ДРУГ „ТИХИ“ ЗАБРАЊУЈЕ „ДВЕРИ СРПСКЕ“

са:http://www.dverisrpske.com/

Министарство културе против наталитета у Србији

Концерт Музиком за живот у Народном позоришту у Београду, предвиђен за суботу 15. септембра 2007. године у 20,оо часова – ЗАБРАЊЕН ЈЕ.

Ово је реченица коју је организатору концерта из Омладинске секције Гране Културе и Уметности УГС „Независност“ пренео менаџер Народног позоришта у Београду. Разлог отказивања концерта и промоције видео-спотова Покрета за живот је био тај што су суорганизатори концерта „Двери српске“. Менаџер се позвао на интервенцију из Министарства културе Србије. Наводно је министар у овом Министарству, г. Воја Брајовић, после конференције за штампу на којој су га новинари прозивали због „сарадње“ са „Дверима српским“, видно узнемирен позвао управника Народног позоришта и наложио му да концерт откаже и појављивање „Двери српских“ у Народном позоришту забрани!!! Предходно је из истих разлога и са истом поруком интервенисала и госпођа Горица Мојовић.

Тужно и озбиљно у целом случају је што су средства за медијску кампању Покрета за живот (чији су координатор „Двери српске“) одобрена из претходног сазива Министарства културе Србије као део борбе против беле куге у нашем народу. Претходни сазив Министарства културе је разумео да је цео пројекат осмишљен као део афирмативне кампање за промоцију светиње живота, рађања, породичних и родитељских вредности. Видео-спотови Покрета за живот немају никакву политичку димензију, већ на модеран и позитиван начин промовишу лепоту детета у пренаталном периоду.
Оваквим поступком садашњи министар Брајовић и његови сарадници су онемогућили да ови спотови и њихово приказивање у Народном позоришту означе почетак медијске кампање против опадања наталитета у Србији. А у овом тренутку све политичке странке и све институције Србије званично заступају борбу за повећање наталитета у нашем народу. Поставља се као кључно питање да ли је могуће и пожељно да се стратешки пројекти једног министарства мењају зависно од промене страначког састава у истом?
Да ли овакав однос званичника Министарства културе Србије и институција културе на нивоу града Београда значи да ће спотови Покрета за живот бити цензурисани и забрањени и на електронским медијима који тек треба да почну њихово приказивање, само зато што иза њих стоје „Двери српске“? Надамо се да страначка и идеолошка искључивост у Србији није узела толико маха.
Желећи да проверимо да ли је стварно део званичника у државним институцијама подлегао комунистичком маниру забрана друкчијег мишљења (па и када је то мишљење друштвено корисно), позивамо све новинаре и друге посленике јавне речи да сутра вече буду са нама пред Народним позориштем у Београду у 20,оо часова.

Тада ћемо проверити да ли је у Србији поново дошло време забрана.


Београд,
У ноћи забране, 15. септембра 2007.
Информативна служба Српског сабора Двери


ПОЧУЈ ГЛАС СВОГ РОДА!

Саопштење за јавност Српског сабора Двери

САДА ЗНАМО

Поводом отказивања концерта Музиком за живот који је требало да буде одржан у Народном позоришту у Београду, вечерас, 15.септембра 2007. године, у 20,00 часова, у организацији Двери Српских, сада знамо да је у питању ЗАБРАНА.

Министарство културе Србије је на свом сајту(http://www.kultura.sr.gov.yu) данас поставило саопштење у коме подржава забрану овог концерта.

Оваквим поступком Министарства, министра Брајовића и његових сарадника, постаје јасно да су у Србији поново дошла времена режимских забрана. Можда би господин Министар могао поново да обуче униформу како би нам било сасвим јасно ком идеолошком профилу припада.
Како САДА ЗНАМО ко нам води Министарство културе Србије, то обавештавамо нашу јавност и људе који подржавају Двери Српске да неме потребе да се доласком пред затворена врата Народног позоришта у Београду вечерас уверавамо да је ова установа отета од српског народа и забрањена за православне Србе.



Београд,
15. септембра 2007.
Информативна служба Српског сабора Двери

(НЕ)ПОДОБНОСТ, КАО НЕКАД

Извор: ПОЛИТИКА- http://www.politika.co.yu

Објављено: 20.септембар 2007.


Комунистичка бирократија је имала име за свој систем контроле. Садашњи систем је гори. Не само да нема име, већ му радо служи и културна и медијска елита

У Београду је, у прошлу суботу, требало да се одрже две промоције у два позоришта. На првој, у ЈДП, представљана је најновија књига „Пешчаника”. На другој, у Народном позоришту, представљани су ТВ спотови у којима се афирмише родитељство. Из Министарства културе позвана је управа једног од ова два позоришта и једна промоција је отказана. Која?

Наравно, друга. Јер, да се то десило „Пешчанику” до сада би ствар већ стигла до Уједињених нација! Овако, догађај је прошао неприметно. Само су читаоци једног таблоида обавештени да се нешто непријатно догодило.

Шта је то тачно узнемирило Министарство културе? Испоставило се да је новинар из једног од „еврореформских” медија, на конференцији за новинаре, упитао да ли је истина да Министарство подржава извесну акцију у којој учествује и НВО по имену „Српски сабор Двери”? То је, наравно, забринуло људе из Министарства. Нису баш одмах знали о чему је реч, али су из контекста питања осетили опасност. Распитали су се и сазнали да је претходна постава у Министарству финансијски подржала пројекат: „2007 – година културе живота”. Пројекат је предвиђао снимање серије спотова који афирмишу културу у којој су деца и рађање нешто позитивно и пожељно. И све би то било у реду да се координатор двадесетак НВО не зове „Српски сабор Двери”. „Ух”, помислили су у Министарству, „ту мора да нису чиста посла. Најсигурније је да са тиме немамо ништа”. Телефонирали су управи Народног позоришта и оградили се од свега. Наравно, ни Управа није желела компликације. Одмах су саопштили једном од организатора да повлаче одобрење о коришћењу фоајеа. Тако је све завршено и пре него што је почело.

Шта је уопште спорно са НВО „Двери”? За њих никада није био везан неки испад. Ова НВО позната је највише по организацији трибина на Машинском факултету. Тамо се разговара углавном о духовним темама. Ове јесени ће се обележити 100. трибина по реду. Али, ни на једној од њих није забележено ништа ружно. Но свеједно, сам назив ове НВО чини нам се, зар не, некако сумњив. Ма, исувише је анахрон. Да се ова НВО лепо зове „Евроатлантска асоцијација Портал”, била би друга ствар. Такође, и ти њихови гости. Исувише је ту мантија. Да ту учествују наши пријатељи из међународних структура, или макар активисти европских НВО за заштиту околине, права животиња и трансцеденталну медитацију, била би друга прича. Коначно, и те њихове теме. Све нешто о души, о вери, све нешто „ретро”. Где им је ту борба за права ЛГБТ особа, где им је борба против тероризма, где им је суочавање са прошлошћу?

Читав овај случај је, међутим, сјајан показатељ како функционише реална структура моћи. На површини, постоји декларативна слобода идеја и декларативна једнакост НВО. Али, испод површине постоји јасна подела на подобне и неподобне теме, пожељне и непожељне идеје, прихватљиве и неприхватљиве НВО. Та подела функционише већ на нивоу језика. За „сензитивну јавност” неке речи су просто знаци за опасност. Неке су мање-више неутралне, а неке, опет, обавезне. Речи као што су „српски” или „православни” апсолутно спадају у прву категорију. Речи „удружење” и „живот” улазе у неутралне термине. А речи „људска права”, „европски” или „грађански” спадају у обавезне.

Наравно, нико вас због погрешне употребе речи неће затворити. Али, од речи које употребљавате зависиће ваша судбина. Најпре, ако користите погрешне речи, нећете имати приступ фондовима, не само иностраним, већ ни домаћим. Можете доћи и са најбољим пројектима. Али, нико неће желети да са вама ризикује. Стрпљиво ће вас саслушати, можда чак и потапшати по рамену. Али, новац ће доделити другима. Нећете имати приступ ни медијима. Чим чују како вам се зове НВО, уредници ће одмахнути руком. Чак ни благонаклони новинари неће знати како тачно да пишу о вама. Како да употребе термин „српски”, или „национални”, а да не погреше? Коначно, ако грешком у систему и дођете до мало медијског простора, једно питање „евросензитивног” новинара биће довољно да се покрене самозаштитни механизам. И после телефонског позива и то мало простора нестаће. За то, наравно, нико неће знати. Појавиће се једна цртица и то ће бити све.

„Идејно-политичка подобност” свима нам је добро познат феномен. Али, медијска и културна елита се и те како бунила против тога. Но, комунистичка бирократија је макар била искрена. Имала је име за свој систем контроле. Садашњи систем је гори. Не само да нема име, већ му радо служи и културна и медијска елита. После двадесет година борбе за елементарне либералне вредности доспели смо тамо где смо и били. Систем је постао мекши у наступу, али не и мање репресиван.

Објављивање овог коментара ипак је доказ да неког напретка има. Тако нешто се пре двадесет година не би догодило. Зато треба бити упоран. За двадесет година можда се обе промоције одрже. Или макар једне озбиљне новине донесу цртицу да се нешто непријатно догодило у овоме граду.


Политички аналитичар

АРХИВА

Ne kapiram kakve veze imaju ove izjave dotične organizacije sa našim sajtom.
'Ajde za forum nekako, ali nije za naslovnu stranu.

Tim pre Što se ovde iznose tvrdnje samo jedne strane, koje, možemo da konstantujemo nisu baš dobronamerne.

Trvdnja - Koncert je zabranjen, organizacija je zabranjena je senzualistička i ishitrena. Koncert je OTKAZAN, ne zabranjen.

Ono što mi nije jasno jeste šta je ta organizacija, čime se bavi, šta su motivi, ciljevi. Ko su ljudi koji vode ovu organizaciju i po čemu su se dokazali.

Neću da branim državu, jer su i mene zeznuli više puta, ali ne može ni bezrazložno da se napada. Nema dokaza da je ova organizacija zaista nešto i uradila i da je, osim stanova u Beogradu za svoju upravu nešto investirala u područjima gde srbi teško žive.

Da se neko bogati na tuđoj nesreći i to još na račun poreskih obveznika - e to nedam. Svaku drugu, obrazloženu inicijativu treba podržati!

Stoga, kada nešto pišeš, ako nemaš novinarsku imaj barem humanu i demokratsku etiku - da čujemo i drugu stranu!

[quote="agvozden"

Trvdnja - Koncert je zabranjen, organizacija je zabranjena je senzualistička i ishitrena. Koncert je OTKAZAN, ne zabranjen.

Ono što mi nije jasno jeste šta je ta organizacija, čime se bavi, šta su motivi, ciljevi. Ko su ljudi koji vode ovu organizaciju i po čemu su se dokazali.
[/quote]

Ma kave korpe, kakvi bakrači ti se sve pomešao. Bar si mogo da pročitaš na njihovom sajtu o čemu se radi. To je možda jedina pozitivna akcija koja nije protiv nego za život tačnije zabranjen je Концерт "Музиком за живот". Možda ja i nemam pravo da pridikujem, ali reč je kampanji za rađanje dece, a ne protiv abortusa, znači apsolutno pozitivna kampanja, bez politike. Isto ovo su komentarisila ona trojica drmosera na TV Avala, valjda se emisija zove u nedostatku dokaza, a da nisu uopšte reč rekli o čemu se radi,samo su rekli da su izvanvremenska NVO tj. starovremenska NDŽO. Možda imaš drugačiju predstavu o svemu zato što si BG i ukoliko se ne interesuješ za nemožeš doći do informacija, jer su u prestoničkim medijima neke stvari nepodobne kao i Dveri Srpske.

O tome ti i pricam: ti si senzualisticki objavio vest o zabranjivanju koncerta, umesto da promovises motive i ciljeve ove akcije.

Srbiji je potrebna pozitivna energija!

Са: http://stari.dverisrpske.com/
Постављено: 4. октобра 2007.

Владан Глишић

Нацисти нису српске патриоте. Фирер није православни Србин


Наизглед ноторна чињеница садржана је у наслову овог текста. Ноторна чињеница, сасвим природна за сваког православног Србина, онога који познаје историју свог народа и традицију светосавља. Међутим то што ову ноторну чињеницу данас уопште није бесмислено писати и извикивати у нашој јавности, и што је то чак неопходно, то је већ доказ колико је тешко болесна преовлађујућа медијска слика Србије.
Некако прећутно и некако подмукло постоји цела булумента медија који ових дана, у обради теме заказаног па забрањеног Новосадског марша 7.октобра ове године, провлаче могућност да неко ко заступа нацистичку идеологију може бити и српски патриота, те да неко ко је православни Србин може себе називати Фирером.
Припадам организацији која је себи у задатак дала да потсети Србе на оне истине које су њихови преци знали и захваљујући којима нису могли да буду збуњени у своме било личном, било свенародном животу. Припадам Дверима Српским. Као организација српских патриота, овога пута тему нацизма нећемо обрађивати са општељудског становишта и чињенице да је то паганско-сатанистичко зло побило десетине милиона људи по свету и извршило геноцид над неколико народа. Не, овога пута ћемо нацизам посматрати са чисто себичног српског становишта. И онда ћемо јасно видети колико је могуће да неко буде истовремено и нациста и српски патриота.
Ево шта ми знамо о нацизму и «фирерима». Са чисто српског становишта.
Нацизам је идеологија која је Србе сматрала „биолошким отпадом“ који би могао да зарази њихову Унију која се тада звала Трећи Рајх. Нацизам је идеологија која је сматрала да је нормално убити сто Срба за једног Немца, пошто један Немац вреди колико сто Срба. Нацизам је идеологија која је Србима у Босни онемогућила право да живе у истој држави са Србима у Србији. Нацизам је идеологија која је Србима у Црној Гори онемогућила да живе у истој држави са Србима из Србије. Нацизам је идеологија која је Војводину одузела Србији и Косово и Метохију припојила Великој Албанији. Нацисти су хапсили српске свештенике и владике. Нацисти су Св.Николаја (Велимировића) одвели у конц.логор Дахау и стрељали монахе манастира Жиче.
Српске патриоте су тада пуцале на нацисте и по цену да им ови за одмазду побију породице, што су неретко и чинили...Српске патриоте су се тада бориле против нациста у редовима Равногорског покрете где су били прави Срби и праве патриоте, и у редовима НОП-а (где су били Срби заведени и изманипулисани од међународних терориста и вишеструких шпијуна). Неке српске патриоте су тада биле и у окупационом апарату покушавајући да спасу српске избеглице и омогуће биолошки опстанак српског народа.
Најважније: нацизам је омогућио стварање НДХ и помогао усташама да побију преко милион Срба. Нацизам је створио Ханџар дивизију и омогућио муслиманима да касапе Србе. Нацизам је створио Бели Комбетар (балисте) и омогућио им да масакрирају Србе. Дакле, да није било Аушвица не би било ни Јасеновца. Да није било нацизма и његовог Фирера, не би било ни усташа и њиховог поглавника. А усташе и поглавник су архинепријатељи православних Срба. Дакле, нацизам је архинепријатељ сваког православног Србина.
Нацисти можда могу бити немачке патриоте или хрватске патриоте, или муслиманске патриоте, или шиптарске патриоте, али српске патриоте нацисти не могу бити. Само умоболни Срби могу бити нацисти.

Зашто причамо о нацизму у Србији?


О нацизму у Србији причамо из истих разлога због којих се прича и о нацизму у Израелу. Због неонациста. Има их у Србији, али их има и у Израелу. Када полиција наиђе на неког младића који себе сматра неонацистом, а Србин је по пореклу, то је једнако болесно као и када таквог истог младића ухапсе у Израелу, а он је пореклом Јеврејин. Дакле, откуд у два народа (чији су нацисти архетипски непријатељи) могућност да се појаве припадници тих народа спремни да нацизам подржавају?
Одговор је да је неонацизам у Србији, као и неонацизам у Израелу, последица болести која се зове англосаксонски поткултурни утицај. Неонацисти се називају „скинхедсима“, а скиннхедси су енглески израз који значи „кожне (или обријане) главе“. Скинхедси су настали у Великој Британији и одатле су се, утицајем англосаксонског културног модела (за који неки кажу да је поткултурни) раширили свуда по свету. Дакле, неонацизам оличен у скинхедсима је извозни производ англосаксонске културе. Он је заједно са америчким начином живота и музиком која уз тај модел иде (а жестоко утиче на млад свет) увезен и у Србију, као и у Израел.
Ако би неко истински и поштено пратио извештаје о неонацистима у Србији морао би да примети да нема ни једног случају неонацистичких група, а да то истовремно нису скинхедси. А да видимо како ти „српски“ неонацисти изгледају (пошто су по старом добром тоталитарном обичају униформисани). Неонациста тј.скинхедс који "држи до себе" мора имати униформу: на ногама војничке чизме америчких маринаца, војничке панталоне НАТО-пакта, црну или зелену јакну енглеског порекла. Глава му је обријана по угледу на маринце америчких снага. Да ли ту има ишта српско? Да случајно не носе шајкаче и кокарде или униформе српске војске? Да можда нису у мантијама српских свештеника?
Само злонамерни пропагандисти (којих су наши медији пуни) или будале (којих су наше националне елите пуне) не виде овако очигледну чињеницу, а то је да рачун за неонацизам у Србији треба испоставити британском и америчком културном утицају. Истим начином којим су у Србију стизали утицаји Ролингстонса и сличних, касније су стизали и скинхедси – једини неонацисти који вршљају по Србији.

Да ли ће 7.октобра 2007. године Новим Садом марширати неонацисти?


Искрено речено, не знам. Али и не морам да знам. У демократским земљама тј. земљама где су загарантована права људи да зборују и слободно исказују своје политичко мишљење, без изазивања расне, верске и друге мржње и насиља, тим људима се допусти скуп па ако га они искористе за распиривање мржње или изазивање насиља онда реагује држава и легитимно санкционише организаторе.
То треба да се деси и тог 7.октобра 2007. године у Новом Саду.
За организатора овог марша, Горана Давидовића, неки медији кажу да је неонациста и фирер. Он каже да они лажу и да стварно није ни нациста ни фирер.
О њему знам само оно што сам чуо из медија за које он тврди да лажу. И када Горан Давидовић каже да није ни фирер ни неонациста ја му верујем. Зашто му верујем када га не познајем? Па зато што он тврди да медији који га називају фирером лажу. А ја знам да ти медији лажу. Како? Па по томе што су безочно лагали и о нашој организацији тј. о Дверима Српским. Немогуће је бавити се свим тим медијима, али је јасан начин рада једног од најмоћнијих - РТВ Б92. Ова медијска кућа је лагала да су Двери Српске стављене на списак клерофашистичких организација после анализа МУП-а Србије (додуше само у једној својој информативној емисији и само на једном кајрону, а затим су то брзо склонили када им је неко из МУП-а дојавио да то није тачно и да могу сносити последице). Ова медијска кућа је цео један дан лагала да смо ми, Двери Српске, позивали на физички обрачун и разбијање ганџа-марша, који је требало да се деси ове године у Београду. Тек после наше претње да ћемо их тужити пустили су деманти. Ова медијска кућа, РТВ Б92 је безочно прећутала да је Дверима Српским безразложно и незаконито забрањен концерт у Народном позоришту у Београду. Онај ко прати програм ове медијске куће зна да они реагују на најмање кршење права било где у Србији те да би ову забрану објавили на сва звона да случано жртва забране нису биле Двери Српске, организација против које Б92 води прљаву кампању већ неколико година. Дакле, оваквим поступком Б92 је показао да је склон да дискриминаторски поступа према православним Србима тако што ће прећуткивати кршење њихових људских права.
Зашто још верујемо да је Горан Давидовић у овом случају жртва а не злочинац? Па зато што Ненад Чанак и Бојан Костреш отворено позивају своје батинаше и страначке фаланге да се физички обрачунају са Гораном Давидовићем. Дакле, можда Чанак и Костреш и нису неонацисти али им је модел друштвеног ангажмана врло сличан нацистичким јуришним одредима. Кад већ позивају своје батинаше да узму мотке у шаке и обрачунају се са Гораном Давидовићем, онда би могли и да их позову и да обуку црне кошуље како би утисак био потпун.
А да се вратимо и на Б92, најмоћнију медијску кућу која води харангу против Горана Давидовића. То је медијска кућа која не само да лаже о патриотским организацијама, што смо проверили на својој кожи, већ је то и медијска кућа која отворено шири расизам и говор мржње. Школски примери говора мржње могу се наћи у њиховој „култној“ емисији „Пешчаник“.
Примери:
- расистичка изјава Николе Самарџића да су Срби биолошки отпад који не треба пустити у ЕУ да је не би загадили. Водитељка га ни једном није опоменула.
- говор мржње: Водитељка Светлана Лукић изјављује како она мрзи Коштуницу а када је упозоре да то није нормално она додаје да га здраво мрзи
- говор мржње и позивање на насиље: један од гостију изјављује како би лидерима СРС требало откинути главе. Водитељка није реаговала већ га кроз контекст подржава.
И пуно је других примера изругивања религијским светињама православних Срба, као и уобичајене псовке, вулгарности и увреде на рачун политичких противника. То је „Пешчаник“, једна од емисија на који су у Б92 врло поносни. Можда РТВ Б92 и није расистичка и антисрпска медијска кућа али им се пропагандне поруке на рачун правосланих Срба врло чудно поклапају са изјавама које су својевремено на рачун српских патриота износили нацисти.
Дакле, можда ће неонацисти марширати Новим Садом 7.октобра 2007. године, али мислим да ћемо их моћи препознати по моткама у рукама и по томе што су врло радо и често, и уз одобравање, слушали „Пешчаник“ на РТВ Б92.
И онда би демократска држава требала да реагује те да заштити православне Србе од насилника било да су они обучени као скинхедси са нацистичким обележјима, било да су то лигашке фаланге или говор мржње са Б92.



Аутор је дипломирани правник и члан
редакције часописа „Двери српске“.