Piše: Branko Dragaš

Tržišni fundamentalisti su na samom početku svoje vladavine, sprovodeći neoliberalni koncept uništavanja domaće proizvodnje, lansirali marketinšku parolu da je bolje da uvozimo, nego da sami proizvodimo robu. Ta nakaradna strategija bez privrednog razvoja dovela je do toga da ukupan spoljnotrgovinski deficit od 2001. do 2006. naraste na skoro 30 milijardi dolara, dok će izgubljen BDP, zbog nedostatka privrednog razvoja, za isti posmatrani period, dostići 20 milijardi dolara. Ako toj cifri dodamo i to da je u dosadašnjoj pljačkaškoj privatizaciji država izgubila još 20 milijardi dolara i da, tek sada, otpočinje rasprodaja velikih sistema, onda je svakom normalnom građaninu Srbije jasno kakvu štetu za državu i narod nanose lažni reformatori i eksperti.

Zašto se čudite što smo toliko siromašni? Podaci govore da je na ime donacija u Srbiju stiglo od oktobarske kontrarevolucuje do danas svega oko četiri milijarde dolara i da je više od pola tih pristiglih para završilo na računima korumpirane međunarodne birokratije i njihovih satelitskih kompanija koje su izvođači posla u Srbiji. To ništa ne treba da nas čudi. Svojevremeno, kada su sedamdesetih godina prošlog veka nerazvijene zemlje dobijale kredite od razvijenih, više od 80 odsto tih kredita se vraćalo u strane banke, ali kao privatni kapital oligarhije iz tog nerazvijenog sveta. Slično se desilo i sa onim čudnim nestankom više od četiri milijarde dolara pomoći MMF-a Rusiji devedesetih godina, kada je jedan američki bankar predložio da se izbegne nepotrebno šetanje novca i da se odmah dogovoreni transfer prenese ruskim oligarsima na privatni račun u Švajcarsku. Vreme će pokazati koliko su naši reformatori lično ukrali novca.

Ali, ono što je gore od te banditske pljačke države, koja se može ispraviti konfiskacijom lične imovine tajkuna i njihovih političkih zaštitnika, ono što uništava svaku veru i nadu u privredni oporavak države je namerno vođenje takve ekonomske politike od strane korumpirane administracije. Naša preduzeća, koja mogu biti okosnica nekog našeg privrednog preporoda, gube sigurne poslove samo zbog toga što vladini činovnici protežiraju strane kompanije. Na taj način stvara se ambijent u kome je nemoguće organizovati domaću proizvodnju, jer režim protežira strane firme. Pošto sam godinama radio na stranim tržištima i imao preduzeća u drugim državama, dok su reformatori parazitirali na budžetu države, iz iskustva mogu da kažem da su domaće kompanije imale sve privilegije u odnosu na mene, stranca, investitora i preduzetnika koji je zapošljavao njihovu radnu snagu.

U Srbiji je sve, nažalost, obrnuto. Evo, navešću dva primera. Obe firme su proizvodne. Obe firme vode privatni preduzetnici. Prva firma je CINI iz Čačka i bavi se godinama proizvodnjom aluminijumskih radijatira, firma koja je dobila srebrnu plaketu na Izložbi inovacija "Arhimedus" u Moskvi i koja je, na oštrom međunarodnom tenderu, uspela da proda licencu u Kazahstanu. Firma je konkurisala na tenderu "Montaža" a.d. Beograd za zamenu radijatora na Tehnološkom i Pravnom fakultetu, ponudila je radijatore naše proizvodnje, najbolje cene, najpovoljnije uslove plaćanja, rok za plaćanje od 60 dana bez avansa, isporuku proizvoda sa lagera, garanciju na duži rok od traženog, ali domaća firma nije mogla da prođe.

U posedu sam dopisa u kome se kaže da investitor nije saglasan, već je prednost data italijanskim radijatorima. Ko je investitor? Država. Šta državni činovnik zna o radijatorima? Ništa. Kako može da odlučuje onaj koji ništa ne zna? Zašto domaći proizvod nije uzet? Gde će da rade toliki nezaposleni ako domaći proizvođači nemaju posla? O efektima za budžet ne vredi ni govoriti. Ni o efektima novog zapošljavanja. Asistenti za ministre to ne mogu da razumeju. Ili namerno neće. Odluke se uvek donose iz interesa. Najgore je kad lični interes prevlada državni. Možda bi CINI dobio posao da je poslao ponudu iz svoje fabrike u Kazahstanu. To nekako egzotičnije deluje. Drugi proizvođač je MIDRA EKO doo Beograd, koji se bavi proizvodnjom ekoloških dezinficijenata i deterdženata visoke klase. Proizvod su stvorili domaći stručnjaci, a postoje sertifikati mnogih zemalja koji potvrđuju ekološka svojstva proizvoda.

Međutim, već petnaest godina proizvod ne može da se probije u državnim kućama, mada je i po ceni, kvalitetu i rokovima isporuka daleko iznad uvoznih preparata. Jednostavno ne može da probije uvozni lobi. Vlast se može promeniti, ali mafija uvoznika opstaje. Svi su umreženi. Svi uzimaju provizije. Svi imaju neke lične kombinacije. Samo gube država i proizvođači. Plata državnih činovnika je samo džeparac. Glavna zarada je učešće u zaradi uvoznika. Stranci to znaju i vole da rade sa našom državom. Državni činovnici grabe svim sredstvima dok su na vlasti. Koriste svaku priliku, jer znaju da neće to stanje pljačke dugo trajati. Otuda toliki spoljnotrgovinski deficit.

Drugi preparat koga prozvodi MIDRA-EKO je PeralD, služi za dezinfekciju dijaliznih aparata pri lečenju bubrežnih bolesnika i oni su jedini proizvođači na Balkanu, dok je u Evropi proizvođač Frezenius iz Nemačke. Proizvođač je pokušao da registruje preparat u Nemačkoj, cena atesta od strane nemačkog instituta bila je 100.000 evra, ali su dobronamerni domaćini nezvanično rekli našem proizvođaču da ne baca pare uzalud jer neće dobiti atest, pošto oni imaju zadatak da štite nemačku industriju i proizvođače. Ko štiti srpske proizvođače? Cena domaćeg preparata je 860 dinara, dok uvozni košta 1.400 dinara. Gde je tu interes države Srbije?

Državne inerese niko ne štiti. Proizvođači su ostavljeni na milost i nemilost mafiji uvoznika. Ogroman novac odlazi iz zemlje, a dobar deo tog novca završava na računima tajkuna i političke oligarhije. Domaći proizvođači nemaju nikakve mogućnosti da se sami obračunaju sa tom mafijom koju državna administracija podržava. Potrebne su korenite promene ekonomske politike, ali to mogu da naprave samo novi ljudi. Ljudi koji su potekli iz privrede i koji su stvaraoci. Ljudi koji proizvode, zapošljavaju, plaćaju poreze i doprinose, pronalaze i izvoze u svet. Samo ti ljudi mogu da pokrenu privredu Srbije i reše problem zaposlenosti. Ali njih danas niko ne sluša. Političari na vlasti nemaju sluha za interese privrednika.

Mogu slobodno reći, jer mnoge današnje vlastodršce, nažalost, poznajem iz vremena kada nisu ništa imali, ti političari preziru sve nas iz privrede. To je patološka mržnja. Mrze nas jer znaju da vredimo. I zbog toga hoće da nam napakoste. Hoće da nas okuju interesima multinacionalnih kompanija, da nas porobe i ponize.

Како онда преживети пљачку?

Možeš preživeti pljačku ali ti onda ostaje samo go život.
Pljački se treba suprostaviti.

Najpre, moramo upozoriti ljude da se pljačka dešava, jer to ovi na vlasti uporno zataškavaju nekim aferama.

Dinkić je galamio o parama na Kipru, ali kada je prvi put otišao nikada više to nije pomenuo. Šta mislite, video je da od toga nema ništa pa je odustao, ili ćutanje košta...

Stoga - Otpor do pobede!

Сви пљачкају и сви су у игри. Како онда може нешто да се промени?
Коме да се жалиш? Управи Водовода? Сви знају за криминал и сви ћуте.
Ајмо онда на ливаду, да летимо и на реку да пецамо.

već sam se žalio upravi vodovoda, ali uzalud.

A zna se šta biva kada nema pravne države.

Ne bih rekao da se zna za pljačku, samo se nagađa.
Kada imamo činjenice onda je drugačije.

Kada ljudi imaju činjenice političari ih ne mogu lagati.

Cilj ovog sajta jeste da obavesti narod. Kažem da srbi nisu mnogo pismeni. I trudim se da to promenim, a ne samo da kukam. Livada može, ali hoću i ostala moja prava.

Želim da kada se vratim sa livade i kući budem opušten, a ne da se iznerviram kada otvorim sanduče i nađem račun za struju...

Тхе багра спроводи окупациони програм, првенствено економским уништавањем свега српског. У исто време спроводи ТХЕ пропаганду и намеће свој накарадан језик. Онда ће мо брзо имати Србе у резерватима, као што имају Индијанци и ТХЕ државу, као што је Америка. Ове наше подгузне муве на власти и у јавним кућама, за шаку долара продају образ и кревеље се Саксонским језиком.
Који народ да обавестиш, када тај народ пије алкохол, гледа утакмице и у свакој кући има ТВ пропаганду? Тако затупљени и заведени, само могу бити добре ТХЕ слуге.

Teorija zavere nikada nije dokazana u praksi.

Ukoliko se dokaže, recimo provizija za određeni posao to već ima težinu.

Okupatorski programi nemaju ništa sa pljačkanjem države. Onda smo sami sebi okupatori?

Jezik nema ništa s time - bogatstvo je kada poznaješ više jezika.

Rezervati su u kućama kada gledaš pink šou i velikog brata. Sloboda je kada pokažeš svoj bunt. Sloboda je otići u pozorište, koncert, utakmicu.

Ovaj tvoj uvredljiv izraz (stvarno je nakaradan, zato ljudi i izbegavaju diskusije sa tobom) nije na mestu. Ukoliko je to jedini način da se izraziš, onda je naš jezik nakaradan??

Ja ne želim da vređam, samo želim da narod, a ni ja, ne budemo u zabludi.

Изгледа да ми је рикнуо процесор за анализу? Меморија је зато читава.
1. Знам да нас је нека ТХЕ багра бомбардовала 1945'те године, после свих борби на фронтовима. Знам да су бомбардовали Београд и Народну Библиотеку. Зашто? Да нам униште историју и порекло?
2. Знам да нас је нека ТХЕ багра бомбардовала опет, пре неку годину. Знам да су рушили све стратешке објекте, плашили ми децу и то све ноћу, ко курве, да их не ухватимо на нишан.
3. Знам да је нека ТХЕ багра бомбардовала велики део света, пљачкала, водила у ропство и наметала свој језик силом.
4. Знам да су наше подгузне муве на власти, само пиуни ТХЕ
багре и да спроводе окупациони програм. Приоритет је економско уништење и наметање ТХЕ накарадног језика.
5. Знам да смо имали просветитеља, Вука, који је упростио језик и писмо, да већина Срба буде писмена. Данас се подгузне муве труде свим средствима да пљујући на свој језик, нађу оправдање и прихвате ТХЕ накарадан, јер ни Саксонци не знају шта пишу и шта треба да кажу, па морају да спелују.
Меморија ми је исправна, а може се тумачити, како коме одговара.
Не разумем ОТПОР ДО ПОБЕДЕ? Шта значи отпор, отпор коме и ко да победи?
Ако је отпор окупацији, уништењу српства, смањењу наталитета, затрованој околини, страном накарадном језику, малим платама, мрачној будућности, онда смо у истом вагону.
Нормално је да подгузне муве бране сигурну позицију испод репа ТХЕ газде. Нормално је да избегавају дискусију, ако немају аргументе, кичму и имају усран образ. Срамота је и да се јаве.
На утакмицу се не иде празног стомака и на радиоактивну ледину.
То је онда бежање од стварности, заношење и замајавање.
Ваљда је приоритет пристојан живот и светла будућност, па после надградња (култура, уметност)?

Pa, kako ti pričaš izgleda da su nam ameri najveći neprijatelji.

Nemogu da kažem da nisi u pravu, ali ne mogu da ih krivim za sve u Srbiji. Ipak su najveće probleme ovoj zemlji napravili razni političari. Seti se da je Srbija za vreme kralja Milana bila jedna od najperspektivnijih zemalja i da je imala status povlašćene nacije u THE. I ovi DAS su nam pravili ršum, o balkancima da i ne govorim.

OTPOR podrazumeva borbu protiv svega negativnog. Otpor je pokrenut kao građanska inicijativa protiv Miloševića, ali recimo i protiv Miljanića - jednom rečju onih koji su se smatrali malim bogovima. ne bih ovde mešao politikanstvo, ali je činjenica da je od 1991 naglo krenulo na dole.

Normalno je da prvo potkačimo ovu našu bagru, bili strani plaćenici ili ne, ima ih sa raznim pobudama, ali uglavnom je interes njihov dzep. Da bi se borio protiv njih jedino možeš da ih lupiš po dzepu...

A protiv ovih stranih treba pružati "konstruktivan" otpor. Jednom smo pružili otpor pa smo popili po p.... Sad, da li da bude ono: ukoliko ne možeš da ih pobediš pridruži im se, ili ćemo da teramo svoj ponos pitanje je veliko.

Ja sam ipak za neko dugoročno rešenje. Ne sviđa mi se radikalski stav: šta sutradan posle nezavisnosti kosova. Ja bih pitao: šta deset godina posle toga? Do sada smo skupo platili sve ratove, počev od kosovskog boja, preko velikih ratova do ovih zadnjih, neznam kako bih ih nazvao.

Interesuje me da moja deca žive dobro. E, za to ću se boriti!!!

Inače, kulturna nadogradnja uvek. Ako čekamo materijalnu osnovu pitanje je da li ćemo je dočekati. Široki pogledi mogu doprineti boljitku u ekonomiji, zdravom i stabinom životu

Два моја рођена брата имају УСА држављанство и живе у Чикагу.
Наравно да се волимо и не мрзим Американце.
Пишем о ТХЕ ауторима програма, истребљења Срба. То су чињенице, које већина не схвата. Последоце су очигледне и свуда око нас, а ми тражимо домаће кривце!? Основне методе истребљења:
1. Економска зависност, после уништавања домаће производње.
2. Уништење националног идентитета, културе, обичаја и језика.
3. Поремећај критеријума вредности
4. Наметање ТХЕ језика, преко подгузних мува.
Када би ми Краљица Мајка, њена ћерка и унука јавно, пред камерама по****** и извиниле се у име своје нације, за злочине према човечанству, милијардама људи, које су у црно завиле, не би могао да опростим из обзира према хиљадама својих предака, који су од уста одвајали да одгаје потомство, живот жртвовали за одбрану своје дедовине, обичаја, славе и потомства. Како могу да прихватим насилно наметање накарадног језика, дегенерисане злочиначке нације? За свакога ко има образ, кичму и муда ТХЕ језик ће бити симбол зла.