Српску верзију молим
Ко уме да ово пребаци на форум, мада је такође из Хрватске. Баш су безобразни све нам покрали.
Са:
http://www.leksikon-yu-mitologije.net/read.php?id=798
Mislim da je klis nasa najstarija igra. O zuci ne treba mnogo pricati
by Sanja @ 2002-06-20
>>> dopiši...
Tacno. Klis je jedna od najstarijih igara i moze se cak nazvati pra-dedom baseball-a
Ja sam par puta imao srecu da igram klis ( davno, davno ...)
by Kirbi 71/72 @ 2003-07-22
dobro si ...hajmo pale-klisa pa kad klis raspalis palom, dok ga ovaj donese ti mu kopas bazu i na kraju u koga je najvise uzkopano taj je bio najgori ili tako nekako...a klis se nabacivo rukom ili ili palom iz rose...a sad nintendo pa dok se boje ne rastope
by drenov stap, ljeskov klis @ 2005-05-07
Са:
http://www.golfclub.co.yu/strana.php?en ... e1&sub=100
CUTLJIVA, A SILNO RECITA SKOLA
Kazu da je Stojan Novakovic, istaknuti srpski naucnik i politicar, 1872. godine, u okviru Srpskog ucenog drustva, podneo predlog za osnivanje i nacrt Srpskog istorijsko-etnografskog muzeja. To bi bio muzej, govorio je on, u kome bi se predstavio zivot narodni u svemu u cemu se on spoljno pokazuje u proslosti i sadasnjosti njegovoj..., u cemu se i nase napredno vreme najvecma ceni i postuje..., u kome bi se pod jednim krovom sastale nase raznolikosti, spomenici nase dosadasnje iskonske kulture, da tu posluze kao cutljiva, a ujedno silno recita skola o jedinstvu i karakternim znacima nase narodnosti.
Dvoriste etnografskog muzejaKad iz secanja prizovem skolski pocetak, na prelazu sezdesetih u sedamdesete godine 20. veka, sa fragmentima slika koje pocnu da prolecu, sa grajom, zvonom, skripom klupa, piskom krede po tabli, raznim loptama, doleti mi u svest i jedno parce drveta petnaestak santimetara dugo, oblikovano kao nekakva elipsasta cigara. Tada mi se u glavi upali lampica i osvetli, u paucini i prasini mozga zapletenu rec -
klis. Nemajuci gotovo nikakvu svest o proslosti i buducnosti, troseci svaki tren sadasnjosti kao pocetak i kraj, kao celokupnu istoriju, mi desetogodisnjaci igrali smo
klis udarajuci velikim stapom malo elipsasto parce drveta. Vikali smo, svadjali se, jurili tamo-amo ispod nekih krosnji izmedju visespratnih betonskih gromada, u kojima smo stanovali na Novom Beogradu. ^inili smo to najcesce u predahu, umorni od fudbala i kosarke, ne shvatajuci da smo tim klisom sedali u vremeplov i kroz hodnike vremena susretali se sa nasim vrsnjacima koji su vekovima na ovim balkanskim prostorima igrali tu drevnu, a tako jednostavnu igru.
Klis, kao treptaj decje radosti, kao crvena nit povezuje generacije, omogucavajuci, to sam mnogo kasnije shvatio, kao i neke druge bitne stvari, da se ne raspadne etnografski mozaik, da se sacuva svest o trajanju, korenima, tradiciji.
Kasnije su me, takodje u skoli, u jednom trenutku, po definiciji iz recnika stranih reci, naucili da je etnografija nauka o zivotu, verovanjima i obicajima jednog naroda. Svog prvog, nesvesnog susreta sa klisom i etnografijom prisetio sam se u novembru 2001. godine, kada sam na zgradi, na obodu Studentskog trga u Beogradu, ugledao pano sa natpisom Sto godina Etnografskog muzeja. Prava, okrugla, prilika da se o mestu i ljudima koji cuvaju jasniju sliku o zivotu i obicajima naroda sazna nesto vise od knjiske definicije.
Poslato: Uto Jun 05, 2007 02:23
