Ljiljana Smajlović tvrdi da je Milka Forcan znala kakav je uticaj Delte na medije i da je u pritiscima i lično učestvovala. Ona kaže da i Milka Forcan učestvovala u pritiscima Delte na novinare. Predsednica UNS-a je još 2007. kao glavna urednica Politike u kolumni pod nazivom "Pritisak i tortura" otkrila da je Mišković lično telefonom zvao urednike i novinare tog lista nezadovoljan načinom na koji pišu o Delta holdingu.

"Spadam u one građane Srbije koji ne veruju u vratolomni kopernikanski obrat Milke Forcan. Volela bih da čujem da li su i tih devet odsto o kojima Milka Forcan priča da poseduje ona i njen muž zarađeni kroz pritiske na medije i podmićivanje politicara", rekla je Smajlovićeva i dodala da su u vreme kada je bila u Politici, "Mišković i Forcanova bili nezadovoljni i ukinuli reklamiranje Delte u Politici".

Da je za pritiske na medije u Delti bila zadužena Milka Forcan smatra i predsednik NUNS-a Vukašin Obradović, koji ne veruje da ovaj sukob nema političku pozadinu.

"Mislim da Milka Forcan sada na politički mig nekoga želi da se predstavi kao svetica ali to je nemoguće. Ako se otvori priča o finansiranju političkih stranaka i medija, njena odgovornost je nezaobilazna i njena naknadna pamet ne bi trebalo da bude alibi za to što su pojedini mediji bili favorizovani a pojedni dovedeni na rub egzistencije", smatra on.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da je odavno jasno da tajkuni kroz reklame i vlasništvo kontrolišu medije, a da bi ove izjave Milke Forcan trebalo koristiti i za ispitivanje veza tajkuna sa političarima.

"Naravno u sklopu svih ovih izjava bi bilo logično da Forcan objasni da li je smatrala da su nepravilnosti o kojima sada govori bile problematične dok je bila u firmi i zašto ranije o tome nije govorila", pita se Nenadić.

Izvor: Beta

Bogatstvo Miroslava Miškovića nastalo na plećima građana Srbije koji su posrtali pod teretom sankcija, navodi se u američkoj depeši do koje je došao Vikiliks.

U depeši koju je napisao nekadašnji ambasador SAD u Srbiji navodi se: "Sada raspolažemo čvrstim dokazima da se Mišković okoristio bezočnom političkom korupcijom".

"On dominira bankarstvom, osiguranjem i robom široke potrošnje u Srbiji pošto je stekao ogromno bogatstvo kao učesnik u korupciji za vreme vladavine Slobodana Miloševića devedesetih", navodi se.

Kako prenosi agencija Rojters na osnovu uvida u depešu poslatu 2007. godine iz Beograda, američka ambasada preporučuje da se Miškoviću onemogući ulazak u SAD pošto je njegovo bogatstvo "stvoreno na plećima građana Srbije koji su patili pod teretom sankcija i hiperinflacije, dok je on zarađivao na njihovoj nesreći".

Prema depeši iz ambasade, tadašnji direktor uprave carina Mihalj Kertes, bliski saradnik Slobodana Miloševića, kompaniji Delta je obezbedio privilegovan status, koji je podrazumevao i odloženo plaćanje carine posle 45 dana, dok su druga preduzeća morala odmah da plaćaju.

U depeši se dodaje i da je ambasada pribavila kopiju pisma Mihalja Kertesa iz 1996. godine kojim je Delti odobren privilegovan status, a tekst tog pisma pridodat je depeši, navodi se u tekstu objavljenom na internet sajtu Rojtersa.

Delti je takođe bilo omogućeno da robu istovaruje u Beogradu, a ne na granici, kao i da robu skladišti na carini dok ne zatreba, dodaje se u depeši.

To je, dodaje se, Miškoviću obezbedilo dodatnu korist od hiperinflacije, pošto je carinu plaćao znatno kasnije.

"Konačno, ono što izaziva najviše osude, Mišković je mogao daiznese robu iz carine samo na osnovu 'obećanja' da će kompanija platiti svoje obaveze u roku od 45 dana", dodaje se u depeši iz ambasade SAD i ističe da je kolike god da su bile carine, posle 45 dana, hiperinflacija umanjivala njihov iznos.

Depeša citira i jednog neimenovanog službenika carine koji kaže da Delta ponekad uopšte nije ni plaćala carinske dažbine.

Rojters navodi i da je Mišković odbio da prokomentariše navode iz ove depeše, rekavši da nikada ne daje intervjue, dok je direktorka za korporativne komunikacije kompanije Delta Jelena Krstović samo rekla da je "Delta Holding uvek poslovala u skladu sa zakonima Srbije".

Belgijska kompanija Delez, koja je početkom marta kupila 100 odsto maloprodajnog lanca Delta Maksi za 932 miliona evra, u saopštenju upućenom Rojtersu navodi da će nastaviti da deluje "u potpunosti transparentno i u skladu sa svim pravnim obavezama u procesu kupovine 100 odsto Delta Maksi grupe", dodajući da je ugovor uživao otvorenu podršku Vlade Srbije.

Rukovodstvo belgijske kompanije odbilo je da odgovori na pitanje Rojtersa da li su znali o ovim optužbama tokom pregovora o kupovini, i da li su optužbe uticale ili će uticati na preuzimanje.