a ne na osnovu političkih kriterijuma ili lobiranja", navela je ona.

Ministarka je kazala da nije tajna da su se u Srbiji ranije otvarale putne deonice zbog izbornih godina ili realizovani infrastrukturni prijekti iz političkih razloga.

Ona je navela da se u okviru NIP-a sada realizuje 320 projekata, među njima deo Koridora 10 i put od dela Koridora 10 do Kragujevca, kao centra automobilske industrije u Srbiji.

Verica Kalanović je na konferenciji za novinare u Nišu predstavila izveštaj o godinu dana rada Ministartva navodeći da to ne čini u Beogradu već u regionalnom centru jugoistočne Srbije jer je taj deo zemlje najnerazvijeniji i ima najveći broj projekata iz NIP-a.
Prvi ugovori za infrastrukturu u nerazvijenim opštinama

Ministarstvo za NIP danas je u Nišu potpisalo prva četiri ugovora iz programa za razvoj infrastrukture u 40 najnerazvijenijih opština u Srbiji, i to s predstavnicima opština Bojnik, Lebane, Gadžin Han i Merošina.

Verica Kalanović je rekla da je za taj program izdvojeno dve milijare dinara iz budžeta Srbije, da to nije dovoljno za najsiromašnije opštine, ali da je time učinjen prvi korak.

U opštini Bojnik do kraja godine biće izgrađeni lokalni put, most i prva faza vodovodne mreže u pojedinim naseljima.

U Opštini Gadžin Han biće nastavljene rekonstrukcije lokalnog puta i magistralnog vodovoda, a gradiće se i sekundarna kanalizaciona mreža za pojedina naselja i fekalni kolektor.

Građani Lebana treba da dobiju bolje postrojenje za preradu vode, kanalizacionu mrežu u jednom naselju, nove ulice i rekonstruisanu školu uz pomoć 59 miliona dinara iz programa za razvoj lokalne infrastrukture najnerazvijenijih srpskih opština.

U opštini Merošina do kraja godine trebalo bi da budu završeni lokalni put, most i glavni kolektor za kanalizacionu mrežu, a u osnovnim školama će biti zamenjana stolarija.


http://www.emportal.rs/vesti/srbija/94288.html

Izvor: B92

Izjave predsednika Borisa Tadića da se nigde u Evropi ne gradi kao u Srbiji stručnjaci smatraju neopravdanim jer su drugi uglavnom već izgradili infrastrukturu.

Podsetimo, predsednik Srbije Boris Tadić je proteklih dana najavio da će Srbija do kraja ove decenije imati 13 mostova preko Dunava.
Srbija završava projekte koji su zamišljeni ili započeti pre više decenija i dodao da će "Srbija za osam godina sasvim drugačije izgledati nego na današnji dan". Ono što je projektovano pre 40 godina "ova generacija mora da završi", rekao je on i kazao da "posle više decenija Srbija gradi. Treba da budemo ponosni".

„Mislim da je to velika stvar. To su velika dostignuća. Mislim da u Evropi ovog trenutka niko ne gradi toliko mostova, takvih mostova, takvog kvaliteta i takvih arhitektonskih i inženjerskih svojstava“, rekao je Tadić.

S druge strane, konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija smatra da optimistične izjave zvaničnika Srbije nisu baš opravdane.

„Ta izjava je malo preterana. Prva stvar koja mi pada na pamet je recimo, most između Rumunije i Bugarske koji je dva puta širi od ovog našega. Ako uzmete u obzir to da ostatak Evrope, osim Rumunije i Bugarske, nema tako široke reke kao Dunav na našem delu, onda one i nemaju neku potrebu da prave tolike mostove“, kaže on.

„Ono što je možda najbliže istini je činjenica da je Evropa već odavno zaokružila svoje putne mreže pa ni zbog toga nema toliku potrebu da gradi mostove koje mi treba da gradimo nebi li nadoknadili nedostatak infrastrukture“, dodaje Bušatlija.

Prema njegovim rečima, kada je reč o realnosti planova za realizaciju najavljenih projekata, postoje dva problema. „Sam plan meni se čini dosta suvislo. On predviđa neke dve milijarde godišnje ulaganja isključivo u infrastrukturu. Raspored tih ulaganja nije baš sasvim dobar jer je najmanje na strani železnice, a najviše na strani putnog saobraćaja“ , kaže on.

„Suština tih problema proističe iz neadekvatnog građevinskog sektora, jer smo u poslednjih 10 godina uspeli da uništimo sva velika građevinska preduzeća sa 10-15 hiljada zaposlenih i koji su mogli da nose velike projekte. Spali smo na gomilu malih i srednjih preduzeća sa ne više od hiljadu zaposlenih“, objašnjava Bušatlija.


To nisu preduzeća koja mogu da vode gradnju velikih objekata, već se angažuju kao podizvođači velikim stranim kompanijama, što je izgleda i bio cilj, da se strane kompanije angažuju, dodaje on.

„S druge strane, veliki problem je u prikupljanju novca. To je taj investicioni novac koji nam je neophodan. Naša zemlja je prošle godine imala oko 25 posto manji obim investicija nego u 2008. godini, koja takođe nije bila dobra zbog krize“, smatra Bušatlija.