Vlada Srbije će, kako saznaju "Novosti", prvi put od 2000. godine doneti set mera koje će u potpunosti biti okrenute privredi, a pre svega izvoznicima.
Kako nam je potvrdio i državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić, koji je, u ime ove institucije u radnoj grupi Vlade za praćenje efekata svetske finansijske krize, razmišlja se i da Fond za razvoj dobije potpuno drugačiju ulogu. Inače, nove mere bi trebalo da budu predstavljene do kraja nedelje.
- Zahtev privrednika bio je da se malim i srednjim preduzećima novac daje za obrtna sredstva, a ne za nove projekte, jer se zbog krize mogu očekivati problemi sa likvidnošću - kaže Ilić. - Ovaj zahtev se i te kako ozbiljno razmatra.
Posle kontakata sa predstavnicima Unije poslodavaca Srbije, vlada razmatra i mogućnost izmene Zakona o PDV. Dozvolilo bi se, naime, i odloženo plaćanje poreza na dodatu vrednost. U tom slučaju bi se novac namenjen PDV iskoristio za obrtna sredstva.
Unija poslodavaca Srbije juče je uputila Socijalno-ekonomskom savetu Vlade predlog od 11 mera za suprotstavljanje uticajima svetske finansijske krize u Srbiji.
Poslodavci su, tako, predložili hitno formiranje socijalnog pakta u vreme trajanja krize, koji bi usvojili svi socijalni partneri. Poslodavci, naime, ne bi otpuštali radnike, dok bi sindikati obustavili štrajkove. Vlada bi obezbedila veću uštedu u javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnoj
samoupravi.
Poslodavci su, u tom smislu, od države tražili za neto izvoznike i oslobađanje od plaćanja izvoznih dozola i administrativnih taksi, a predlaže se i ukidanje avansnog plaćanja PDV.
Predlažu i izmene zakona o javnim nabavkama kojim bi se omogućilo davanje prednosti domaćim preduzećima, kako bi novac ostao u Srbiji, zatim osnivanje agencije za naplatu potraživanja i pravljenje strategije o plasmanu robe i usluga na vanevropska tržišta.

DRŽAVA
Očekuje se da se naredne godine umanji broj činovnika, ali i državnih institucija. Određeni sektori biće potpuno ukinuti, neke agencije sličnih nadležnosti biće spojene, a subvencije svedene na najmanju meru.
Biće manje para iz državne kase za Železnice Srbije, projekte iz oblasti turizma, nauke i tehnologija, kulture, prosvete i sporta.

POSLODAVCI TRAŽE KONTROLU
Poslodavci su u ponedeljak od Vlade Srbije zatražili, radi očuvanja makroekonomske stabilnosti, preispitivanje celokupne potrošnje i potpunu kontrolu nad tokovima novca u 2009. i 2010. godini.
Od države su, inače, tražili da izvoznike oslobode i od plaćanja izvoznih dozvola i administrativnih taksi. Poslodavci predlažu i izmene zakona o javnim nabavkama kojim bi se omogućilo davanje prednosti domaćim preduzećima, kako bi novac ostao u Srbiji...

J. Z. (gradjanski.co.yu)

Uređena administracija, gde se svi papiri bez guranja i čekanja u redu dobijaju na jednom šalteru, jedan je od najupečatljivijih utisaka koje su studenti iz Srbije poneli s letošnjeg putovanja po Evropi. Nekako u isto vreme državni zvaničnici Srbije najavili su reformu propisa, nazvanu "giljotina propisa". Kada se ta reforma 2011. godine okonča, građani Srbije bi trebalo da dobiju upravo takvu evropski uređenu administraciju. Najavljenu seču propisa s posebnim nestrpljenjem očekuju knjigovođe, koje svakodnevno muku muče s birokratijom.

– Poslovno udruženje vlasnika računovodstvenih agencija u Novom Sadu (UVRA) ima brojne primedbe na propise i procedure samo iz oblasti rada poreske uprave koje bi trebalo poslati na "giljotinu" – kaže za GL Jovan Beara iz udruženja UVRA. Prema njegovim rečima, jedan od takvih propisa je i dobijanja poreskog uverenja o izmirenim poreskim obavezama, važan dokument za nesmetano poslovanje.

– Šta se, međutim, dešava ako je greškom poreske uprave preduzetniku ili preduzeću zaveden dug? Kada ukažete na grešku, inspektor napravi službenu belešku, objasni zašto se greška desila i navede kako će je ispraviti. A zatim sledi proces ispravljanja greške. Međutim, ukoliko ovaj postupak traje preko 15 dana, tada se preduzetnik zamoli da odustane od zahteva i podnese nov zahtev kako bi poreznici nastavili dalje da ispravljaju svoju grešku. Jasno je, međutim, da poreski obveznik prolazi kroz apsurdne birokratske zavrzlame, ni kriv ni dužan – ističe Beara. Da bi dokazali poreznicima njihovu grešku, naglašava naš sagovornik, često treba i nekoliko meseci, a za to vreme poreski obveznik trpi štetu.

– Naime, poreska uprava ne izdaje potvrdu o plaćenom porezu sve dok ne ispravi svoju grešku. Za to vreme posao poreskog obveznika trpi, jer bez te potvrde ne može da učestvuje na tenderima, da dobije kredit ili vizu. Ukratko, poreska uprava a priori tretira poreske obveznike kao "grešnike" koji moraju da dokazuju da to nisu, a posledica toga je kršenje njihovih ustavnih prava. Apsurd je da poreskoj upravi morate dostaviti gomilu dokumenta prilikom dokazivanja da je napravila grešku, iako se većina tih papira već nalazi u ovoj službi – navodi Jovan Beara.

"Giljotina propisa" bi, prema njegovim rečima, trebalo da promeni i odnos državnih službenika prema poreskim obveznicima, jer svakodnevno srećemo državne službenike koji, izgleda, ne shvataju da su samo servis i na usluzi poreskim obveznicima od čijih para su i sami plaćeni.

U susednoj Hrvatskoj za samo 14 meseci ukinuti su nepotrebni i štetni propisi, dok se u Srbiji pun zamah "giljotine" očekuje za nešto više od dve godine. U međuvremenu, državni službenici će poreske obveznike tretirati kao nužno zlo, jer "po ceo dan paradiraju ispred šaltera kako bi im službenici bili na usluzi", kako je to izjavila šefica jedne novosadske službe, obrazlažući svoju odluku o ograničavanju radnog vremena sa strankama na samo sat dnevno.

Izvor: Politika

Prvo tromesečje 2009. godine biće za poreznike i srpski budžet najveći test. Svaki početak godine, a naročito naredne, biće u znaku smanjenih budžetskih prihoda. Razlog više za takva predviđanja jeste i manjak po osnovu uplata carina zbog odluke vlasti da jednostrano primeni sporazum sa Evropskom unijom.

Zato se postavlja pitanje odakle namaći desetine milijardi dinara. Jedno od rešenja koje se ovih dana stidljivo provlači u javnosti jeste povećanje stope poreza na dodatu vrednost sa 18 na, najverovatnije, 20 odsto.

To između ostalog u razgovoru za „Politiku” najavljuje i mr Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Srbije, koji nije mogao da precizira da li će obe poreske stope biti povećane ili će biti korigovana samo ona viša – od 18 odsto. Stopa PDV-a je u Srbiji najniža, dodaje on, navodeći kao primer Hrvatsku gde je 20 odsto.

Ukoliko dođe do povećanja PDV-a za dva procentna poena, to znači da će guvernerova obećanja da će tokom 2009. godine voditi antiinflatornu politiku, računajući da rast cena neće biti veći do osam odsto, u startu biti okrnjena – za četvrtinu. A gde je još najavljeno poskupljenje grejanja, gradskog prevoza, telefoniranja...

Koliko je ove godine utvrđeno da je utajeno poreza po svim osnovama?
Od početka godine zaključno sa 30. novembrom, Poreska uprava je podnela ukupno 1.650 krivičnih prijava zbog izbegavanja plaćanja poreza u ukupnom iznosu od oko 13,1 milijardu dinara. Najviše je utajeno poreza i doprinosa na zarade, bezmalo polovina svih poreza ili 49,04 odsto, poreza na dodatu vrednost oko 5,6 milijardi dinara, ili 43,23 odsto, akciza oko 295 miliona, poreza na promet 179 miliona, godišnji porez na dohodak građana 112 miliona i ostali porezi oko 200 miliona.

Da li je to realna vrednost ili postoje i slučajevi kojima ste na tragu?
Navedeni iznos izbegnutog poreza jeste iznos koji je iskazan samo u podnetim krivičnim prijavama, ali nikada se ne otkriju sve poreske utaje i prevare. Poznato je da, kada je reč o kriminalu, postoji „tamna brojka” kriminaliteta, što znači da se sva krivična dela ne otkriju. U zavisnosti od krivičnih dela, „tamna brojka” se kreće od jedan prema jedan pa naviše. Poreska uprava u proseku svakog meseca podnese više do 150 krivičnih prijava zbog izbegavanja plaćanja poreza i drugih poreskih krivičnih dela.
Kakav je taj novi mehanizam kontrole tokova novca koji najavljujete za narednu godinu i kako je to do sada rađeno?

U narednom periodu predstoji donošenje novog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma koji će biti usklađen sa međunarodnim standardima u toj oblasti. Poreska uprava će se u ovom poslu zalagati da finansijski tokovi novca ubuduće budu javni. U interesu Poreske uprave je da se finansijski tokovi uvedu u legalne čime bi se uticalo na smanjenje sive ekonomije, a time uvećali i javni prihodi.

U Srbiji više niko neće moći da iskešira 100.000 evra za kupovinu stana, jer će se kontrolisati svaka transakcija veća od 15.000 evra, što do sada nije bio slučaj.

Koje su sankcije za utajivače poreza?
Sankcije zavise od visine izbegnutog plaćanja poreza. Predviđene su i kazne zatvora do osam godina ili naplata novčane kazne.

Koliko je od početka godine podneto krivičnih prijava protiv utajivača?
Za prvih 11 meseci ove godine tužilaštvima je ukupno podneto 1.650 krivičnih prijava. U saradnji sa MUP-om, na osnovu 11 podnetih krivičnih prijava – 20 lica je lišeno slobode i predato istražnom sudiji, koji je tim licima odredio pritvor u trajanju od 30 dana.

Gde je utvrđena najveća utaja poreza kod fantomskih firmi, PDV-a...?
Najveći iznosi poreske utaje su utvrđeni u krivičnim prijavama podnetim tokom 2006. i 2007. godine protiv odgovornih lica, kod firmi koje su se bavile nelegalnim prometom goriva.

Za koliko je, zbog utaje poreza, smanjen priliv novca u budžet ove godine?
Ovo pitanje se ne može posmatrati pojednostavljeno pošto je poreska utaja društveno opasna pojava koja ugrožava prihode budžeta i veoma je teško izmeriti u kojoj meri je zastupljena. Teško se može napraviti procena ukupnog obima poreskih utaja u društvu.

Koji je to zakon kojim će se stati na put utajivačima a samim tim i korupciji?
Nijedno zakonsko rešenje nije doprinelo da se kriminal iskoreni. Organi otkrivanja krivičnih dela vode stalnu borbu za suzbijanje kriminaliteta. Očekuje se da od 1. marta 20009. godine počne primena Zakona o oduzimanju imovine, što bi trebalo da smanji broj poreskih utaja.
Javno preduzeće utajilo porez

Da li među utajivačima ima i javnih preduzeća i šta činite po tom pitanju? Koje su to firme?
Među preduzećima čija su odgovorna lica izbegla plaćanje poreza najmanje je javnih preduzeća. Među 100 podnetih krivičnih prijava sa najvećim iznosom izbegnutog poreza nalazi se samo jedno javno preduzeće, i to Javno komunalno preduzeće „Stan” sa sedištem u Novom Sadu protiv čijeg je odgovornog lica podneta krivična prijava za obračunate a neuplaćene poreze po odbitku, i to u iznosu od oko 144 milijarde dinara.

Izvor: Beta

Poreska uprava pozvala je danas firme, preduzetnike i poljoprivrednike koji nisu redovno uplaćivali doprinose za zdravstveno osiguranje da se u narednih 10 dana prijave za otpis duga.

Prijave se podnose do 13. februara ove godine, a može se otpisati dug koji je dospeo na naplatu do 31. decembra 2008. godine. Uslov za otpis duga je da se doprinosi redovno uplaćuju od početka 2009. godine do 1. januara 2012. godine, kada će im dug biti otpisan, navodi se u saopštenju.

Poreska uprava pozvala je firme i građane da do 31. marta podnesu zahtev za otpis 75 odsto kamate na neplaćene poreze i doprinose.

Moguć je otpis kamate na porez na dohodak građana, porez na dobit preduzeća, porez na prenos apsolutnih prava, porez na nasleđe i poklon, porez na promet, porez na registrovano oružje, kao i na porez na fond zarada i porez na finansijske transakcije.

Građani i firme mogu dobiti i otpis 75 odsto kamata na doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i na obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Za otpis kamate potrebno je da se uplati glavni dug, bez kamate, nastao do kraja 2007. godine i glavni dug i kamata za 2008. godinu i prve mesece 2009. godine, navodi se u saopštenju.

Izvor: EMportal

Država Srbija trenutno ima rezerve od 350 do 360 miliona evra, plus oko 200 miliona evra, kolike su rezerve Vojvodine, a to neće biti dovoljno za pokrivanje deficita u budžetu i otplatu dela spoljnog duga koji ove godine dospeva za naplatu, izjavila je za EMportal ministarka finansija Diana Dragutinović.

Ona je naglasila da će nedostajuća sredstva biti obezbeđena iz više izvora, uključujući prihode od privatizacije. „Ove godine prihodi od privatizacije biće relativno skromni, oko 15 milijardi dinara, u različitim valutama“, precizirala je ministarka.

Drugi deo nedostajućeg novca država će, po njenim rečima, obezbediti tako što će se zadužiti na domaćem tržištu. Diana Dragutinović je rekla da još postoji nekoliko varijanti za zaduživanje na tržištu hartija od vrednosti. Za sada je samo izvesno da tako neće biti prikupljeno manje od 40 milijardi dinara i ne više od 70 milijardi dinara, precizirala je ministarka.

„Sa Svetskom bankom smo dogovorili kredit od 300 miliona dolara samo za finansiranje budžetskog deficita, s tim što u tu sumu nisu uračunata sredstva za finansiranje radova na Koridoru 10. Uz to, od Evropske unije računamo na 100 miliona evra“, rekla je Diana Dragutinović.

„Očekujem da NIS deo dobiti uplati u budžet”

Diana Dragutinović očekuje da Naftna industrija Srbije, ipak, uplatiti makar deo, ako ne celu, dobit za 2008. u budžet Srbije. „Još traju pregovori o tome s rukovodstvom NIS-a“, izjavila je ministarka eksluzivno za EMportal. Ona je potvrdila da kompanija KPMG, koju je nova uprava NIS-a angažovala da uradi reviziju završnog računa, još nije okončala posao.

Na pitanje šta očekuje, Diana Dragutinović je odgovorila da je optimista. "Uvek na stvari gledam ružičasto i očekujem da će revizija pokazati da je NIS prošlu godinu završio s profitom i da će država moći da transferiše u budžet makar deo te dobiti“, kaže ona.

Ekonomist je prvi objavio informaciju da je NIS najpre iskazao dobit za 2008, a potom Ministarstvu finansija dostavio novi završni račun, u kom je prikazan gubitak. U međuvremenu je Vlada, suočena s nedovoljnim prilivom novca u državnu kasu, donela odluku da javna preduzeća moraju u budžet da uplate celu dobit ostvarenu u 2008. NIS je, pak, angažovao konsultantsku firmu KPMG, čiji je zadatak da uradi reviziju završnog računa, koja bi trebalo da pokaže da li je NIS prošlu godinu završio s profitom ili gubitkom.

Iako su predstavnici Vlade insistirali na tome da revizija bude urađena u što kraćem roku, do polovine aprila, taj posao još nije okončan.