Narodna banka Srbije (NBS) je prodala 37 miliona evra da bi podmirila potražnju za devizima i sprečila preveliku dnevnu promenu kursa

To je, posle skoro dva meseca pauze, prva intervencija centralne banke da deviznom tržištu, navodi se u saopšenju NBS.

"NBS će preduzeti sve mere da sprovede svoj zakonom postavljeni cilj i da očuva stabilnost cena, za šta ima na raspolaganju, pre svega, instrumente monetarne politike, ali i značajne devizne rezerve koje garantuju uravnoteženost ponude i tražnje na deviznom tržištu", ističe se u saopštenju NBS.

Centralna banka ne očekuje u narednom periodu značajnije poremećaje u odnosima ponude i tražnje na deviznom tržištu, ali ističe da "tržište reaguje na sva, pa i na politička dešavanja u zemlji, što se reflektuje u povećanoj tražnji deviza".

Dodaje se da će "NBS i u budućnosti svojom intervencijom amortizovati kratkoročni dnevni pritisak uvećane tražnje na devizno tržište, ali se neće dugoročno suprotstavljati tržišnom formiranju kursa".

"Za uspeh na tom planu koji je ostvaren u prvoj polovini ove godine, pored monetarne politike, u drugom polugodištu bitan je, pre svega, obim još uvek nedefinisane budžetske potrošnje, pri čemu NBS smatra da je neophodno da se i u narednim mesecima zadrži sadašnja restriktivnost u trošenju države", ukazuje NBS.

Izbor radikala Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine juče se odrazio i na Beogradskoj berzi. Cene akcija domaćih kompanija doživele su značajan pad jer su više od polovine učesnika na berzi strani biznismeni.

- Očito je da su stranci imenovanje čoveka, čiji je predsednik u Hagu, doživeli kao kretanje ka još rizičnijim političkim vremenima. A za ulaganje u neku zemlju najbitniji je politički rizik pa onda procena svih ostalih rizika. Stranci koji čine polovinu kupaca na našoj berzi sada su procenili da treba manje kupovati, a verovatno će neki početi i da prodaju pa će to uticati na dalji pad. Sve zavisi šta će se dalje događati - kaže za „Blic“ ekonomski stručnjak profesor Milan Kovačević.
Politička nestabilnost zbog nemogućnosti da se formira vlada, po oceni stranih investitora, uvećana je izborom Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine. Kako kaže Kovačević, „sve je to negativna vest kada je reč o ulaganju kod nas“.
- Sva dalja ulaganja i strane investicije zavisiće i od toga kako će postupati ovakva vlast. Meni je malo neobično to što su iz DSS izjavljivali da je predsednik skupštine tehnička figura i da će parlament odlučivati bez obzira na to ko mu je predsednik. Ali, sumnjam da je tako jer je kod nas sve pod kontrolom stranaka. Ako DSS bude sa radikalima, biće još drastičnije i lošije po Srbiju - zaključuje profesor Kovačević.
Zbog loše političke situacije i prekidanja pregovora sa EU, Srbija već neko vreme gubi ozbiljan novac. Kada smo ispali iz trke za kandidata za članstvo u EU, ostali smo bez 840 miliona evra. Ali to nije sve. Zbog nedostatka interesovanja stranih investitora, naša zemlja ove godine gubi još oko dve milijarde dolara. I to sve bez radikala na vlasti. Koliko bi nas koštala njihova vladavina, niko ne sme ni da računa. Ekonomski stručnjaci upozoravaju da je cena ponovnih izbora premala koliko Srbiju dugoročno košta trenutna nestabilna politička situacija. Svoj pesimizam opravdavaju činjenicom da zbog nestabilne političke situacije Srbiji preti inflacija i pad dinara. Realnu opasnost od rasta inflacije izrazio je juče Stojan Stamenković iz Ekonomskog instituta.
- Ako uslede novi parlamentarni izbori i usvoji se predloženi budžet, javna potrošnja i inflacija će rasti, a smanjiće se investicije i privredni rast - kaže Stamenković.
Ekonomista Jurij Bajec, međutim, ističe da će tehnička vlada nastaviti da održava povoljnu sliku o ekonomskim kretanjima, tako da će ostati skrivena „mina koja preti od rekordno velikog spoljnotrgovinskog deficita i izostanka stranih investicija“.
- Ekonomska nemoć građana je ključ problema u ovoj zemlji, a snaženje zavisi od sveta. Strani biznismeni slušaju svoje vlade, a politička nestabilnost, naročito uz onaj ksenofobični rečnik u parlamentu, distancira svet od nas i nas od sveta - ističe Marko Blagojević, direktor CeSID-a.

Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić poverovao je da je izabran za najseksepilnijeg političara, čak se pohvalio kako je on to znao i bez ankete, a onda se ispostavilo da je sve to šala nevladine organizacije „Biro“.

Lažnu anketu, koju su preneli i pojedini mediji, plasirala je ova organizacija koju je isprovocirala nedavna Ilićeva izjava o formiranju vlade NS-DSS i SRS. Ministar je svoju izjavu kasnije obrazložio rečima da se samo šalio i da je hteo da isprovocira javnost.
To je bio povod za medijski performans sa „magistrom Ilićem“. U navodnoj anketi čak 78 odsto žena ispitanika odgovorilo je da je Ilić najzgodniji i najseksepilniji političar, dok se 85 procenata muškaraca ispitanika izjasnilo da je on simbol muškosti i potencije. „Biro“ je saopštenje poslao u javnost i čekao reakcije. A onda su se pojedini mediji i ministar upecali. Ilić je izjavio da mu je drago ako je tako i da je i ranije „više puta pobeđivao u sličnim kategorijama“.
Posle ove komedije, u „Birou“ poručuju Iliću da su se samo šalili.
„On je seksepilan poput ormana u kabinetu premijera Koštunice. To što gospodin Ilić veruje da je istina laž, samo potvrđuje odsustvo realnosti političara u Srbiji“, objašnjavaju oni.
Reakcije koje su usledile, kažu, potvrdile su da je Srbija šizofreno društvo u kome je javnost umrtvljena do te mere da se i najbesmislenije informacije prihvataju kao istina. A svakako najzanimljiviji deo ankete je teza da je Ilić prava „gej ikona“. On je to prokomentarisao rečima:
„O, bože! Imaju ljudi pravo na svoje mišljenje i da podržavaju koga žele. Drago mi je ako sam i među njima popularan.“
A zbog čega su se mladi iz „Biroa“ odlučili baš za ministra Ilića, objašnjava Vladimir Milovanović.
- On je metafora domaćinske Srbije Vojislava Koštunice. Ilić je bahat i agresivan model balkanskog muškarca koji socijalnu nezrelost kompenzuje autoritativnim stavom, bezobraznom i neosnovanom superiornošu prema sagovornicima. U celom haosu u kome se nalazi Srbija, on je našao da bude duhovit i raspoložen, da se igra sa nervima ljudi i šali. Mi smo samo okrenuli to ogledalo ka njemu i rezultat je i zabavan i tužan - kaže Milovanović.
Prošle godine ministar je hladnokrvno slagao da je primio u kabinet čoveka koji ne postoji. Naime, Radio 021 iz Novog Sada je kao prvoaprilsku šalu izmislio najbogatijeg Srbina iz Čikaga Stiva Bogdanovića, koji je navodno odlučio da uloži pozamašnu svotu dolara u Novi Sad. Novinar je pitao ministra da li će da primi gospodina Bogdanovića, na šta je ministar odgovorio da se on već sastao s privrednikom iz dijaspore. A onda je sve to demantovao. Navodno se zbunio.

Odbijanje da prihvati direktnu odgovornost za mogući gubitak Kosova, ostanak na vlasti kao premijer tehničke vlade, ali i procena da bi mu novi izbori obezbedili još bolju poziciju u pregovorima o novoj vladi, glavni su razlozi zbog kojih je lider DSS i aktuelni premijer Vojislav Koštunica u tekućim pregovorima izašao sa zahtevima koji daleko prevazilaze izborni rezultat narodnjačke koalicije. Takođe, ni njegov odnos prema Demokratskoj stranci nema mali uticaj, kao i obaveza koja čeka bilo koju novu vladu - izručenje Mladića.
1.Zbog stava prema Kosovu i izbegavanja direktne odgovornosti ako Kosovo dobije nezavisnost
Koštunica ne želi da kao premijer nove demokratske vlade preuzme bilo kakvu odgovornost za neuspeh izbornog obećanja da će sačuvati Kosovo. Ukoliko bi u periodu do novih izbora pokrajina dobila nezavisnost, pred svojim biračima imao bi opravdanje da je krivica na DS, jer nisu hteli da formiraju vladu, što je oslabilo pregovaračku poziciju Srbije. Takođe, čitava predizborna kampanja DSS (i u situaciji ako Kosovo bude nezavisno) bila bi bazirana na pitanju Kosova kao vrhunskom državnom i patriotskom pitanju. Bila bi to kampanja koja bi, praktično, podelila stranke i celu Srbiju na „patriote“ i „izdajnike“.
2.Zbog saradnje sa Hagom i odnosa prema evroatlantskim integracijama
Poznat je odnos Koštunice prema saradnji sa Hagom, a posebno prema hapšenju Mladića. Njegova vlada je dovela do prekida pregovora sa EU zbog neispunjenja ključne tačke: izručenja Mladića. Zahtev da u novoj vladi kontroliše i policiju i BIA Koštunica nije uputio samo zato što je znao da DS to neće prihvatiti, već i zbog toga da, kao i u slučaju Kosova, ne bude suočen pred biračima sa odgovornošću zbog izručenja Mladića. Takođe, Koštunica je vidno naklonjen saradnji sa Rusijom, pre nego sa EU, i nastavak pregovora sa Briselom, a potom i dalji proces u programu „Partnerstvo za mir“ doveo bi ga u neprijatnu poziciju prema Rusiji, koja ga je „zadužila“ po pitanju Kosova.
3.Zbog toga što ovim produžava ostanak na vlasti, što će tako nastaviti da kontroliše tokove novca u državi i proces privatizacije
Nastaviće da vlada Srbijom, da kontroliše tokove novca, privatizaciju, sve. Nekoliko problematičnih privatizacija u vreme tehničke vlade ukazuju na to da je delu njegovog kabineta ova pozicija vrlo prijatna. Makar to, kao u slučaju „Putnika“, išlo i na štetu nekog ruskog bogataša... Takođe, pod njegovom kontrolom su i dalje BIA i policija, što mu omogućava i potpunu kontrolu situacije u zemlji, ali, ako je potrebno, i nadziranje političkih protivnika.
4.Zbog toga što smatra da će dobro proći na izborima u leto i ponovo imati najbolji „koalicioni kapacitet“
Novi izbori bili bi održani najverovatnije sredinom leta. U DSS smatraju da je taj termin za njih i sve „patriotske“ snage idealan. Urbaniji glasači naklonjeniji su DS, G17 i LDP, a leto je - vreme godišnjih odmora. Procenjuje se da će „patriotsko“ biračko telo biti disciplinovanije kada su novi izbori u pitanju i da DS, LDP, a pogotovu G17 neće imati ni približan rezultat kao na prethodnim izborima. To se posebno odnosi na G17. Njihovi ministri nisu više u vladi i bledi sećanje birača na vidljiv učinak G17 u zdravstvu, poljoprivredi i finansijama, što je bio glavni adut Dinkića u prošloj kampanji. Takođe, sa pozicije vlasti, u predizbornoj kampanji nije problem obećavati sve i svašta, bolji život, otvarati desetak kilometara nekog lokalnog puta itd. Takvu priliku neće imati glavni konkurenti. I na kraju, procena je Koštunice da će i posle novih izbora biti u situaciji da bez njega nema nove vlade, sa kim god je pravio, zbog svog najboljeg „koalicionog kapaciteta“.
5.Zbog svog odnosa prema DS
Koštunica, od trenutka kada je napustio DS i osnovao DSS, ima izuzetno negativan odnos prema stranci čiji je bio jedan od osnivača. To se videlo još za vreme uličnih protesta 1996, ali je bilo još vidljivije posle 5. oktobra. Njegov odnos prema Đinđićevoj vladi je poznat, a pregovori sa DS vođeni poslednjih meseci više su bili usmereni na to da podriju rejting demokrata i njihovog lidera nego što su bili izraz njegove iskrene namere da se vlada formira.

Potencijalni gubitak tri milijarde evra
U slučaju novih izbora Srbija bi izgubila oko tri milijarde evra inostranih investicija, kredita i sredstava iz fondova EU koje bi mogla da koristi da je postala kandidat za članstvo EU. Srbija bi, ukoliko do novih izbora dođe, čitavu 2007. godinu, kao i sedam meseci 2006. godine, nepovratno izgubila u procesu evropskih integracija. Zbog odlaganja nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju naša zemlja bi kandidat za članstvo, umesto krajem 2008. godine, mogla da postane tek u 2009. godini, i za susednom Hrvatskom kasnila bi punih pet godina. Kako odlaganje formiranja nove vlade za sobom povlači produžetak prekida pregovora sa EU, Srbija će do kraja 2007. izgubiti oko 840 miliona evra koliko bi dobila kao zemlja kandidat. Poređenja radi, u 2006. godini, Bugarska koja je Srbiji najsličnija po broju stanovnika, kao kandidat za članstvo ostvarila je oko 500 miliona evra pomoći, dok je EU za Srbiju prošle godine izdvojila 167 miliona evra. Prema planu EU, Srbija će iz pretpristupnih fondova do 2009. godine dobiti oko 190 miliona evra godišnje, dok su za Bugarsku koja je od 1. januara 2007. postala članica EU obezbeđene čak 1,3 milijarde evra.
Osim gubitka u vremenu i novcu, Srbija svakodnevnim kašnjenjem gubi i međunarodni rejting, a istovremeno gubi i korak sa drugim zemljama u priključivanju NATO.