Pri kupovini deviza u bankama u Srbiji se plaća znatno veća provizija nego u Hrvatskoj, Makedoniji, BiH i drugim zemljama u okruženju. Na prodaji evra stanovnicima ovih država iste banke koje posluju i u Srbiji zarađuju od 0,2 do najviše 1,5 odsto, dok tu uslugu građanima Srbije naplaćuju od 2,5 do preko pet procenata.

Za kupovinu evra u "Volks", "Rajfajzen" ili "Erste banci", građani Hrvatske ovog vikenda plaćali su proviziju od 1,2 do 1,4 odsto, što je dva do tri puta niže od provizija koju su kod istih ovih banaka u Srbiji plaćali naši građani. I dok je u Makedoniji uobičajeno da banke u menjačkim poslovima sa fizičkim licima primenjuju kurs koji je povoljniji od kursa makedonske narodne banke, u Srbiji je tako nešto nezamislivo. Po kursnoj listi NBS razlika između prodajnog i kupovnog kursa za evro tokom ovog vikenda iznosila je 0,6 odsto, a minimalna razlika na kursnim listama poslovnih banaka bila je veća od 2,5 procenta. Na pitanje zašto su devize u našim bankama skupe i zašto banke kada evro slabi povećavaju kursnu razliku, kao da se sa jačanjem domaće valute povećava i rizik njihovog poslovanja, u Narodnoj banci Srbije nam je rečeno: "Pitajte banke." I poslušali smo.

Nažalost u "Rajfajzen banci" koja, osim kod nas, posluje i u Hrvatskoj i BiH, odgovor nismo uspeli da dobijemo. A Nenad Jevremović, glavni broker u "Volksbanci", za "Blic nedelje" kaže da "povećanje razlike između kupovnog i prodajnog kursa predstavlja zaštitu banaka od većih dnevnih oscilacija kursa".

- Najveći ako ne i jedini razlog za veliku razliku između otkupnog i prodajnog kursa banaka je volatilnost (nestabilnost) vrednosti dinara na deviznom tržištu. Očigledno je da je volatilnost kursa znatno izraženija u Srbiji nego u zemljama u okruženju. U Hrvatskoj je mala volatilnost što se može videti iz grafičkog prikaza kursa kune koji je prikazan gotovo ravnom linijom, dok u BiH postoji fiksni kurs koji podrazumeva nultu volatilnost - objašnjava Jevremović.

Ekonomista Milan Kovačević, inače žestok kritičar kartelizacije u srpskom bankarstvu, slaže se sa stavom da su visoke provizije koje banke naplaćuju prilikom prodaje strane valute posledica prevelikih oscilacija kursa. Kovačević, međutim, dodaje:

- Banke su zainteresovane da kurs što više oscilira jer, za razliku od privrede, one na kursnim razlikama ostvaruju veliku zaradu. Uopšte, čitav naš devizni režim usmeren je i protiv građana i protiv privrede, pa otuda i to preterivanje banaka sa deviznim maržama. Sreća je da su menjačnice umerenije, pa građani kod njih mogu menjati devize po kursu koji je znatno približniji kursu NBS - kaže Kovačević.

Da je naš sagovornik u pravu potvrdila je kratka šetnja po bankama i menjačnicama u neposrednoj blizini redakcije. I zaista kurs evra u menjačnicama, doduše neznatno, bio je povoljniji od kursa u bankama. Uz uvid na licu mesta i podsećanje da su banke u Srbiji za prvih šest meseci 2008. ostvarile profit od 262 miliona evra, što je 57 odsto više u poređenju sa istim periodom 2007, brokersko objašnjenje više nije "pilo vodu".

- Velike kursne razlike koje banke ostvaruju pri prodaji deviza građanima još jedna su potvrda da stepen konkurentnosti u sprskom bankarstvu nije dostigao nivo iz zemalja u okruženju, na primer Hrvatske - kaže profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.

Za razliku od sektora telekomunikacije gde je dolazak stranih operatera značajno oborio cenu usluga, u srpskom bankarstvu i pored dolaska dvadesetak velikih stranih banaka to se nije dogodilo. Otuda nepovoljni krediti, visoke provizije i kursne razlike na kojima se, preko grbače privrede i građana, ostvaruje neumerena i nezaslužena zarada.

Izvor: Blic

16. novembar 2008. | Piše: Branislav Krivokapić | Izvor: Blic



Po tome kako troši novac poreskih obveznika, srpska država je bez premca. Sa 26 članova vladinog kabineta balkanski smo rekorderi, a po učešću javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu (BDP) od 45 do 50 odsto ubedljivo smo prvi u regionu. Ako je naš BDP u septembru 2008. procenjen na 34,68 milijardi evra, to znači da će državni službenici i korisnici budžeta ove godine „pojesti“ više od 15 milijardi evra. A s malo političke volje mogla se uštedeti skoro cela milijarda.

Cilj Vlade u 2008. je da smanji javnu potrošnju za približno 1,2 odsto, izjavio je državni sekretar Janko Guzijan u vreme kad je njegov šef u Ministarstvu finansija bio aktuelni premijer Mirko Cvetković.

Još rečitija bila je Diana Dragutinović sa konstatacijom da je poslednjih godina učešće javne potrošnje poraslo za 3,6 odsto – sa 40,4 na 44 odsto BDP-a, uz najavu da je pad javne potrošnje ključna stvar koja treba nam da se dogodi tokom 2009. godine.

Stariji pamte reči Miloševićevog premijera, pokojnog Mirka Marjanovića koji je, najavljujući jednu od akcija za smanjenje javnih rashoda, slikovito izjavio: „Kresaćemo sve redom!“ I posle 2000. vlast se ponaša identično. Sve najavljene mere štednje rasprsnu se kao mehur od sapunice čim na red dođe nova preraspodela političke moći.

Tako je bilo i nakon formiranja kabineta Mirka Cvetkovića. Dobili smo vladu sa povećanim brojem ministarstava, a broj službenika u državnoj administraciji za četiri meseca porastao je za 500.

Da je tako, potvrđuju reči jednog od aktuelnih ministara koji nam je u poverenju priznao: „Uvalili su mi dva državna sekretara, a šta će oni da rade, iskreno, nemam pojma.“

Gde su moguće uštede
(oblast, milioni evra god.)
državna administracija - 150
lokalna administracija - 120
javne nabavke - 250
javna preduzeća - 350
upravni odbori - 40
novac za Kosovo - 50
ukupno - 960

*Procena bazirana na efektima smanjenja broja zaposlenih i režijskih troškova, kao i na potencijalnim efektima suzbijanja korupcije

Ekonomisti godinama upozoravaju da javna potrošnja mora da se svede na nivo niži od 40 odsto BDP-a. U praksi se, međutim, dešava suprotno. A kad prigusti, kola se lome na korisnicima budžeta, kao što se to ovih dana po ko zna koji put dešava s penzionerima. Neosporno je da 12 odsto BDP, oko četiri milijarde evra koliko odlazi na isplatu penzija, predstavlja ogroman trošak.

Ali šta je sa drugim izdacima? Zar nije i sam potpredsednik Vlade Božidar Đelić priznao da se za plate zaposlenih u državnoj administraciji izdvaja 10 odsto BDP (oko 3,5 milijardi evra), tri puta više nego u Bugarskoj? Šta je sa novcem iz budžeta koji odlazi na Kosovo (pola milijarde evra godišnje), za koji je ministar za KiM Goran Bogdanović izrazio sumnju u regularnost protoka.

Šta je s korupcijom? Po Zakonu o javnim nabavkama, oko 12.000 naručilaca i oko 80.000 ponuđača u Srbiji godišnje zaključe 250.000 ugovora o javnim nabavkama u vrednosti oko 2,4 milijarde evra.

Procenjuje se da pet do 10 odsto ove sume ode na tzv. veliku korupciju. O sitnoj korupciji, onoj koja ne podleže obavezi javne objave tendera i gde o ponuđačima odlučuju činovnici nižeg ranga, da i ne govorimo.

A tek rupa bez dna zvana javna preduzeća u kojima su, po pravilu, prosečne zarade za 30 do 50 i više procenata veće od proseka privrede! Pa previše narodnih poslanika i odbornika lokalne samouprave, brojni savetnici na svim nivoima, preko hiljadu službenih automobila kojima se državni službenici voze bez ikakvih kriterijuma za njihovo korišćenje...

Broj zaposlenih u državnoj upravi
2000. - 8.099
2004. - 27.613
2005. - 24.500
2006. - 27.394
2007. - 27.892
2008. - više od 28.000

*Bez MUP (oko 43.700 zaposlenih), BIA (oko 2.000), Vojske (oko 43.500)…

Spisak oblasti gde su uštede moguće i relativno lako izvodljive prilično je dug, a vlada je sa restrikcijama krenula od onoga što narodu najviše bode oči – bezobrazno visokih plata u upravnim odborima preduzeća čiji je vlasnik država, a takvih je u Srbiji preko 660.

Samo zahvaljujući jednoj Vladinoj odluci – svođenju plata članova upravnih odbora na nivo prosečne zarade, uštedećemo oko 40 miliona evra godišnje.

A kolika će tek biti ušteda od „seče knezova“ koju najavljuje ministar za upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković. Ako se u naredne četiri godine, kako je najavio Marković, broj zaposlenih u lokalnoj administraciji zaista smanji sa 22.000 na 12.000, u budžetima opština ostaće „višak“ od 120 miliona evra godišnje.

Od svega toga, međutim, neće biti mnogo vajde ako broj zaposlenih u državnoj upravi, koji je danas tri i po puta veći nego 2000. godine, nastavi da raste.

Poslednje značajno smanjenje državne administracije dogodilo se 2005. kada je pod pritiskom MMF-a državnu službu napustilo 3.000 ljudi.

Kako „štedi“ Fond PIO

Proletos je Fond PIO Srbije obavestio korisnike o prelasku na jednokratnu isplatu penzija uz objašnjenje da bi se na taj način na štampanju čekova i celokupnom administriranju isplate ostvarila ušteda od oko 900 miliona dinara godišnje.

Iako je početak jednokratne isplate najavljen za jun, to se ni do danas nije dogodilo. Osim proceduralno birokratskih, teško je naći druge razloge za odlaganje izvršenja odluke kojom bi se, ako je verovati računici Fonda PIO, godišnje uštedelo oko 53.000 prosečnih penzija.

Vlade na Balkanu
(država br. stanovnika br. članova vlade*)
Bugarska 7.650.000 - 19
Rumunija 22.350.000 - 18
Makedonija 2.060.000 - 23
Crna Gora 650.000 - 16
Hrvatska 4.500.000 - 16
Srbija 7.500.000 - 26
BiH 4.600.000 - 18
Slovenija 2.000.000 - 16

*Premijer, potpredsednici i ministri

Kompanija "MFC Mikrokomerc" već 11 godina bez tendera radi poslove skeniranja dokumentacije za Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, na čemu je zaradila više od 15 miliona evra!

Samo za ovu godinu, PIO je za "MFC-ove" usluge izdvojio 150 miliona dinara, odnosno oko milion i osam stotina hiljada evra.

Naime, PIO je sa "MFC-om" 1997. dogovorio posao skeniranja i mikrofilmovanja dokumentacije i svake godine ga produžavao. Iako je 2002. godine donesen Zakon o javnim nabavkama, PIO za ovaj posao nije raspisivao tender, mada je to bio u obavezi da uradi.

U Upravi za javne nabavke objašnjavaju da je Fond PIO trebalo da raspiše javni poziv za ovaj posao odmah pošto je zakon donet.

"Trenutno ne znamo kako tačno izgleda ugovor koji je sklopljen između Fonda i te kompanije, međutim, bez obzira na to, PIO je kao naručilac posla trebalo da raspiše tender za njega. Inače, ima dosta institucija koje sa kompanijama sarađuju na osnovu ugovora sklopljenog nakon konkursa, i sve bi trebale da raspišu javne pozive", objašnjeno je u Upravi za javne nabavke.

Direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Goran Lončar o ovoj temi nije hteo da priča sa novinarima "Pressa". Umesto njegaoglasio se njegov zamenik Tomo Predojević. On je potvrdio da "MFC Mikrokomerc" skeniranje i mikrofilmovanje za ovu instituciju radi bez tendera.

"Godišnji budžet za usluge skeniranja i mikrofilmovanja dokumentacije u Fondu PIO iznosi oko 150 miliona dinara. U junu ove godine smo pokrenuli postupak javne nabavke za ovaj posao", rekao je Predojević.

On je potvrdio da je MFC dobio posao na "neodređeno vreme" na konkursu 1997. godine.

"Na konkursu je tada učestvovalo nekoliko firmi koje su se onda bavile tim poslom", objasnio je Predojević.
Na pitanje novinara zašto tek sada raspisuju javni poziv, kada je Zakon o javnim nabavkama donet pre šest godina, Predojević kaže da "nisu imali potrebe za tim jer su bili zadovoljni kompanijom".

"Mi nismo imali potrebe da raspisujemo tender, jer smo imali i odgovarajuću cenu i odgovarajući kvalitet", tvrdi Predojević.

Direktor "MFC Mikrokomerca" Vladislav Miletić takođe potvrđuje da su posao dobili na konkursu, a ne na tenderu, ali demantuje da su oštetili PIO i da posao rade nekvalitetno.

"I kada smo taj posao ugovarali bio je tender, samo što nije postajao zakon, ali svaki posao koji se i tada dobijao dobijao se preko konkursa. Mislim da nema potrebe jedan posao koji ima svoj početak i kraj i svoj kontinuitet ugovarati pet puta", rekao je Miletić.

Skeniranje jedne stranice "MFC" Fondu PIO naplaćuje 1,64 dinara, potvrdili su i direktor "MFC" Vladislav Miletić i Tomo Predojević iz PIO.

Interesantno da "MFC" Agenciji za privredne registre, gde je posao dobio na tenderu, obostrano skeniranje naplaćuje 0,79 dinara!

Direktor "MPC-a" Vladislav Miletić, međutim, tvrdi da se ne radi o istoj vrsti posla. Naime, prema njegovim rečima, Fond PIO plaća duplu cenu jer nema svoju bazu.

"Agencija za privredne registre ima svoju bazu, i mi im samo provlačimo dokumentaciju kroz skener. Posao koji radimo za PIO je mnogo komplikovaniji, a pored toga, oni nemaju svoju bazu nego im sve mi radimo", tvrdi Miletić u izjavi za "Press".

Najava svetske finansijske krize koja se već oseća u Srbiji značajno je aktuelizovala pitanje mogućnosti dobijanja kredita u ovoj godini i cena po kojoj će se oni odobravati. Stalne konstatacije da će krediti poskupeti, da će ih biti manje i pod značajno lošijim uslovima od dosadašnjih su u zasenak stavile još jednu činjenicu, koja bi mnogim građanima mogla doneti veće koristi – štednja.
Zbog manjeg priliva kapitala iz inostranstva nedostatak novca za plasiranje je naterao većinu banaka da izmeni ponude za dinarsku i deviznu štednju građana. Kamatne stope na uložena sredstva u bankama su danas i do 20% veće nego pre nekoliko meseci. U Nedelji štednje prošle godine su dostizale i dvocifrene procente, iako poslovne banke nisu bile oslobođene polaganja obavezne rezerve.
Uz navedeno, odluka Vlade Srbije da se tokom 2009. godine ukine porez na kapitalnu dobit iz pojedinih poslova će vrlo pozitivno uticati na atraktivnost kamata, koje se mogu ostvatiti štednjom u bankama. Već usvojena odluka o podizanju garancije države na uloge sa 3.000 na 50.000 evra je ono što će dodatno povećati sigurnost u bankarski sistem za više od 99% štediša.
Podizanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije znači i da će kamatne stope banaka za štednju građana biti povećane. Obzirom da je referentna kamatna stopa NBS trenutno 17,75% za očekivati je da će kamatne stope poslovnih banaka na dinarsku štednju građana biti bar blizu ovog nivoa (procenjujemo maksimalno do 16,5%).
Istovremeno, panično podizanje štednih uloga građana u oktobru i novembru prošle godine je smanjilo ukupnu štednju u bankama za blizu jedne milijarde, tako da je sada prema nezvaničnim podacima ukupna štednja u Srbiji oko 5 milijardi evra. Podsticajne kamatne stope koje su ponudile banke tokom Nedelje štednje, ali i nakon toga uticali su na povraćaj dela povučenih sredstava. Sada je zadatak banaka da vrate i ostatak povučenih sredstava, ali i ostvare rast štednje u odnosu na ranije stanje, a to će moći samo podsticajnim uslovima za štednju.
Poslednje informacije o stalnom vraćanju povučenih sredstava u banke samo govore u prilog tome da će ovaj segment poslovanja banaka u narednim mesecima biti izuzetno atraktivan i popularan među građanima.
U Srbiji je prisutan i fond očuvanja vrednosti – Focus novčani fond, koji po definiciji može prikupljena sredstva ulagati u dužničke hartije od vrednosti države (obveznice stare devizne štednje) i kao depozite u bankama. Sistem rada ovog fonda je samim tim vrlo sličan bankarskoj štednji, s tim što su ovde ostvareni prinosi najčešće značajno veći od kamatnih stopa na neoročenu štednju, a ulaganje Vam je dostupno u svakom trenutku.

Uporedite ponudu banaka za deviznu štednju građana:
http://www.kamatica.com/stanovnistvo-devizna-stednja

Srbija se kotira kao visokorizična zemlja za pozajmljivanje...

Kamate na štednju

Zbog velike ekonomske krize koja je poskupela zaduživanje domaćih banaka u inostranstvu, štednja u bankama je postala izuzetno bitan izvor kreditiranja građana. Zbog toga su kamate na štednju u Srbiji veoma velike, čak i za dva do tri puta veće od kamata u pojedinim susednim zemljama.

Kamate na deviznu štednju u Srbiji oročenu na godinu dana se kreću od pet do devet odsto, što je skoro za tri puta više nego recimo u Sloveniji.

- Srbija se kotira kao visokorizična zemlja za pozajmljivanje, pa je tako kapital iz inostranstva, koje naše banke povlače izuzetno skup. Zbog toga se bankama isplati da dignu kamate na štednju skoro na nivo kamata po kojima pozajmljuju, kako bi iz depozita građana kreditirale sve zainteresovane klijente - objašnjava za „24 sata” Petar Grujić iz „Folksbanke”, koja posluje u mnogim zemljama regiona.

I dok je logično da kamate na štednju u Hrvatskoj i Sloveniji, budu niže nego u Srbiji jer banke u tim zemljama nemaju problema sa povlačenjem kapitala iz inostranstva, stimulacije na štednju u rizičnijim zemljama, poput Makedonije Bosne i Crne Gore su i u vremenu krize takođe manje nego u Srbiji.

- To je istina, ali teba uzeti u obzir da svaka banka ima svoje poslovne planove, tj. da im je zbog krize smanjena potražnja za kreditima, pa možda i nemaju potrebu da stimulišu štednju i na taj način dižu kamate - objašnjava Grujić.

Takva situacija je naročito u Crnoj Gori u kojoj su banke za vreme kreditnog buma odobravale pozajmice građanima bez prethodne provere njihove zaduženosti, pa su sad došle u situaciju da imaju problema za naplatom dugovanja. Zbog toga banke u Crnoj Gori sad teže i u manjoj meri odobravaju kredite, pa i nemaju potrebu da kamate na štednju preterano stimulišu i na taj način finansiraju kreditiranje.

- U sagledavanju velikih razlika u kamatama ne treba izgubiti iz vida ni činjenicu da u je u Srbiji najprisutniji valutni rizik. U Sloveniji i Crnoj Gori ne postoji, dok u Hrvatskoj i Makedoniji samo prinudno vlada klizni sistem nacionalnih valuta u odnosu na evro - objašnjava za „24 sata” ekonomista Goran Nikolić.

Štednja i u krizi „cveta”
„S početkom ekonomske krize, građani su polako gubili poverenje u banke i u veliki broj njih je povukao svoje depozite. Nakon što je država javila da garantuje za uloge do 50.000 evra, situacija se plako smirila i sada se sve veći broj njih oddlučuje za ovakav vid investiranja”.

Izvor: 24 sata
Autor: I. Jovanović

Izvor: Kamatica - 16.04.2009

Tim sajta www.kamatica.com je nakon godinu dana sproveo drugi krug istraživanja o tarifama banaka pri plaćanju mesečnih i drugih računa građana nalozima za plaćanje. U proteklom periodu došlo je do značajnih promena u visini tarifa banaka po ovim poslovima.

Redovni mesečni računi (komunalije, električna energija, toplotna energija i sl.) se sem na šalterima konkretnih javnih preduzeća u Srbiji, mogu plaćati i kod gotovo svih banaka.

Najčešći slučaj pri plaćanju mesečnih i drugih računa je da se uplata vrši na račun pravnog lica u drugoj banci. Provizije za ovakvu uslugu banaka su sledeće:

BANKA | PROVIZIJA ZA PLAĆANJE
min | provizija u % | Max
AIK banka - 0,83 -
Alpha bank 25 0,11 -
Banca Intesa 40 1,00 5.000
Poštanska štedionica 10 1,00 15.000
Credy banka 10 0,20 – 0,50 -
Čačanska banka 10 0,30 -
Erste bank 30 0,80 5.000
Findomestic 20 0,15 – 0,40 -
Hypo-Alpe-Adria 20 0,30 10.000
Jubmes banka 20 0,50 8.000
KBC banka 20 0,50 -
Komercijalna banka 25 0,30 5.000
Meridian bank 100 0,50 2.000
NLB banka 30 0,30 5.000
Opportunity banka 12 0,50 4.500
OTP banka 30 1,00 8.000
Agrobanka 10 0,40 – 0,80 10.000
Piraeus bank 10 0,40 -
Privredna banka Beograd 50 1,00 5.000
Privredna banka Pančevo 20 0,40 – 0,80 -
Raiffeisen bank 30 0,25 -
Societe Generale 30 1,00 5.000
Srpska banka 30 0,80 10.000
Vojvođanska banka 10 0,30 3.000
Univerzal banka 30 0,80 10.000

U tabeli su date provizije banaka u procentima, minimalna naknada (ukoliko je provizija manja od minimalne naknade, primenjuje se minimalna naknada) i maksimalni iznos naknade (ukoliko je procentualno data provizija veća od maksimalnog iznosa, primenjuje se maksimalni iznos).

Rezultati prošlog istraživanja su pokazali da je čak 10 banaka imalo minimalnu proviziju od 10 dinara, dok je danas to slučaj u samo 6 banaka. O povećanju naknada banaka za poslove realizacije naloga za plaćanje još bolje svedoči podatak da su u prošlom istraživanju 22 banke imale minimalnu tarifu do 20 dinara, dok takve minimalne tarife danas ima samo 11 banaka. Kada su u pitanju procentualne provizije i maksimalne naknade, do značajnijih promena nije došlo. Iste tarife kao u rezultatima prošlog istraživanja je zadržalo 9 banaka.

Iako je u javnosti poslednjih meseci stalno pominjano povećanje kamatnih stopa po osnovu kredita, u posmatranom periodu su mnogo više poskupele provizije za plaćanje. Kod pojedinih banaka minimalne tarife su poskupele i više od 8 puta. Razlike između minimalnih naknada pojedinačnih banaka su povećane i do 10 puta. Tako se može desiti da za realizaciju potpuno istog naloga u jednoj banci platite 10, a u drugoj 100 dinara.

Promene u minimalnim tarifama banaka više pokazuju kratkoročne ciljeve banaka nego inflatorne promene bankarskih marži. Naime, pojedine banke kroz ove tarife pokušavaju da privuku klijente drugih banaka, te da uz obavljanje usluge realizacije naloga, koja ne predstavlja osnovni bankarski posao, potencijalnim klijentima prodaju i druge svoje proizvode, prvenstveno kredite. U periodima ekspanzivne monetarne i kreditne politike se zbog toga marže na sporedne bankarske poslove spuštaju na minimalni, tzv. dampinški, nivo. U vreme finansijske krize i nedostatka sredstava, smanjuje se i kreditno angažovanje banaka, te i zainteresovanost za kreditnim aranžmanima sa klijentima, što dovodi do poskupljenja marži na sporednim bankarskim poslovima, odnosno isključivanja promotivne uloge ovih usluga.

Najniže provizije za naloge od 1.500 dinara naplatiće vam Agrobanka, Credy banka, Čačanska banka, Piraeus banka, Vojvođanska banka i Opportunity banka. Naknada za ovu uplatu u pomenutim bankama će biti 10 - 12 dinara. Ukoliko isti nalog realizujete u Meridian banci, platićete 100 dinara ili 10 puta više! Za uplatu od, na primer, 5.000 dinara, najniže naknade ćete platiti u Vojvođanskoj i Čačanskoj banci. Uplata od 50.000 dinara će vas u Alpha banci koštati 55 dinara, dok bi za istu uslugu u Societe Generale banci, OTP banci, Privrednoj banci Beograd ili Poštanskoj štedionici morali da platite čak 500 dinara! Za velike uplate, preko 5 miliona dinara, najniže provizije ćete platiti u Komercijalnoj banci, Erste banci, NLB banci, Intesa banci, Privrednoj banci Beograd i Societe Generale banci.

Posebnim ugovorima sa pojedinim lokalnim i regionalnim javnim preduzećima filijale banaka često omogućuju građanima da neke od računa plaćaju bez provizije. Dobar primer za to je plaćanje računa za Infostan, kod koga se ne naplaćuje provizija kod većine banaka. Neretko se ugovori sklapaju i sa investicionim i penzionim fondovima (banke su često posrednici u prodaji investicionih jedinica), te lizing kompanijama, gde se kod uplata za kupovinu investicionih jedinica ili plaćanja lizing rate ne naplaćuje provizija.

Često banke naplaćuju niže provizije ukoliko se plaćanje vrši sa tekućeg računa građana u banci ili se uplata obavi putem elektronskog bankarstva. Mnoge banke vrlo niskim provizijama za plaćanje putem elektronskog bankarstva ili čak i bez ikakvih provizija podstiču korišćenje ovog vida plaćanje, jer je to u interesu i korisnika i banke (korisnik plaća račune „iz fotelje“, a banka izbegava gužve na šalterima bez gubitka klijenata).

Provizije banaka su niže i kada su računi primaoca u okviru iste banke (često se u ovim slučajevima provizija i ne naplaćuje). Ovo zbog toga što se deponovana sredstva na računima banke ne prenose u drugu banku. Prve tri cifre u broju tekućeg računa fizičkih i pravnih lica određuju banku u kojoj se nalazi račun. Ukoliko se prve tri cifre vašeg tekućeg računa poklapaju sa prve tri cifre broja računa primaoca sredstava, provizija će vam biti znatno niža ukoliko uplatu izvršite sa računa u Vašoj banci.

Postoji i mogućnost davanja trajnih naloga banci da plaća sve vaše mesečne obaveze. U ovim slučajevima banke često naplaćuju niže provizije nego kada vi lično vršite svaku pojedinačnu uplatu, a uz to nećete trošiti raspoloživo vreme za čekanje u redovima na šalterima. Kod ugovaranja trajnih naloga sa bankom preuzimate odgovornost da svakog meseca obezbedite sredstva na računu, koja će biti korišćena za plaćanje dospelih obaveza.

Ovo su podaci koji Vam mogu pomoći da uplate vršite uz značajnu uštedu troškova. Sve ovo posebno dolazi do izražaja ukoliko plaćate veliki broj računa u toku meseca ili ukoliko su vaše pojedinačne uplate velike (školarine, prenos za kupovinu akcija, obveznica, investicionih jedinica i sl.).

http://www.kamatica.com/istrazivanja/81 ... ske-tarife