Kako produžiti vek akumulatora
Kleme možete sami da očistite

Redovno održavanje može da produži vek trajanja akumulatora. Ispiranje kiselinama se ne preporučuje, ali čišćenje klema i provera tečnosti u ćelijama, kod onih modela koji to dozvoljavaju, doprineće izbegavanju neželjenih situacija.

Sudeći po rečima automehaničara, kablovi i polovi akumulatora spadaju među delove automobila o kojima se najmanje vodi računa. S druge strane, upravo zbog prašine i prljavštine, koje mogu da obrazuju skoro nevidljiv električni provodnik, dolazi do gubitka energije.

Kako za „Blic nedelje“ navodi Dragi Anđelković iz Auto-centra „Anđelković“, čišćenje klema može obaviti svaki vozač, pre svega kako bi proverio da nije došlo do korozije.

– Skinite kleme s akumulatora. Ovo se uglavnom radi tako što se ključem odvrnu navrtka i vijak, mada je kod nekih tipova potrebno pritisnuti žabice. Nakon što to učinite, očistite polove i kleme od korozije, ako je ima, pomoću odgovarajućeg pribora. Za to najčešće služe žičana četka ili čelična vuna. Metalni delovi moraju da budu uglačani kako bi obezbedili dobar električni kontakt. Kleme se s unutrašnje strane mogu očistiti papirom za glačanje ili pažljivo ostrugati perorezom – kaže Anđelković.

Međutim, on navodi i da ovo nikako ne biste smeli raditi u blizini otvorenog plamena ili s cigaretom u ruci, jer akumulatori mogu da budu veoma eksplozivni. Ipak, nekada nije potrebno uložiti ni ovoliki trud.

– Veoma često je dovoljno povremeno prodrmati kleme, odnosno uvrtati ih levo-desno, da se pročisti korozija koja nastaje između klema. Na taj način će se takođe sprečiti gubitak energije jer će struja između polova akumulatora i klema imati bolji protok nego pre toga. To nije preporučljivo raditi čekićem ili nekim drugim alatom jer može doći do oštećenja. Nakon toga, nije na odmet preko klema prosuti malo destilovane vode, ali i premazati ih tovatnom mašću koja sprečava stvaranje korozije i doprinosi boljem prianjanju – dodaje Anđelković.

Anđelković ističe da se, kod modela koji to dozvoljavaju, može se proveriti i tečnost u ćelijama akumulatora.
– Za taj postupak potreban je samo jedan novčić i flaša destilovane vode. Prvo je potrebno da pomoću novčića odvrnete čepove ćelija. Zatim pogledajte nivo tečnosti u njima. Dobar nivo je ukoliko tečnost prelazi pet milimetara iznad ćelija, odnosno olovnih ploča. Ukoliko je nivo niži, neophodno je dosuti destilovanu vodu, i voditi računa da se ne pređe granica od pet milimetara. Kad sipate vodu nemojte to činiti s velike visine, jer može doći do prskanja tečnosti iz akumulatora, koja vam zbog prisustva kiseline može povrediti kožu. Kad završite sa dosipanjem vode, ostaje vam samo da zavrnete čepove – zaključuje Anđelković.

Spajanje kablovima
Ukoliko vam se desi da vam se istroši akumulator, prelazno rešenje može biti prespajanje akumulatora sa drugog automobila – pomoću kablova. Kablove ćete spojiti tako da pozitivnu klemu akumulatora automobila od kog uzimate struju spojite s pozitivnom klemom vašeg akumulatora. Isto treba da učinite i s negativnim polovima. Pre pokušaja startovanja motora s premošćenim kablovima, bitno je da automobil s kog uzimate struju bude upaljen.

Anđelković ističe da kod pojedinih novih modela automobila kleme ne treba ni skidati. Pre svega jer postoji opasnost da računar automobila blokira.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Auto/ ... a-ocistite

Iako naši vozači za 12 meseci u proseku pređu tri puta manje kilometara nego oni u Evropi, kola istog godišta su nam u mnogo lošijem tehničkom stanju.



Vozači u Srbiji godišnje pređu tri puta manje kilometara od evropskog proseka, ali su nam kola istog godišta u 25 odsto lošijem stanju od onih koja voze po Evropi. Saobraćajni stručnjaci kažu da su razlozi za to loši putevi, nekvalitetno gorivo i ugrađivanje falš rezervnih delova, piše "Press".

Zbog svega toga, kako statistika pokazuje, automobili u Srbiji moraju na servis u duplo kraćem roku nego u iole razvijenim evropskim zemljama. Kola koja kod nas pređu 200.000 kilometara u istom su stanju kao vozilo koje na dobrom evropskom putu pređe čak 500.000 kilometara, tvrdi za "Press" Zoran Dragojević, direktor auto-kuće "Hit auto". U "Putevima Srbije" kažu da čak 16.000 kilometara puteva u Srbiji čeka hitnu rekonstrukciju, ali da novca nema, pa vozimo slalom između silnih rupa i džombi.

Naše vozače, međutim, čekaju i mnoge druge zamke. Tako se, posebno na privatnim pumpama, i dalje toči gorivo koje je ispod svakog nivoa kvaliteta, a falsifikuje se i motorno ulje. Boban Mišić iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da naši automobili zbog svega izgledaju za 25 odsto lošije nego u Evropi.

U Evropi automobili godišnje prosečno pređu oko 50.000 kilometara, dok je u Srbiji prosek oko 15.000 kilometara. Međutim, zbog loših puteva, delova i goriva naši automobili izgledaju mnogo starije.

"Dovoljan je podatak da se manje od 10 odsto voznog parka u Srbiji servisira u ovlašćenim servisima i sa originalnim delovima", kaže za "Press" Boban Mišić iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

"U Srbiji se često dešava da na privatnim pumpama kupujemo gorivo koje se meša sa svim i svačim, zbog čega se kod novijih automobila značajno smanjuje snaga motora. Takvo gorivo nagriza razne delove u procesu sagorevanja, a značajno smanjuje i radni vek automobila. Recimo, ako je predviđen uobičajen servis na 15.000 kilometara, samo zbog zbog lošeg goriva auto će morati na servis već posle pređenih 10.000", objašnjava Mišić.

Goran Papović iz Nacionalnog udruženja za zaštitu potrošača kaže za "Press" da niko u Srbiji ne proverava kakav se gas prodaje na pumpama.

"Mi smo nedavno krenuli u inspekciju auto-gasa jer imamo najviše žalbi na ovo gorivo i benzin. Naše prvo pitanje šefovima pumpi bilo je da li neko kontroliše kakav gas toče. I svi su nam rekli da se ne sećaju da je to ikada neko uradio", navodi Papović.

On upozorava i na raširenu prodaju nekvalitetnih auto-delova iz Turske i Kine.

"Neki ljudi svesno kupe takav deo jer je oko 20 odsto jeftiniji. Ali, dešava se da čak i ovlašćeni servisi prodaju kopije i švercovane delove. Kod nas čak postoji i sivo tržište motornog ulja, pa se u nekim ovlašćenim servisima sipa ulje koje ima manji viskozitet i lošije je od onog koje je proizvođač automobila propisao", kaže Papović.

U Srbiji osim lažnih delova postoje i lažni auto-servisi! Papović tvrdi da ima gomila servisera koji tvrde da popravljaju neku vrstu kola, a da uopšte nisu ovlašćeni za to.

"Pre godinu i po radili smo kontrole i upozorili ljude da neki servisi reklamiraju popravku određene marke kola, a uopšte nisu za to ovlašćeni. Kada im dođe tržišna inspekcija, oni skinu reklamnu tablu, pa je posle nekog vremena vrate. Tako ispada da neke radnje mogu da opravljaju 'mercedese', 'pežoe', 'mazde', ali i spejsšatlove ako treba", ironičan je Papović.

http://www.mondo.rs/s217321/Lifestyle/Nova_kola_u_Srbiji_brzo_postaju_polovna.html