Roditelji treba da ulože napor da shvate promene kroz koje prolazi njihovo dete, a ne da bezuspešno vode rat.


Guliver/Getty images

Iako nema ničeg težeg nego se ponašati i biti odgovoran kao odrasla osoba, a priznati da si dete, upravo to je ono što roditelji očekuju od svojih adolescenata.

Zahtevajući ovako nešto nisu im nimalo od pomoći, budući da je za adolescenciju karakteristično buntovništvo i suprotstavljanje svakom autoritetu, dok je mlada osoba još neopredeljena i zbunjena prelaskom iz detinjstva u svet odraslih, pišu "Novosti".

Rana adolescencija

Ovo stanje naročito je stresno ako je dete ušlo u ranu adolescenciju koja traje od 11. do 14. godine. U ovom uzrastu oni postaju veoma osetljivi na svoj izgled i brinu zbog svakog, samo njima vidljivog nedostatka. Imaju potrebu da liče na svoje prijatelje i budu prihvaćeni od njih. U traganju za sopstvenim identitetom nije neobično da se stide svojih roditelja, misleći da su drugačiji.

Ponekad, do te mere da se okreću od njih, što ih nesvesno odvodi u usamljenost. Osećanje usamljenosti većina prevazilazi tako što se podanički povinuje stilovima vršnjaka u pogledu odevanja, frizure, načina govora, slušanja muzike. S obzirom na to da izbegavaju svaku vrstu komunikacije, roditelji su u istinskoj neprilici kako da im priđu.

Stručnjaci insistiraju na tome da treba da ulože napor da ih shvate, a ne da bezuspešno vode rat oko minđuša ili tetovaža. Biranim rečima treba da im kažu da im se nešto od novousvojenih stilova ne sviđa, ali nikako preteći sa „inače“. Kritikovanje i omalovažavanje može postati krajnje kontraproduktivno.

Srednja adolescencija

Ukoliko se mlada osoba nalazi u srednjoj adolescenciji, od 15. do 17. godine, njeni pogledi i stavovi su dijametralno drugačiji. Oni se prvo usklađuju sa svojim izmenjenim telom, seksualnošću i konfliktnim emocijama, koje se javljaju u romantičnim vezama sa suprotnim polom. Istovremeno, moraju emotivno da se odvoje od roditelja.

U ovom razdoblju adolescenti se najčešće žale da im roditelji ne daju dovoljno slobode, bez obzira na skrivene strahove od odrastanja i obaveza i odgovornosti koje odrasla osoba ima. Kada podsvesno sumnjaju u svoju sposobnost, začas nađu dokaze da im roditelji stoje na putu, a ne vlastita nesigurnost.

Kasna adolescencija

U kasnoj adolescenciji, od 18. do 21. godine, većina konflikata se smiruje, jer je mlada osoba razvila svoj fizički, emocionalni i moralni identitet. Ako ranije nije prolazila kroz period buntovništva, sigurno neće ni sada želeti da napusti roditeljski dom i nalazi svoj put. Ali, u ovom periodu mladi žele da menjaju svet, jer uviđaju nepravde i pokušavaju da ih isprave. Kritični su prema starim metodama i prihvataju nove, spremni su da istražuju i eksperimentišu.

Identitet

Mladima je nekada potrebno od pet do deset godina za potpuno pronalaženje sopstvenog identiteta. U tom periodu oni znaju pasivno da se odupiru životnoj matici, povlače se iz nje ili su previše buntovni.

Nekada odbijaju poslove slične poslovima kojima se bave njihovi roditelji, oblače se nekonvencionalno i stanuju na neobičnim mestima. Mogu da budu i idealisti i da, kao takvi, godinama zauzimaju nepopustljiv puritanski ili radikalni stav. Ovakve osobe imaju visoku kritičnost, cinični su prema licemerstvu, neumoljivi, beskompromisni, hrabri i spremni na žrtvu. Kasnije obično postaju tolerantniji prema drugim ljudima, spremniji na kompromise i zahvalni za život i saradnju.

(MONDO)

Kad dete u adolescentskom uzrastu laže i odbije da posluša, roditelji najčešće reaguju na dva načina: etiketiraju dete, viču na njega, prete da će mu zabraniti izlazak, ili popuštaju. Nijedan od ova dva načina nije ispravan.


Guliver/Getty Images

"Povezivanje u adolescentnom dobu je jedna od najsnažnijih potreba o kojoj razgovaram s roditeljima na svojim predavanjima iz Porodične edukacije", objašnjava za "Blic" Aleksandra Mađar autorka preventivnog programa Porodična edukacija.

Evo nekoliko njenih saveta koji će pomoći roditeljima čija deca su stigla do tinejdžerskih godina.

Roditelji koji žele da izgrade osećanje odgovornosti kod svog adolescenta znaju da poslušnost i stalno govorenje istine nije put koji će ih ka tome voditi. Poslušna deca ne razmišljaju svojom glavom, nego slušaju druge.

Pregovaranje i obavezna pravila su načini koji će doprineti razvijanju poverenja i formiranju osećanja odgovornosti kod dece. Pred adolescentom su brojna iskušenja, i roditelj to razume. Otuda postavlja čvrsta pravila koja ulivaju osećanje sigurnosti kod deteta. Jedno od tih pravila treba da bude i govoriti u svoje ime i govoriti istinu.

Adolescent nema razvijenu samokontrolu, on je u periodu kada tek treba da je razvija. Put razvijanja samokontrole najbolje se uči preko poštovanja i kršenja pravila. Prekršena pravila povlače posledice o kojima roditelji prethodno razgovaraju sa svojim detetom.

Na roditeljima je da podstiču razgovore u kojima će dete slobodno razgovarati o svojim izborima i odlukama. Na primer, razgovarajte s detetom o razlozima zbog kojih se odlučilo da mu prijatelji budu baš ti koje je odabralo, zašto se odlučilo da pripada baš tom društvu, iz kojih razloga je uradilo nešto sa čim se vi ne slažete (produžilo izlazak, pobeglo sa časa), nastavite da razgovarate o tome kako se to može ispraviti, postavite pitanje detetu o tome šta misli da je potrebno da vi preduzmete/uradite, a šta ono...
Počnite rečenicu sa "ja", pre nego sa "ti"

Ukratko, nastojte da što češće postavljate pitanja kojima ćete podsticati detetovo moralno mišljenje, i ne uveravajte ga da treba da čini ono što vi želite.

Dete će steći osećanje sigurnosti i poverenja u roditelje koji umeju da tolerišu njegove povremene laži, ispade besa i koji će o svemu tome razgovarati tek kada se dete umiri. Isto tako, ne govorite detetu da samo odluči do kada će da ostane napolju i ne govorite mu kako vas je baš briga šta će ono uraditi (da li će, npr., i dalje lagati, pasti razred). Dete je u adolescentnom uzrastu osetljivo i protumačiće ovakve reakcije kao zanemarivanje.

Kada se obraćate detetu, počnite rečenicu sa "ja", pre nego sa "ti". Na svako "ti" dete može burno da odreaguje. Na primer, umesto da kažete "Ti si lažljiv, drzak…", recite "Razočarana sam kada mi ne govoriš istinu", ili "razljuti me kada naprasno izađeš iz sobe dok razgovaram sa tobom"…

Izbegavajte generalizovane izjave. Na primer, kad god adolescent čuje kako mu govorite "Nikada mi ne kažeš istinu" ili "Stalno me lažeš", u njegovom umu počinju brzo da se selektuju one situacije u kojima je to radio i on počinje odmah da vam ih nabraja kako bi vam se suprotstavio. Zato je korisnije reći: "Juče si prećutao da mi kažeš. . ." ili "Juče mi nisi sve rekao…"

S vremena na vreme izaberite jednu temu o kojoj ćete razgovarati. Izbegavajte da govorite: "Hoću da razgovaram sa tobom o tvom računu za mobilni telefon, i da ti kažem da mi se nije svideo način na koji se odreagovao kada sam ti sinoć ušao u sobu." Umesto toga recite: "Želim da razgovaramo o računu koji ti je stigao za mobilni telefon. Predloži vreme za razgovor."
Šta znači biti povezan

Roditelji koji su čvrsto povezani sa svojim detetom imaju izgrađen odnos poverenja u kojem su laži veoma retke.

Dete se oseća sigurno jer su mu roditelji pokazali da su prepoznali njegove potrebe na adekvatan način i pri tome ga podstiču da se ponaša na ispravan način.

Adolescenti se nalaze u posebnoj razvojnoj fazi kada testiraju svoju moć. Njihova ponašanja podsećaju na ona koja su imali sa dve godine: buntovni su i često govore "ne" i "neću".

Poreklo ovih ponašanja je u adolescentovoj želji da se odvoji i da pokaže sebi i drugima da u nekim aspektima svog života može da funkcioniše samostalno.
Kako da razgovarate

Tokom razgovora sa tinedžerom, nastojte da ga:
- gledate u oči
- ne prekidate ga dok govori
- koristite kratke fraze, tipa: vidim, čujem, oh, razumem…
- zauzmite otvoren stav, ne prekrštajte ruke, ne čudite se i ne mrštite se
- ako nešto ne razumete, pitajte: "Mislim da nisam najbolje razumeo. Možeš li mi još jednom to obrazložiti?"
- proverite da li ste ispravno razumeli svoje dete, pitajući ga: "Ako sam te dobro razumeo, ti si ljut na mene zato što sam te ja sinoć…"

(MONDO)