Prećutkivanje B92 u Peščaniku

od **dishi68** » Pon Mar 03, 2008 08:06

Ништа ново. По ко зна који пут Б92 лажно извештава о Дверима и прећуткује стварни ток догађаја. Шта је то овог пута Б92 прећутао?

На сајту ове медијско-пропагандне куће је објављено да су Двери у суботу увече, 1.марта 2008.године у Панчеву, покушале да ометају трибину-промоцију њихове радијске емисије Пешчаник.

Ниједном речју није поменуто да су представници Двери мирно седели и слушали више од сат времена излагање свих говорника на промоцији Пешчаника. Ни са једним ставом се нисмо слагали али је начин изношења тих ставова био пристојан.

Међутим када је адв.Срђа Поповић уз помоћ осталих учесника трибине почео да излаже како је шиптарска борба на Косову и Метохији била „ослободилачки рат“ а да је из Србије према Шиптарима деценијама спровођена „расистичка политика“ тек тада, као људи који имамо национално достојанство и људи који знају да имају право на тај осећај, тек тада смо устали и захтевали да нам се омогући да поставимо питање. Дакле, само смо тражили да поставимо питање на крају излагања свих говорника. Када нам је после многих претњи из руље ЛДП-ових присталица и скакања на нас од стране Биљане Србљановић и Милутина Петровића, ипак обећано да ће нам дати право да питамо, престали смо да захтевамо, на достајанствен али решен начин, да нам се омогући учешће у дијалогу.

Међутим, ускоро је уследио низ увреда на наш рачун од стране Биљане Србљановић и ми смо реаговали опет решено али достојанствено, тражећи да нам се омогући постављање питања и да водитељ трибине онемогући даље наше вређање од његових говорника. И ни једном нисмо изговорили ни једну увреду на рачун било ког говорника на тој трибини.

Нас је било пет, а око нас је урлало две стотине припадника ЛДП-а који су на крају и физички насрнули на једног од нас. Тек тада је реаговало обезбеђење скупа и полиција и ми смо, ради наше безбедности, замољени да скуп напустимо.

Толико о њиховој демократији, толико о њиховој толеранцији, толико о дијалогу који су спремни да воде.

Али они имају националну фреквенцију, они имају новчану помоћ из НАТО држава и то оних држава које управо ових дана откидају Косово од Србије, они имају подршку свих српских националних странака које их подржавају прећутно тако што их толеришу и омогућавају им рад.

Ипак, ми се не осећамо поражено пошто имамо храбрости да поставимо питање тамо где они неприкосновено владају, имамо храбрости да се изложимо линчу и имамо с чим да изађемо пред свој народ једног дана када се буду сводили рачуни и када ће свако полижити рачун за свој рад или нерад.

У Београду, 2. март 2008.
Информативна служба Српског сабора Двери

od **alexa** » Pon Mar 03, 2008 09:52

Prvo, sta ces na tribini koju ne podrzavas sem ako ne ides da provociras?
A i kod nas tribine nisu tribine vec monolozi...

Drugo, pa zar borba siptara na kosovu nije bila njihova borba za oslobodjenje? 5. oktobar je bila borba za oslobodjenje srbije od tiranije, siptari su to uradili na mnogo tezi nacin... Nazalost ni jedni ni drugi nisu uspeli...

od **alexa** » Pon Mar 03, 2008 02:01

Payi ovo:

Boris Dežulović, Globus
Tko su zapravo Hrvati?

26. februar 2008.

Hrvati - slavenski narod, danas nastanjen na području Republike Hrvatske i dijelom Republike Bosne i Hercegovine. Ima ih oko pet milijuna, govore hrvatski jezik i većinom su rimokatoličke vjeroispovijesti. Nekada većinom zemljoradnici i stočari, Hrvati se danas općenito smatraju narodom kriminalaca, pljačkaša, krijumčara, prevaranata, atentatora, silovatelja, pedofila i masovnih ubojica. Posebnosti su pripadnika hrvatskog naroda to što po svojim etnokarakterološkim osobinama i genetskom naslijeđu ne mogu dobiti Nobelovu nagradu, oslobađajuću presudu u krivičnom postupku, dvoranu za održavanje koncerta ili kazneni udarac u završnicama loptačkih natjecanja.

Tako bi otprilike trebala izgledati enciklopedijska jedinica "Hrvati", temeljito revidirana nakon najnovijih znanstvenih otkrića. Dva su takva objavljena proteklih dana u stručnoj literaturi.

"Moj brat je osuđen samo zato što je Hrvat!", u pravonemoćnom je bijesu novinarima dobacio brat jednog od petorice pripadnika HOS-a, osuđenih na ukupno 57 godina zatvora zbog brutalnog ubojstva obitelji Olujić prije točno šesnaest godina, u veljači 1992. Na zapovijed prvooptuženog Tomislava Madija, četiri hrvatska viteza tada su upala u kuću Srbina Radomira Olujića u Cerni, uz automatske puške i "škorpiona" hladnokrvno likvidirali njega, suprugu Anicu i njihovu maloljetnu djecu - trinaestogodišnjeg Mirka i šesnaestogodišnju Milenu, koja je ubijena dok je pisala školsku zadaću - potom pokupili sve obiteljske dragocjenosti i na kraju protutenkovskim minama digli kuću u zrak. Šesnaest godina kasnije, eto, petorica naših junaka na Županijskom sudu u Vukovaru osuđeni su samo zato što su Hrvati.

"Kažnjen sam jer sam Hrvat!", izjavio je novinarima koji dan ranije "lički Tuđman" Joso Mraović, nakon trogodišnje pravosudne lakrdije konačno osuđen na tri godine zatvora. Mraović je na Županijskom sudu u Rijeci osuđen zato što je u svom hotelu "Ante" u Gospiću upao u sobu američke državljanke, košarkašice lokalnog kluba, jednom je rukom snažno obuhvatio oko struka, a drugu zavukao pod njen ogrtač, te joj gurnuo prst u anus. Odnosno - preciznije - zato što je Hrvat.

Dosadašnjim saznanjima hrvantropologa pridodana su tako još dva svojstva ove neobične etničke skupine.

Potonje njihovo svojstvo - naročit običaj guranja prstiju u tuđe anuse - etnolozi do sad nisu zabilježili, iako osobno poznajem tipa u Splitu koji je osamdesetih robijao zbog silovanja, da bi zbog toga dobio člansku iskaznicu Društva političkih zatvorenika. Dočim, osobina Hrvata da ubijaju i pljačkaju druge etničke grupe znanstvenicima nije posve nepoznata. Na desetke osoba već je pred hrvatskim i nizozemskim sudovima osuđeno zbog ubijanja srpskih i bošnjačkih civila i ratnih zarobljenika, te paljenja njihovih kuća i uništavanja imovine, dakle - pravnim rječnikom - samo zato što su Hrvati.

"General Gotovina je u Haagu samo zato što je Hrvat, jer Hrvat je još uvijek kriv zato što je živ", ponovio je nedavno jedan od vodećih svjetskih pravnih autoriteta fra Martin Planinić, koji je svojedobno i sam odlukom Apostolske signature otpušten iz franjevačkog reda zbog toga što je otkazao poslušnost provincijalu i zauzeo župnu crkvu u Tepčićima, ukratko - zbog toga što je Hrvat.

General Ante Gotovina, kako znamo, pred Haškim je sudom za ratne zločine optužen da je za vrijeme i poslije vojno-redarstvene operacije Oluja, zajedno s drugom visokim državnim i vojnim dužnosnicima, planirao i proveo progon, ubijanje i deportaciju srpskog stanovništva. Kad podzemna bojna veterana domovinskih krčmi, hohštaplerskih advokatura, udbaških konvertita, tajnih bilježnika, odmetnutih fratara i ministranata unutarnjih poslova grakće u olovno nebo kako je čovjek optužen za planiranje i provođenje etničkog čišćenja "kriv zato što je Hrvat", onda oni prejudiciraju presudu, jer "Hrvat" je onaj koji "planira i provodi etničko čišćenje", a Ante Gotovina je više puta u prisustvu advokata priznao da je Hrvat.

Po toj točki optužnice kriv je, recimo, i Branimir Glavaš, koji je lani, nakon što mu je u procesu zbog ratnih likvidacija osječkih Srba ukinut zastupnički imunitet i određen pritvor, javno poručio kako je sva njegova krivica u tome "što je Hrvat i što je branio Hrvatsku". Potpuno je nejasno zašto se državno tužiteljstvo nakon toga uplelo u kompliciranu policijsko-obavještajnu igru sa sumnjivim svjedocima, dok nitko nikad nije niti zatražio ključni dokaz krivice osječkog šerifa - domovnicu na ime Branimira Glavaša uredno izdanu od osječkog Matičnog ureda.

Ako mislite da mišljenja razvojačenih franjevaca i ordinarnih župana nemaju pravnu težinu, poslušajmo što kažu pravnici. U poznatom slučaju "država protiv Dominika Ilijaševića Come", zbog ubojstva zamjenika ministra unutrašnjih poslova BiH Joze Leutara, odvjetnik Fahrija Karkin ustvrdio je kako se "njegovom klijentu sudi samo zato što je Hrvat". I nije mišljenje cijenjenog pravnika usamljeno. Kad je prije nekoliko mjeseci Ante Karoglan, župnik male dalmatinske župe Ostrvice, osumnjičen za seksualno zlostavljanje maloljetnih dječaka, njegov je odvjetnik Dinko Jonjić, nakon iscrpne konzultacije stručne literature, Slobodnoj Dalmaciji otkrio kako je "velečasni Karoglan kriv samo zato što je Hrvat i katolik, i zato što su ga na zub uzeli četnički mediji".

Hrvati, međutim, nisu samo atentatori, ubojice, palikuće, prstogurači i pedofili. Čavoglavi trubadur Marko Perković Thompson, nakon brojnih ustašluka, "Jasenovaca i Gradišaka Starih" optužen za fašističke stavove i širenje mržnje, u nedavnom intervjuu Areni požalio se, na primjer, kako mu judeomasonske agenture zatvaraju vrata svjetskih koncertnih dvorana: "Napadaju me bez ikakve provjere, samo zato što sam Hrvat. To je ono što mnogima smeta."

Da ne idem dalje, pa da spominjem sad i sve one druge užase što su ih Hrvati u povijesti doživljavali samo zato što su Hrvati. Poput one dobro čuvane tajne Švedske akademije, koju je otkrio rahmetli vrhovnik Franjo Tuđman, povjerivši nam svojevremeno kako je odavno trebao dobiti Nobelovu nagradu, ali je stvar u posljednji trenutak spriječena - pogađate - "samo zbog toga što je Hrvat". Ili svih onih žutih i crvenih kartona, jedanaesteraca, faulova i ofsajda što su ih uefomasonske kadije dosuđivali našim reprezentativcima samo zato što su Hrvati. Pitajte naše sportske komentatore.

Pretjeruju?! Pitam čisto laički: da je u polufinalu Mundijala 1998. Davor Šuker bio u dresu francuske reprezentacije, točnije da je bio Francuz, da li bi mu ono pred kraj utakmice španjolski inkvizitor Jose Garcia Armanda sudio ofsajd? Naravno da ne bi, jer ne može Francuz pred svojim golmanom biti u ofsajdu. Je li onda Šukeru ofsajd bio dosuđen samo zato što je Hrvat? Molim, odgovorite sa "da" ili "ne".

Mene sad kao pravnog laika zanima druga jedna stvar. Što, naime, ako don Ante, "lički Tuđman", Glavaš ili Gotovina budu oslobođeni optužbi? Hoće li to, analogno tezi da su optuženi zato što su Hrvati, značiti da oni Hrvati nisu, niti su ikad bili?

Ovo zanimljivo pravno pitanje provjerit ćemo na slučaju Mihajla Hrastova, koji je optužen zbog ubojstva trinaest srpskih rezervista na Koranskom mostu u rujnu 1991. godine, odnosno - znate već - zbog toga što je Hrvat. Ima li sumnje u to? Nema. "Hrvatsko pravosuđe manipulira žrtvama i pokušava Hrvate, kao u slučaju Hrastov, osuditi samo zato što su Hrvati", napisao je svojedobno još jedan priznati pravni autoritet, Mate Kovačević.

Mihajlo Hrastov je, međutim, tri puta oslobođen krivnje - posljednji put u ožujku prošle godine, kada je Vijeće Županijskog suda u Karlovcu ustvrdilo da se u postupanju Mihajla Hrastova nisu ispunila sve bitna obilježja kaznenog djela protupravnog ubijanja i ranjavanja neprijatelja, odnosno - domaćom pravnom terminologijom - sva bitna obilježja pripadnosti hrvatskom etničkom korpusu. Ukratko, ako je bio osuđen "samo zato što je Hrvat", znači da je oslobođen samo zato što nije Hrvat.

Što su, među nama, mogli pitati i mene. Mihajlo? Hrastov?! Nije to vidjelo Hrvata, taj je ubio Srba koliko i Željko Ražnatović Arkan. Što opet - kad već spomenuh Arkana - otvara nove pravne paradokse. Je li, na primjer, i Arkan Hrvat, obzirom da je sudski dokazano da je ubio i neke Srbe? Je li, nadalje, svatko tko nekome gurne prst u anus - Hrvat? Kako onda točno izgleda postupak upisa u hrvatsko državljanstvo? Kako mislite "otisak prsta"?

I posljednje, meni najvažnije pitanje: jesam li onda ja uopće Hrvat?

Nikad u cijelom svom životu nisam isplanirao nikakvo etničko čišćenje, niti ubio i jednog Srbina, ni ratnog zarobljenika, a kamoli civila, nikad u životu nisam ubio nijednog ministra, nijednom nisam zapjevao "Jasenovac i Gradiška Stara, to je kuća Maksovih mesara", nikad mi na svjetskom ili europskom prvenstvu suci nisu ukrali nijedan gol niti barem dosudili ofsajd, nikad u sakristiji nisam dirao malodobne dječake, otkad znam za sebe nisam silovao nijedno ljudsko biće bilo koje dobi i spola, nisam čak ni nekoj košarkašici gurnuo prst u anus.

Samo zato što nisam Hrvat.

od **dishi68** » Uto Mar 04, 2008 12:24

Шта се заиста догодило на промоцији „Пешчаника“ у Панчеву

ЗАБРАЊЕНО ПИТАЊЕ

или ко забрањује читање Зорана Ђинђића

Пропагандни центар Б92 јавио је кроз више делова свога медијског царства, коме је неко омогућио националну фреквенцију, да су представници Двери „гласно негодовали“ и ометали промоцију Пешчаника у Панчеву и да су удаљени од стране полиције и грађана Панчева, који су тако одбранили Пешчаник. Разлог за противљење ове групе, по њиховим речима, био је тај што је познати адвокат Срђа Поповић на трибини рекао да су и представници послепетооктобарске власти у Србији наставили претходну политику према косовским Албанцима. То је била класична обрађена вест помоћу које се, као и увек када је у питању овај пропагандни центар, шаље потребна порука и замрачује истина о ономе што се заиста десило.

А шта се заиста догодило на промоцији Пешчаника у Панчеву?

1.

Представници Двери јесу гласно негодовали тражећи од организатора трибине да им се након излагања свих говорника на промоцији омогући да поставе питања, у складу са водитељевом најавом на почетку вечери.
2.

Разлог за противљење дела присутних у публици јесте било излагање адвоката Срђе Поповића, који није био најављен као учесник трибине, већ је позван да се обрати из публике на крају уводних обраћања свих учесника. У свом излагању Поповић је оптужио српски народ, интелектуалце и државу да су кроз читав 20. век спроводили расистичку политику према Шиптарима на Косову и Метохији, који су били присиљени на ослободилачки рат и праведно дошли до тренутног стања. Ову политику још од времена после Другог светског рата, па преко Милошевићевог режима, наставила је и тзв. српска демократска опозиција пре и после 5. октобра 2000. године.
3.

Коначно, више од тридесет припадника обезбеђења Пешчаника (приватно обезбеђење плус полиција у цивилу и униформи) заиста је заштитило организаторе од постављања неугодних питања и замолило посетиоце који су желели да поставе питања да изађу јер питања неће бити.

Шта је проблем?

Да ли је могуће да представници „Друге Србије“, неуморни борци за демократију, људска права и слободе, имају проблем са постављањем питања? Замислите, цео тај српски фашизам и нетолеранција излио се те вечери у Панчеву са жељом да нанесе зло овим носиоцима демократске споменице тиме што се спремио да им – постави питање. Какво насиље и злочиначко понашање!?

Али, ту се заправо и крије прави проблем. У новом тоталитаризму бриселске слике света коју нам доносе „нови просветитељи“ нема места за постављање питања, критику, противаргументе, већ само за идеолошко једноумље и партијске директиве, као 1945. Интересантно постаје да се и држава Србија преко Министарства унутрашњих послова ставља на располагање овој њиховој мисији, у циљу обезбеђивања каравана промоција и спречавања постављања питања.

Са друге стране, дефинитивно је једино то да нема Србина на свету, нити има представника било ког другог народа на планети, који би мирно седео док неко о народу коме припада говори као о расистичком и злочиначком, који је заслужио сва своја страдања.

Треба ли уопште да подсећамо на то ко је био жртва прогона, етничког чишћења и вишеетапног геноцида у 20. веку од стране истих тих шиптарских праведника, и како то да су они увек били на страни европских освајача и за то награђивани, за разлику од Срба који су, иако готово једини западни савезници на Балкану у Првом и Другом светском рату, кажњавани од стране тих истих својих савезника до дана данашњег.
Шта су представници Двери заправо хтели да питају?

1.

Зашто Пешчаник организује караван промоција по Србији и уопште се бави просвећивањем „биолошког отпада“, како је Никола Самарџић, редовни гост ове емисије, назвао српски народ у садашњој Европи?
2.

Из којих извора се финансира ова просветитељска и хуманитарна делатност?
3.

Да ли је забрана промоције кампање Двери под називом „Покрет за живот“ у Народном позоришту у Београду демократско достигнуће, док су протести против промоција Пешчаника антидемократски чин, овде уопште не рачунајући да је у једном случају забрањена прича о проблему беле куге у српском народу, а да се у другом протестује против говора мржње према истом том народу и то у његовој држави.

Овим поводом вреди поменути и симпатичне биографије главних учесника на трибини, драмске списатељице Биљане Србљановић и режисера Милутина Петровића. То што ови грађански фундаменталисти нису могли да издрже да неко уопште има нешто да пита а не крену са говором мржње и свим врстама увреда („клипани“, „идите крадите патике“, „фашисти“…) најбоље говори о степену њихове демократичности и толеранције. Али, оно што је овде важно јесте откуда њима та врста осионости и дрскости. И са тим смо хтели да упознамо преко 200 запенушаних ЛДП-оваца сабраних са свих страна на овој идеолошкој иницијацији.

Наиме, Србљановићка и Петровић су за време студија на Факултету драмских уметности у Београду, заједно са својим садашњим лидером Чедомиром Јовановићем, припадали „салонској десници“ окупљеној око Небојше Пајкића. Као београдска деца пре Другог светског рата, када је „салонски комунизам“, по речима Милоша Црњанског, био њихова играчка, тако су се почетком деведестих новобеоградска дечица играла „салонске деснице“, били четници и писали за Боканове и Пајкићеве десничарске часописе. Када су проценили да ту нема пара променили су страну и постали „деца неолиберализма“ и главни промотери глобалистичке идеологије у Срба. Међутим, задржали су стари стил и понашање у односу према другима, тако да је њихов политички рукопис препознатљив по салонској острашћености. Нисмо сигурни да су њихови садашњи фанови упознати са овим њиховим „раним радовима“ и могућношћу да се нађу на потерници Хашког трибунала због злочиначког десничарског удруживања и вербалних деликата разних врста из тог времена.

Овде се треба осврнути на још једну веома важну ствар и заправо највећу табу тему „грађанске опције у Срба“ данас. У свом уводном експозеу на седници Централног Комитета ЛДП-а **одржаног у суботу у Панчеву, Биљана Србљановић је елаборирала тезу по којој је велики београдски протестни митинг испред Дома народне скупштине и оно што је по његовом окончању уследило по улицама организовано само ради освете Београду што је у онако великом броју изашао на Ђинђићеву сахрану. Ова теза, која захтева **озбиљну медицинску експертизу, даје нам одличан повод да се сетимо покојног премијера Ђинђића и једне од његових последњих изјава („Вечерње новости“, 6. март 2003, 6 дана пре убиства), да решавање питања Косова и Метохије треба што пре отворити да не бисмо дошли у ситуацију да постанемо предмет туђих етничких апетита и да нам Шиптари купују некретнине на Теразијама. Ова крајње „расистичка“ Ђинђићева изјава, која удара на темељне принципе слободе тржишта, само је једна од серије његових изјава у последњих неколико месеци живота које су данас најзабрањеније штиво у Србији. Идолопоклоници Зорана Ђинћића морају да се одлуче: или су следбеници његових идеја или нека нас обавесте шта у том корпусу идеја није препоручљиво за читање и од чега се ограђују.

Разумљиво је да је некоме у интересу да се последња три месеца Ђинђићевог живота избришу као „националистичка скретања“. Али то је њихов проблем на који нећемо престати да указујемо. Наша обавеза је да све учинимо да** нико више у Србији не сме јавно да вређа српски народ**, а посебно не да га назива „расистичким“. Такво нешто не би дозволио нити један народ на свету, па не смемо ни ми. Због тога су Двери биле у Панчеву. Да поставе то питање. Немамо намеру да чинимо било какво насиље, јер нам је доста њиховог и њихових физичких и духовних родитеља, од 1945. до данас. И да поновимо: никоме немамо право да замеримо што ради свој посао, већ постављамо питање зашто ми не радимо свој?

Некадашњим „салонским десничарима“ а садашњим евроунијатама, ево за крај само једног дела из последњег Ђинђићевог интервјуа, у коме он одговара на питање како су на Западу реаговали на његову иницијативу за решавање питања Косова и Метохије пре тачно пет година:

„Реакције које су до мене дошле биле су заиста прилично нервозне. Али, имам утисак и да сам понекога ухватио усред неких „радњи“. Чини ми се да некима реметимо концепцију за Балкан и Косово и Метохију. Треба их и разумети. Таман су били направили свој концепт, а онда неки Ђинђић почиње да пали светло. И говори: „Станите, не може више тако, да видимо шта је досад урађено и куда даље“. Мени је ова реакција била доказ да, у суштини, постоји неки прећутни план да се 2004. или 2005. године заокружи независност Косова.

Бојим се да се неке ствари нису битно промениле од тренутка када сам пре седам-осам година, на једном предавању у Америци, рекао да ми тадашња америчка политика личи на Титово: „слаба Србија – јака Југославија“.

Не смемо више дозвољавати да свој национални интерес дефинишемо према томе шта неки други мисле да је наш национални интерес. Као човек који размишља о својој деци и унуцима, забринут сам због демографске ситуације, дебаланса између албанског и српског нараштаја становништва. Толико да озбиљно размишљам о будућности српске државе у којој би живело милион и по Албанаца који би имали право да купују некретнине на Теразијама, да купују предузећа на приватизацијама новцем од трговине дрогом који се мери десетинама милијарди долара. Због тренутног стања ствари озбиљно сам забринут за Србију коју остављамо својој деци и унуцима.

Све што сам у животу постигао, постигао сам пливајући узводно. Никад нисам бирао лакши пут. Зато и мислим да на њега немамо право, поготово сада кад се на дневном реду историје нашло кључно питање српске државности. Питање без чијег решавања нећемо моћи да планирамо ни своју будућност, нити да решимо проблем српске етничке угрожености које је у доброј мери и последица нејасног статуса српске државе којој прети опасност да постане предмет туђих етничких апетита. Дубоко сам уверен да ми морамо да имамо коначну заокружену државу пошто она само тако може да брани свој национални интерес. Нас више не сме задовољавати да имамо суверенитет споља, док нас изнутра изједа неки „осми путник“. Нама у државном гнезду не треба кукавичије јаје. Не бих волео да учествујем у нечему због чега би неко кроз педесет година имао разлог да за мене каже: „Онај Ђинђић је био наиван, правио је државу за неког другог“.

Акција нама у овом тренутку не може да шкоди. Нико не ради за нас, а постоје они који раде против нас. Зато само својом акцијом можемо да парирамо таквом стању ствари“.

У Београду,
3. марта 2008.

Бошко Обрадовић

od **alexa** » Uto Mar 04, 2008 12:43

Zasto se ti dishi postavljas kao potparol organizacije koja siri mrznju unutar srpskog naroda? Pa, ovi kako se nazivaju srpske dveri su takodje strani placenici i nisu nista bolji od ovih drugih koji blate...

Ovakve organizacije se namerno prave da bi drzale tenziju na visokom nivou. To sto je nekad neko rekao...? Pa, imaju ljudi pravo da govore i da iznose svoje misli i da u tome ponekad i pogrese. Niko nije bezgresan.

Ali, upadati na tudju tribinu i vredjati... to je drsko i opasno.

Ne treba nam to, ne trebaju nam takve organizacije i njihove promocije na nasem, aleksinackom sajtu.

:think:

od **dishi68** » Uto Mar 04, 2008 02:26

alexa je napisao:Zasto se ti dishi postavljas kao potparol organizacije koja siri mrznju unutar srpskog naroda? Pa, ovi kako se nazivaju srpske dveri su takodje strani placenici i nisu nista bolji od ovih drugih koji blate...

Ovakve organizacije se namerno prave da bi drzale tenziju na visokom nivou. To sto je nekad neko rekao...? Pa, imaju ljudi pravo da govore i da iznose svoje misli i da u tome ponekad i pogrese. Niko nije bezgresan.

Ali, upadati na tudju tribinu i vredjati... to je drsko i opasno.

Ne treba nam to, ne trebaju nam takve organizacije i njihove promocije na nasem, aleksinackom sajtu.

Изгледа да ниси прочитао текст.
Они су од почетка били на трибини, а на крају су хтели да поставе питања, а пошто је то исто дозвољено дотичном адвокату Срђи Поповићу да са месте посетиоца трибине изнесе своје мишљење, а припадницима Двери није дозвољено. Демократија?

И где то шири мржњу, где си то прочитао. Можда шири мржњу када се боре против беле куге у Срба. Не треба поистовећевати Двери Српске са прољотићевском организацијом Образ. А извештавање Б92 о том догађају је у супротности са изјавом на сајту Двери Српских. Истина има два краја.

Да случајно ниси заборавио шта је Ђинђић причао у вези са Косовом или код нас преовладава синдром селктивног памћења.

od **agvozden** » Uto Mar 04, 2008 10:08

Mislim da je glupo deliti se više na patriote i izdajnike...

Mislim da to niko drugi u svetu i ne radi...

Ko uopšte i prati taj peščanik??

Za dveri nisam ni čuo niti me interesuju!

od **dishi68** » Sre Mar 05, 2008 12:10

agvozden je napisao:Mislim da je glupo deliti se više na patriote i izdajnike...

Mislim da to niko drugi u svetu i ne radi...

Ko uopšte i prati taj peščanik??

Za dveri nisam ni čuo niti me interesuju!

Не треба нам "Друга Србија", и с овом не знамо шта ћемо. Треба нам нека нова, Трећа Србија.

А то патриоти и издајници, мени највише смета, сви су наши.

Ни мене нису интересовале те ствари, али када су напали Двери Српске, заинтересовао сам се за њихово деловање и ништа нисам нашао што би ми сметало или било у супротности мојим помањем људских права итд. Чак шта више, за време гостовања на некој емисији форумског типа ,неки познати политички аналитичар је чак потврдио, да је из говора неке цуре из Отпора примећен говор мржње према члану Двери Српских (није исто што и Образ). Иначе тај аналитичар је сада ваљда Тадићев саветник, нисам сигуран, али је близак ДС.

Такође сам чуо ставове врха Алексиначког ЛДП-а према радикалима (мада и ја немам неко мишљење о радикалима), да сам помислио да случајно нису променили улоге. Толико мржње нигде нисам видео.

И зашто уопште не коментариште пост, него износите неке своје ставове о нечему што нисте ни видели ни чули.

od **alexa** » Sre Mar 05, 2008 09:56

Dokle god deluju ovakve organizacije kao razne garde, fondovi, toboznji humanitarci i razne druge pantljicare nema bolje srbije...

od **dishi68** » Sre Mar 05, 2008 01:59

alexa je napisao:Dokle god deluju ovakve organizacije kao razne garde, fondovi, toboznji humanitarci i razne druge pantljicare nema bolje srbije...

Po čemu si ih svrstao kao razne garde, fondovi, toboznji humanitarci...

od **alexa** » Sre Mar 05, 2008 02:23

To su sve razne interesne grupacije koje se podsticu iz inostranstva.

Cilj je da unose zabunu i nemir u stanovnistvo.

Stoga su za mene svi isti bez obzira na oblast delovanja:

garda kneza lazara, humanitarni fond, SRS, LDP, srpske dveri, pescanici...

Ko god ti se unese u facu i saopsti nesto krajnje zabrinjavajuce, a do pre par sekundi se smejao taj nije iskren... Njegovim mozgom je manipulisano, pa sada i on zeli da manipulise nasim...

Ovo zvuci kao teorija zavere, ali je ovo realnost!

od **dishi68** » Čet Mar 06, 2008 08:11

alexa je napisao:To su sve razne interesne grupacije koje se podsticu iz inostranstva.

Cilj je da unose zabunu i nemir u stanovnistvo.

Stoga su za mene svi isti bez obzira na oblast delovanja:

garda kneza lazara, humanitarni fond, SRS, LDP, srpske dveri, pescanici...

Ko god ti se unese u facu i saopsti nesto krajnje zabrinjavajuce, a do pre par sekundi se smejao taj nije iskren... Njegovim mozgom je manipulisano, pa sada i on zeli da manipulise nasim...

Ovo zvuci kao teorija zavere, ali je ovo realnost!

На то исто упозоравају Двери српске.

od **alexa** » Čet Mar 06, 2008 09:31

dishi68 je napisao:На то исто упозоравају Двери српске.

A ja kazem da su isti! Metodi su im jos gori...

od **dishi68** » Čet Mar 06, 2008 12:57

alexa je napisao:
dishi68 je napisao:На то исто упозоравају Двери српске.

A ja kazem da su isti! Metodi su im jos gori...

Доказ?

Ово је можда један од тих метода

Лепота детета пре рођења

Прва трибина у оквиру циклуса “ПОРОДИЦА ДАНАС”

У петак, 7. марат 2008. године у просторијама Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско- карловачке (Француска 6) биће уприличено предавање не тему:

“ПОКРЕТ ЗА ЖИВОТ- Лепота детета пре рођења”,
а у оквиру циклуса “ПОРОДИЦА ДАНАС”.

На трибини ће учествовати: Вишња Ћирић, координатор Покрета за живот.

Организатори трибине су: Удружење Помоћ породици и Српски сабор Двери

Prećutkivanje B92 u Peščaniku

Prećutkivanje B92 u Peščaniku

Tko su zapravo Hrvati?

Ko je OnLine