Са: http://www.pogledi.co.yu/

Шта је у Србији данас „Радикална левица“ или се све то може само посматрати као ругање српској јавности

Радикална левица у Србији



Ако сте у последње време у свом граду видели упечатљиве графите на којима стоје натписи типа ''Смрт држави'' и ''Министре на вешала'', као и црвено-црне налепнице са некаквим натписима о анархији, знајте да сте се сусрели са новом политичком фракцијом. Додуше, ради се о нечему крајње неуобичајеном, па чак и за државу каква је Србија. Одувек сте се питали шта значи слово ''А” у кругу, црвено-црни правоугаоник подељен по дијагонали, црна сова, итд, а никада нисте знали шта све ово значи. Овај текст ће покушати да, макар мало, предочи слику о једној новој идеологији, а по свој прилици, најпогубнијој до сада од свих.



Пише: Младен Стевановић



Од почетка деведесетих година минулог века, сви смо били сведоци увођења вишестраначја после деценија комунистичке доминације. Почело је доба разних лево-десних партија и странака, неких знаних из прошлости, а неке су стигле пратећи светске трендове. Србија је поново добила старе партијске бољке.
Наша земља је одувек била плодно тле за политичко мисионарење. Долазиле су нам са свих страна идеологије, за које се увек нашао неки Србин који би их ''дочекао''. Било је, а и сада није много другачије, свега: од деснице, конзервативизма, популарне демократије и грађанских усмерења, па све до социјализма, али и екстремних облика левице. Овој последњој идеологији није посвећивано готово нимало пажње, иако њен рад у Србији и међу Србима има традицију од читавог века, а ни њено присуство у данашњој политици није занемарљиво. Само је на њега потребно обратити пажњу.



Све је почело, у далеком нам 19. веку, када су социјално најугроженији на оној страни света на којој чак и сунце залази, решили да побољшају своје незавидно стање. И то веома чудним методама – престаће да раде, а тражиће за себе колико желе. У тој гордости, отићи ће толико далеко, да им Црква постане предмет презира, као и држава, те било каква врста закона и здраве хијерархије. Онда ће се појавити неколико људи, образованих, али професионално анонимних, који ће нахушкати несрећне људе држећи ватрене говоре о слободи, правди и наравно бољим условима за живот. Анархизам је рођен.
Ова ''филозофија'' (ма колико чудно звучао статус анархизма, заиста се сматра филозофијом) била је веома популарна у студентским круговима Европе друге половине 19. века. Још тада је неко дошао до закључка да су студенти веома погодни за манипулисање, па је анархизам добио још једну врсту повереника.



Симболи анархизма су крајње упечатљиви, мада ретко ко вам може рећи шта они заправо значе. Најпознатији симбол је свакако слово А у кругу, које је дошло од Прудона, једног од неколико поменутих људи. Круг је заправо слово О, а право значење је ''Анархија је закон'' (''Анарцхy ис Ордер"). У већини случајева слово А је веће од О, па знак уз мање измене неодољиво подсећа на петокраку у кругу (ако се провуку линије кроз тачке пресека слова А и круга, јасно се добија пентаграм). Петокраки се такође, као и у свим левим идеологијама, поклања велика пажња. Треба споменути и црну ружу (каква је веза са истоименом сектом процените сами), те тзв. ''црни крст'', па онда црну мачку, те већ поменуту црвено-црну заставу која представља анархо-комунизам и анархо-синдикализам (мада је ова комбинација и у широј употреби). Црвено-црна комбинација је анархистима очигледно веома значајна, а ако знамо да сатанисти изводе ритуале у црним одорама са црвеном поставом, све ово добија и додатни смисао. Не треба бити члан ''Менсе'' да би се закључило да ови симболи и нису тако случајни, јер је анархизам махом изразито атеистички, и изузетно критичан према Хришћанству.



Вратимо се нашим крајевима. Срби су релативно рано дошли у додир са овом идејом, и то баш преко студената који су у то време студирали у Европи. Све је почело као социјализам повезан са покретом за ослобођење јужних Словена, а случило се и да је Бакуњин, познати руски анархиста, лично познавао Перу Тодоровића и имао велики утицај на њега. Тада су штампани листови Радничка борба, Рад, Пролетер итд, а најрадикалнији ''директаши'' беху усто организовали штрајкове, окршаје са полицијом, трудећи се да изазову свеопшти хаос. Јавио се и нихилизам као вид тероризма, против кога се и тадашњи закон у великој мери морао да бори. Међутим, временом, анархо-идеологије су почеле да слабе, како у Србији тако и у окупираној БиХ. Из данашње перспективе, тешко је стога рећи колико има нихилизма у Сарајевском атентату, те у ''Младој Босни'' уопште. Све у свему, до краја Првог светског рата, анархизам ће бити замењен комунизмом, који ће доминирати све до фамозних деведесетих.



Почетак 1990-их, међутим, донео је много промене, не само на пољу политике. У Југославији баријера страним утицајима није било одвише, још мање здраве селекције (мада ни данас није боље) за разне покушаје измене националног идентитета, Срба пре свега. Анарцхy ин тхе УК је била омиљена песма многих наших генерација, а ретко ко би данас могао рећи нешто више о томе. Култура је један од видова пропагирања овог правца, а музика пре свега. Ако се зна, а зна се, да музички правац Пунк позива на дрогирање, алкохолизам, и надасве недолично облачење, а да су управо овакви састави спомињали анархију, идеје некакве лажне слободе и слично, онда је у Србији то, као и све западно, доста прихваћено. Ту су још и подршке хомосексуализму и осталим бизарним облицима сексуалности, легализацији наркоманије, за које се анархисти залажу, било директно или посредно, кроз музику, публикације и остале облике пропаганде.



Ко би у мору застава тог петог октобарског дана, приметио једну која је мало одударала од свих тробојки и барјака ДОС-а? Поменута црвено-црна застава није била знамење ни једне странке тадашњег ДОС-а, а ни СПС, али се ипак беше појавила. И то у маси такозваних демократа, ''октобарских револуционара'', те твораца некакве ''другачије Србије''. Анархизам је наново почео и политички да делује.
До сада је забележен рад више организација оваквог карактера, премда им јавност, зачудо, није посветила никакву пажњу. Као да никоме није било ничег сумњивог у налепницама, графитима у којима се заговара анархија, као и разним ''просветитељским'' удружењима и трибинама на универзитетима.



Ево једног краћег списка анархистичких организација или њихових паравана:

АСИ
Видели сте плакат, графит, штанд на Сајму књига са овим именом, али не знате шта значи. Реч је о скраћеници од Анархо-синдикалистичка иницијатива, најактивније и најбоље финансиране групе овог типа у Београду. Основани 2001, протествовали су исте године против америчке акције у Ираку, небројено пута против Г8 и активно подржавали протесте тог типа широм света. 2004. су примљени у своју Интернационалу (треба ли Србима опет нешто овако?), а познати су и по присуству на разним штрајковима радника.

Транзиција у Србији је крајње лоше изведен процес, који је довео до тога да синдикати радника ступају у везу са овом организацијом, па су им и транспаренти често црвено-црни. Организовали су студентске протесте против школарине, прошле године, наочиглед целе јавности. Више пута су протествовали против представе Ноћ Ђенерала, те рехабилитовања ''ратних злочинаца'' уопште. Ко их финансира тешко је рећи; имају квалитетан сајт, још квалитетнија издања, штанд на Сајму књига, а о графитима и да не говоримо.




АФАНС (Антифашистичка асоцијација Нови Сад) - Протест против
Саше Адамовића директора ТВ Аполо 19 04 2005.

АФАНС (Антифашистичка асоцијација Нови Сад)
Испод овог имена крије се још једна екстремно лева организација. Наводно су борци против фашизма, а у пракси отворено нападају СПЦ, организују анархистичке трибине на универзитетима на којима се разговара о спровођењу различитих облика безвлашћа у пракси. Када је Национални строј упао на једну такву трибину, одмах је позвана Специјална антитерористичка јединица (САЈ), иако су припадници Строја били ненаоружани, и нису се опирали хапшењу. Нико, у оном моменту није ни пожелео да сазна каква је то била трибина, шта се на њој причало пре ''разбијања'' – важно је само да су зли националисти ухапшени.



ОБОР
Не ради се о објекту за чување свиња како име каже, већ је то скраћеница Одбора за борбу против организоване религије, најекстремније атеистичке групе у Србији. Имају свој часопис Безбожник, у којима се могу наћи различити текстови, од марксизма, па до отвореног вређања и клеветања СПЦ. Слике су скарадне, готово порнографске – од оних из Шпанског грађанског рата, па све до карикатура, фото-монтажа и крајње морбидних укрштеница. Хришћанство, посебно Православље, се сматра фашистичком, ''неслободарском'' и погубном религијом, док се рецимо у дарвинизам слепо верује. На мети напада су искључиво хришћански православни великодостојници, никад исламски, јеврејски, адвентистички или будистички, иако се наводно залажу за борбу против сваког облика религије.



Сквотирање (Сqуаттинг)
Сквотерски покрет је доста популаран у Западној Европи – то је покрет ''слободних'' људи који бесправно улазе у напуштене зграде (име му је настало од енглеске речи сqуаттерс – уљези који живе на туђем поседу) које после ''уређују'', али тако што је тамо све дозвољено: од дрогирања до сексуалних оргија, и наравно: ''Смрт фашизму!''. У Београду постоји више оваквих објеката, против којих се полицијска служба и није много борила – за разлику од европских колега, на које се толико угледамо.



Анархистички покрети и ''Сексуалне мањине''
Анархисти подржавају све сексуалне “слободе” и штавише их сматрају пожељним. Блиско су повезани са разним “геј” (првобитно, та енглеска реч је значила “весели”) асоцијацијама, а код нас највише са такозваном ''Qуеериа"-ом (опет, од енглеског qуеер, са основним значењем “чудни”) која је радикално геј/транс оријентисана, а слободно делује преко Б92. Ту су и разне лезбо/феминистичке организације, као и политички усмерене анархо-феминисткиње које такође делују у Србији, преко разних група за „женска права“ и „равноправност полова“. Треба напоменути, да су неки од водећих идеолога анархије били управо хомосексуалци и ментално нестабилне особе, те стога не чуди њихово цитирање Алистера Кроулија, највећег сатанисте свих времена.



Анархизам и дрога
Ове године је у Београду требало да буде одржан „Ганџа марш“ (“гања”, енглески сленг за марихуану), односно “Марш поноса” уживалаца марихуане. Срећа, те у овој земљи још постоји нешто здравог разума па је један овакав догађај спречен. Међутим, интернетом су почели да освићу сајтови на тему коришћења марихуане у ''здравствене'' па и “рекреативне” сврхе, а на сваком су уочљиви линкови ка сајтовима горе поменутих групација. Анархизам, по себи, дрогирање сматра савршено нормалним, па стога не чуди ова чврста веза између наркомана и анархије.



Остале организације и групације
Поред поменутих, у Србији делују и многе друге невладине, ''просветитељске'', ''слободарске'' и ''антифашистичке'' групе и појединци. Организују се трибине, протести радника и студената, а несметано се делује и дела против закона и Устава ове земље. Ако је истицање Ратка Младића за хероја “говор мржње”, иако његова кривица није доказана (а тешко да ће и бити, јер је и нема), шта је онда парола ''Смрт држави'', а тек личне претње упућене њиховим светостима патријарху Павлу, и владикама СПЦ?!



О

Са форума Погледа: http://www.pogledi.co.yu/diskusije/viewtopic.php?t=8378&start=0&postdays=0&postorder=asc&highlight=

Гост:
Novi izbori sto pre da oteramo kostunicinski radikalsko zlo sa politicke scene-sve sto je normalno treba da izadje mislim da izadje 5.000.000 biraca da bi nacisti (SRS,DSS,SPS i ostali) uzeli maksimum 1.500.000 glasova a normalna Srbija 3.500.000!! SIROK DEMOKRATSKI FRONT!! SMRT DSS-u,SRS-u i SPS-u!!

Лепо. Демократија на Српски начин. Није ни чудо што радикала има више. Оваквих изјава има и од стране Алексиначких чланова ЛДП-а, ако нисте знали.

Alo, bre!!!

Za*ebi politiku!

Svi su oni *****, ***** *****, ***** ....!!!

@#$$!@#

Погледајте и ово: Српски марш?
http://www.pogledi.co.yu/diskusije/viewtopic.php?t=8133

са друге стране поста српски марш

Љотић ::
Миша ::
Љотић ::
Мишо има ли мене на тим сликама? И драго ми је да су се коначно и радикали приклонили Сорошевским медијима као што је Радио 021,свака част!


Који је разлог твог одласка на тај скуп ако није идеолошки???
Највише промоције на Б92 управо има Давидовић, чудно да кедан тако"прогоњен"човек има толику медијску промоцију.


Moj евентуални одлазак тамо је јер је то марш против секташа,аутономаша и осталог шљама против којег је твоја СРС само пред изборе.....већ пар година имате власт у Новом Саду а секташке организације у НС управо највише бујају,треба да вас је срамота и драго ми је што ће коначно Србска омладина видети који сте Ви шљам и багра комунистичка.
Што се тиче Б92,сад сте на истој страни пљуните на марш заједно са њима,лепо је да се једном разграничи ко је ко.....само напред Б92,ЛДП,ДС,Радио021 и СРС....храбро на Химлерове СС одреде... Срамота!!!


glupsone,radikali nisu na vlasti u pokrajini nego canak i ustase.maja kao gradonacelnik ne moze nista uraditi,nema u rukama policiju,vojsku to jedino moze drzava.na skupu nece biti srbska omladina,vec ustaska,i tamo ce biti ustase.davidovic je povezan sa svim nacistima u evropi.misa je u pravu.sve organizacije obraz,dveri,1389,ogradili su se od takvog skupa.

Ако је неко хтео да чује и другу страну, (што не значи да подржавам исту) http://gorandavidovic.blogspot.com/2007 ... _3331.html

Они вероватно неће смети да салутирају, викају зиг хајл, аргумент им је биће само српске заставе, па није нацистички скуп.Можете ви да носите које год хоћете заставе али не можете да се маскирате у националисте, провидно је.Распитајте се колико је дуг полицијски досије најближих Давидовићевих сарадника за криминалне радње и пљачке.Давидовић на свом болгу има линкове Стормфронта, Крв и част, Дејвида Дјука, дечко је нациста и болесник, а то што он покушава да привуче младе и наивне људе, кријући се под српским барјаком неће проћи, не стоји му.Срби никад нису били нацисти нити су славили Хитлерове рођендане.

Ако немате времена за читање Давидовићевог блога ту је слика где се све види.


И сад они треба да ми глуме националисте и "подржавају" јединство Србије.

Фотографија се налазила и на сајту српске подружнице "Blood & Honour", наравно с замућеним њушкама нациста, али су је склонили, као и читав линк за свињарију из 2002.

Да се разумемо, антифашистичка "организација" Новог Сада јесте гомила скемлавих и уфиксаних магараца, али су овај пут били од користи. Уколико неко с овог форума има (а верујем да има) везе с Мајом Гојковић, могао би да јој проследи ову фотографију дичне "српске омладине", па нека се наша најбоља градоначелница заједно с новосадском полицијом побрине за гамад која због нерегулисаних закона о промету и држању стоке слободно вршља градом.

Не заборавимо да су летос сомборска грла која припадају овом крду убила избеглицу и члана СРС који је негодовао због њиховог зигхајловања на концерту "Ритма нереда", одржаном на излетишту "Поток" код Нове Црвенке. Наравно, ђубрад са Стормфронта су брже-боље похрлила да се ограде од своје сабраће, пошто су се унередили од страха да радикали не крену да их саватавају и ломе им кичме. Што се Давидовића тиче, о његовој храбрости довољно говори чињеница да је, када су га на суђењу питали да ли је нациста, фашиста или расиста, ћутао као нека цава уместо да стоји иза својих убеђења до краја, ма колико она била глупа, бесмислена и погрешна.

Наравно, уколико Маја Гојковић дозволи да се овај нацистички пир одржи само зато што су се Хитлерови испрдци поново умотали у плашт национализма, као ономад када су у Београду "обележили" годишњицу бомбардовања, дебело ћу размислити да ли ћу следећи пут поверити свој глас радикалима који толеришу перфидно и подмукло нацистичко присвајање национализма кад се год пружи погодна прилика за експонирање и подметање кукавичјег јајета.

НАЦИСТИ ЗАШТО СТЕ УБИЛИ ЧЛАНА СРС ДАЛИБОРА БОРОТА?
И Маја то зна као и врх СРС, битанге, освета ће бити сурова.Прва жртва је била српски радикал од ваше руке.

Српски националисти критикују нацисте из сасвим другог аспекта и угла, и нема речи да су на истој страни са Б92, ЛДП---Маја је у праву срамота за град.

Па затим

Кад си већ поставила ову монтажу АФАНС-а, могла си да поставиш и ону на којој се налази Адамовић из СРС-а у SS униформи. Ионако су је такође радили дотични. А ко жели да верује класичним, ортодоксним Лењинистичким и Марксистичким комуњарама из АФАНС-а (погледајте само њихов сајт и форум), нека верује, то није наш проблем...

Иначе, заборавила си да обележиш једног члана СРС-а на овој слици, налази се директно испод свастике... да ти помогнем, презива се Апић, а име ћеш верујем, сама наћи...
Обратите пажљу на слику:


Ненад Чанак, Нови Сад, у просторијама Лиге а иза њега слика у продукцији ЛСВ рађена у пропагандне сврхе.Чанак у оклопу, држи у руци заставу ЛСВ.Помислио би човек:оригинална идеја!Али није!Чанак је плагијатор и то је копирао од никог другог до свог вољеног вођу Трећег рајха.

Погледајмо:



Za tvoju informaciju, Nenad Čanak je tu sliku dobio na poklon od jednog umetnika koji je tu sliku izložio na jednoj izložbi u Novom Sadu, a tema izložbe je bila ismevanje totalitarnih režima.

После овог више ништа незнам.