cjata sa gvozdenovog linka je napisao:U mojoj mladosti nije bilo lopte, za graničar smo radili krpenu loptu, zvali smo je top, bila je teška, a kada bi bilo mokro vrime još teža.
Drugi način izrade finije lopte je bio od kravlje dlake, trljajući kravlja pleća pravili smo kuglu od njenih dlaka i naše sline kao veziva. Takva lopta je bila vrlo kvalitetna.
Tek par godina poslije su došle one gumene lopte koje jako skaču, bili smo oduševljeni njima.
Zamislite , ni u školi nismo imali drugačije igračke, samo one koje smo sami radili.

OBRATI PAZNJU...
"nashe sline kao veziva"

Верзија игре КЛИС у поморављу:

ЧИМЕ СТЕ СЕ ИГРАЛИ КАД СТЕ БИЛИ МАЛИ

За стару игру ”Клис и машка” може се рећи да је претеча бејзбола. Клис односно једно парче дрвета зарезано на оба краја стави се у рупу ископану на пољани. Подиже се тако што се удари штапом, односно машком. Победник је онај који успе најдаље да одбаци клис. Игра у којој су се опробавали и дечаци и девојчице. О овој игри песму која се може прочитати у ”Музеју играчака” написао је Небојша Дебељаковић Багдалски.

Српску верзију молим

Ко уме да ово пребаци на форум, мада је такође из Хрватске. Баш су безобразни све нам покрали.

Са:
http://www.leksikon-yu-mitologije.net/read.php?id=798

Mislim da je klis nasa najstarija igra. O zuci ne treba mnogo pricati
by Sanja @ 2002-06-20

>>> dopiši...

Tacno. Klis je jedna od najstarijih igara i moze se cak nazvati pra-dedom baseball-a
Ja sam par puta imao srecu da igram klis ( davno, davno ...)

by Kirbi 71/72 @ 2003-07-22

dobro si ...hajmo pale-klisa pa kad klis raspalis palom, dok ga ovaj donese ti mu kopas bazu i na kraju u koga je najvise uzkopano taj je bio najgori ili tako nekako...a klis se nabacivo rukom ili ili palom iz rose...a sad nintendo pa dok se boje ne rastope
by drenov stap, ljeskov klis @ 2005-05-07

Са:
http://www.golfclub.co.yu/strana.php?en ... e1&sub=100

CUTLJIVA, A SILNO RECITA SKOLA

Kazu da je Stojan Novakovic, istaknuti srpski naucnik i politicar, 1872. godine, u okviru Srpskog ucenog drustva, podneo predlog za osnivanje i nacrt Srpskog istorijsko-etnografskog muzeja. To bi bio muzej, govorio je on, u kome bi se predstavio zivot narodni u svemu u cemu se on spoljno pokazuje u proslosti i sadasnjosti njegovoj..., u cemu se i nase napredno vreme najvecma ceni i postuje..., u kome bi se pod jednim krovom sastale nase raznolikosti, spomenici nase dosadasnje iskonske kulture, da tu posluze kao cutljiva, a ujedno silno recita skola o jedinstvu i karakternim znacima nase narodnosti.

Dvoriste etnografskog muzejaKad iz secanja prizovem skolski pocetak, na prelazu sezdesetih u sedamdesete godine 20. veka, sa fragmentima slika koje pocnu da prolecu, sa grajom, zvonom, skripom klupa, piskom krede po tabli, raznim loptama, doleti mi u svest i jedno parce drveta petnaestak santimetara dugo, oblikovano kao nekakva elipsasta cigara. Tada mi se u glavi upali lampica i osvetli, u paucini i prasini mozga zapletenu rec - klis. Nemajuci gotovo nikakvu svest o proslosti i buducnosti, troseci svaki tren sadasnjosti kao pocetak i kraj, kao celokupnu istoriju, mi desetogodisnjaci igrali smo klis udarajuci velikim stapom malo elipsasto parce drveta. Vikali smo, svadjali se, jurili tamo-amo ispod nekih krosnji izmedju visespratnih betonskih gromada, u kojima smo stanovali na Novom Beogradu. ^inili smo to najcesce u predahu, umorni od fudbala i kosarke, ne shvatajuci da smo tim klisom sedali u vremeplov i kroz hodnike vremena susretali se sa nasim vrsnjacima koji su vekovima na ovim balkanskim prostorima igrali tu drevnu, a tako jednostavnu igru. Klis, kao treptaj decje radosti, kao crvena nit povezuje generacije, omogucavajuci, to sam mnogo kasnije shvatio, kao i neke druge bitne stvari, da se ne raspadne etnografski mozaik, da se sacuva svest o trajanju, korenima, tradiciji.

Kasnije su me, takodje u skoli, u jednom trenutku, po definiciji iz recnika stranih reci, naucili da je etnografija nauka o zivotu, verovanjima i obicajima jednog naroda. Svog prvog, nesvesnog susreta sa klisom i etnografijom prisetio sam se u novembru 2001. godine, kada sam na zgradi, na obodu Studentskog trga u Beogradu, ugledao pano sa natpisom Sto godina Etnografskog muzeja. Prava, okrugla, prilika da se o mestu i ljudima koji cuvaju jasniju sliku o zivotu i obicajima naroda sazna nesto vise od knjiske definicije.

Да ли је та клиска оно када имаш на земљи парче дрвета зашиљено на оба краја, па га једним ударцем летве натераш да „скочи“, па га онда одаламиш још једном па ко даље добаци?
Тако је! Онда штапом мериш ко је више добацио. Поражени је морао да трпи понижење односно да га победник "јаше" неколико метара

e..neam pojma,kad sam ja bio klinac igrale se neke druge igre..
pored zmurke,ledeni chicha itd,igrali smo jos..KAMAJ-KAMAJ
(ciganska igra,meshavina nemci-partizani i zmurke)
pa smo onda igrali ko cje kome da razbije glavu sa kamen
pa ko je jachi.. i te fore,ja i leksus(clan foruma) smo dobar broj puta lomili glave jedan drugom sa kamenjem
a popularne su bile i pasuljarke,pracjke i peckalice..
Omiljena igra nam je bio RAT izmedju Palilule i vojnichkog puta..
kamenje,pracjke choke i katane su samo sevale
ma uzas,al bolje i to nego igraonice soni i kompjuteri po ceo dan!!

Sa ovakvim pravilima rekao bih da nema razlike između klisa i seksa?!

Да, обе активности изумиру, па нас све мање има и
све је мање здравих и јаких.

I ko je jaci ti ili Lexus

ja i leksus(clan foruma) smo dobar broj puta lomili glave jedan drugom sa kamenjem

LUDILO!!!BILA KRV DO KOLENA I MNOGO BOLELO,AL' TO SVE IMALO NEKI SHMEK J*B*M LI GA SHTO!DANASHNJA DECA BASH NE ZNAJU DA SE IGRAJU

Možda bi ovaj Paintball bio dobra zamena za KAMAJ-KAMAJ.
Bez praćke, bombice, kamenčići, čoke..

A ako zatreba mož' i "karatu" da primeniš!

Inače, možemo i "kamaj-kamaj" da patentiramo kao sport.

Za početak da završimo klise pa da postujemo na wikipediji!
[url]http://sr.wikipedia.org/wiki/Клисе[/url]