Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo i kompanija Microsoft danas su na zajedničkoj konferenciji za novinare predstavili kampanju za unapređenje bezbednosti dece na Internetu koja će trajati tokom 2009. godine. Ova kampanja je deo inicijative Evropske unije, u okviru koje je 10. februar proglašen za Evropski dan bezbednosti dece na Internetu i obeležava se u preko 50 zemalja, širom EU i regiona jugoistočne Evrope. Cilj kampanje je da ukaže roditeljima i deci na sve opasnosti koje prete sa Interneta, i da im kroz razne obrazovne brošure, promotivne događaje i televizijsku kampanju objasni kako da se na pravi način zaštite od tih pretnji.

„Ovaj dan je prilika da se pokrene pitanje zaštite dece na Internetu i prilika da pokažemo spremnost da preuzmemo odgovornost koju imamo prema najmlađim generacijama. Pokrećemo kampanju u okviru koje ćemo okupiti najviše predstavnike države, međunarodnih organizacija, civilnog društva i privatnog sektora kako bismo se suočili sa ovim problemom“, izjavila je na današnjoj konferenciji Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi Republike Srbije.

Kampanja će obuhvatiti borbu protiv dečije pornografije, rasizma, govora mržnje, rodne diskriminacije i zalaganje za zaštitu privatnosti na Internetu.

Zvanični promoter kampanje za unapređenje bezbednosti dece na Internetu je Momčilo Bajagić – Bajaga koji je poručio deci koja koriste Internet: „Krstarite, istražujte, komunicirajte, ali budite uvek oprezni i slušajte savete starijih i iskusnijih. To je jedini način da iskoristite sve prednosti Interneta na pravi način“.

„Kao najveći svetski proizvođač komercijalnog softvera, Microsoft ima veliku odgovornost i mi podržavamo ovu inicijativu. Kroz konstantno unapređivanje naših proizvoda, razne aktivnosti poput našeg programa „Partner u učenju“ , i drugih koje vode ka boljoj zaštiti od Internet pretnji i zlonamernih korisnika, mi ulažemo značajna sredstva i energiju u unapređenje bezbednosti svih naših korisnika, a naročito dece, na Internetu“, istakao je mr Miloš Trkulja, direktor odeljenja za poslovanje sa javnim sektorom u Microsoftu Srbija.

Više informacija o kampanji za unapređenje bezbednosti dece na Internetu možete pronaći ovde:
http://www.microsoft.co.yu/obrazovanje/ ... tusivu.htm

(A.S.)

Tinejdžerka internetom dogovorila samoubistvo!

Tinejdžerka (16) iz okoline Beograda dogovorila istovremeno samoubistvo sa svojim internet dečkom iz Rumunije, koji je sve ispričao policiji. Devojka spasena u poslednji čas. Tinejdžeri članovi opasne internet grupe „EMO"
Srpska policija sprečila je prekjuče 16-godišnju tinejdžerku iz okoline Beograda da izvrši samoubistvo, koje je prethodno preko interneta dogovorila sa svojim vršnjakom iz Bukurešta! Njen virtuelni dečko popio je otrov, ali su rumunska policija i lekari u poslednji čas uspeli da ga spasu!

Maloletni tinejdžeri su se upoznali preko interneta i postali članovi organizacije „EMO", koja zagovara virtuelno vođenje ljubavi, seksualnu apstinenciju i, kako se kaže na njihovom sajtu, „čiste emocije koje se graniče sa bolom"! Prema saznanjima Pressa, rumunski tinejdžer, koji je ostao živ samo zato što nije popio dovoljno otrova, otkrio je policiji da postoji jedna osoba u Srbiji koja u dogovoru sa njim takođe treba da izvrši samoubistvo. Njih dvoje su u virtuelnoj ljubavi bili godinu dana.

Munjevita akcija policije

- Rumunski interpol je odmah obavestio srpske kolege, koje su momentalno krenule u akciju. Za manje od sat vremena ekipe Kriminalističke policije, Hitne pomoći i Centra za socijalni rad krenule su na teren. Sve se događalo prekjuče između 15 i 18 časova. Pronađeni su prvo roditelji, pa devojčica, koja je nameravala da se ubije očevim pištoljem - otkriva izvor Pressa iz policije.

Prema njegovim rečima, roditelji su bili u šoku kada im je saopšteno šta je njihova ćerka planirala da uradi, ali su pristali da sarađuju sa policijom. Rekli su da su devojku već vodili kod psihologa, pošto su poslednjih godinu dana kod nje primetili znatnu promenu ponašanja.

Roditelji su nam rekli da se zatvorila u sebe i bukvalno postala zavisna od interneta. Devojčica je u poruci svom virtuelnom momku napisala da će se ubiti očevim pištoljem, ali nije napisala kada. S obzirom na to da je pištolj bio dobro obezbeđen, ne isključujemo mogućnost da je ona počela da traži drugi način da sebi oduzme život. Podvrgnuta je psihoterapeutskom tretmanu, a psihologu je rekla da je svesna svog problema i da želi da sarađuje. Ona je juče bila u Centru za socijalni rad, ali su psiholozi utvrdili da joj je dovoljan kućni nadzor, posle čega je otišla sa roditeljima - objašnjava sagovornik Pressa.

Serija samoubistava

Ipak, u policiji strahuju da bi ona ponovo mogla da pokuša samoubistvo, jer je u jednom trenutku kazala da nije izvršila misiju!

- Problem je i što mi trenutno ne znamo da li je motiv rumunskog tinejdžera bio da spase svoju devojku iz Srbije ili da odloži čin njenog samoubistva, kako bi to još jednom pokušali da urade istovremeno - dodaje naš izvor.

Prema tvrdnjama našeg sagovornika iz policije, situacija je dodatno opasna jer organizacija „EMO" nema svoje sedište, već je nastala na internetu, pa je teško otkriti da li neka konkretna osoba vrbuje maloletnike da naude sebi.
- Zbog toga bi roditelji trebalo da obrate pažnju kako im se deca oblače, ponašaju, kakve sajtove posećuju. Postoji sumnja da je mnogo mladih ljudi uzrasta od 14 do 18 godina izvršilo samoubistvo misleći da to rade zarad ljubavi, koju „EMO" propagira kao najčistiju emociju, bez telesnog užitka. Policija je ovde delovala efikasno, poštujući proceduru zaštite dece od zlostavljanja i obaveza interventnog reagovanja, ali bi i roditelji i pedagozi morali preventivno da deluju - navode u policiji.

Interpol takođe ima saznanja da „EMO" tinejdžeri povremeno organizuju žurke na kojima se okupljaju, ali se na njima ne spajaju fizički. Prema podacima srpske policije, takvih žurki kod nas do sada nije bilo.

Izvor: press

Koliko sve veća dostupnost pornografskih sadržaja utiče na tinejdžere? Kakve su posledice pornografije koja je sada prisutna i u kući i u džepu?



Seks industrija jedna je od najstarijih na svetu, ali su je Internet i mobilni telefoni učinili dostupnijom nego ikad. Nestala je sva stidljivost kojom su se nekada nabavaljali škakljivi časopisi i video-kasete, a zamenile su je slike i klipovi iz školskih hodnika, klupa, toaleta...

Glumci i glumice iz porno industrije postali su sveprisutni i gotovo neizbežni, a mnogi tinejdžeri i dalje ne shvataju da je sve to kobajagi i da je život drugačiji.

"Prisutnost pornografije danas se svodi na ljudske slobode, pre svega na slobodu izražavanja. A svaka sloboda ide sa granicama. U suprotnom, pretvara se u izvor štete", kaže za "Novosti" dr Oliver Vidojević, dečji psihijatar, psihoterapeut.

Direktna šteta je, po njegovom mišljenju, već neporeciva. "Postoji određena vremenska linija u intelektualnom i seksualnom razvoju deteta. Nije strogo normirana, ali je jasna. Upravo ona čini da se ponašamo seksualno adekvatno, a svako odstupanje remeti socijalizaciju."

Ovaj psihijatar pojašnjava da se danas već na prvom "dejtu" sve podrazumeva. Pritisak grupe je, po njegovom mišljenju, toliko jak da pobeđuje intimna određenja i tera ih na mnoge stvari za koje još nisu spremni.

"Dete nije uvremenjeno, ne radi sve u fazama kada je za to i zrelo i zato u kasnijoj seksualnosti može doći do deformacija. Zato mora da postoji jasna društvena kontrola. A ona je, čini se, sasvim izostala", kaže dr Vidojević.

Revolucija u komunikacijama dovela je do toga da se slika i ton mogu slati sa mnogo više mesta i na mnogo više načina i zato je sve, pa i pornografija, lako dostupno deci. Prema zapažanju ovog psihijtra, pornografija je sada prisutna i u kući i u džepu.

Njegova zapažanja potvrđuju i podaci prema kojima prosečan tinejdžer svake nedelje provede sat i 40 minuta pretražujući pornografske sadržaje. Najviše ga zanima meka pornografija i na internetu provede ukupno 31 sat nedeljno.

Poređenja radi, informacije o plastičnim operacijama pretražuju sat i osam minuta svake sedmice, dok za Facebook izdvajaju više od devet sati. Ovo su rezultati istraživanja sprovedenih u Americi.

Dr Vidojevića ovo ne iznenađuje i dodaje da je "trošenje pornografije adiktivno ponašanje", pa da "stvara veću žudnju i teži da se često ponavlja".

"To kod dece može da dovede i do neadekvatnog seksualnog uzbuđenja i zato imamo primere gde se deca svlače i masturbiraju u vrtiću i školi, a to vremenom može da preraste i u napadačke pristupe."

Sve to na kraju vodi u banalizaciju samih osećanja.

"U porno filmovima nedostaje osećajni deo. I golubovi se udvaraju. A u pitanje se dovodi i monogamija. Ako prebrojite sa koliko ko partnera ima odnose u toku jednog i po sata koliko traje film, poruka nezreloj deci je da monogamija ne postoji."

Ipak, po mišljenju dr Vidojevića, jednokratno izlaganje deteta pornografiji neće imati nikakvog uticaja. Važno je ono što sledi posle toga. Pitanja i odgovori koje će im ponuditi roditelji, škola, društvo...

Najnovije istraživanje kompanije "Dureks" pokazalo je da se naša zemlja, zajedno sa Rumunijom, našla u grupi zemalja istočne Evrope s visokim nivoom potrebe za porno magazinima kao, jer je svega 6,3 odsto mladih edukovano o seksu.

Mladi svet u Srbiji kada želi da se informiše o seksu najviše se oslanja na prijatelje, što nas u tom segmentu stavlja odmah iza Poljske.

Ostali izvori iz kojih se mladi edukuju, pokazuje istraživanje, ne informišu ih u dovoljnoj meri o zaštiti od seksualno prenosivih bolesti i neželjene trudnoće, što potvrđuje i podatak da je Srbija prva zemlja u Evropi po broju abortusa - godišnje se izvrši između 150.000 i 200.000.

I roditelji u Srbiji svoju decu o seksu edukuju najmanje u poređenju sa mamama i tatama preko granice. Mladi su roditelje kao izvor seksualnog obrazovanja naveli u svega 10,1 odsto slučajeva, dok je kod njihovih vršnjaka iz Rumunije taj procenat veći za skoro šest odsto.

Rezultati istraživanja pokazuju da se čak trećina devojaka i mladića ovog uzrasta o seksu informišu iz - časopisa.

(MONDO)

Mladen B. i Dejan S. prepirali su se nekoliko dana preko Fejsbuka, a onda je njihova svađa dobila epilog. Mladen B. je metalnim bokserom u glavu udario vršnjaka Dejana S. juče oko 12 sati ispred Trgovačke škole u Hilandarskoj ulici u Beogradu. Društvena mreža Fejsbuk sve češće se u Srbiji koristi kao mesto gde se ugovaraju tuče, ali i otmice ili neka druga kriminalna dela.
Dvojica dečaka potukla se ispred beogradske Trgovačke škole

Policija je brzo stigla na mesto događaja i privela Mladena B, a povređeni je kolima Hitne pomoći prevezen u Urgentni centar. Tuči je prethodila višednevna prepirka preko Fejsbuka, a razlog svađe bila je devojka. Putem interneta razmenili su niz uvredljivih reči, a onda su se obračunali ispred škole. U jednom trenutku Mladen B. je izvadio bokser iz džepa i svom snagom zamahnuo ka Dejanu, povredivši mu levo oko. Prisutni su odmah obavestili policiju, a ubrzo se pojavilo i obezbeđenje škole, koje se sve vreme nalazilo u zgradi i nisu ni znali za dramu koja se dešavala napolju.

- Nažalost, internet je postao mesto druženja mladih i zamenio je sedenje ispred zgrade, okupljanja u školskim dvorištima, kao što je nekad bilo. Samim tim, u tom virtuelnom svetu tinejdžeri ispituju sve granice, izazivaju, provociraju, svađaju se i izgovaraju niz reči koje uživo nikad ne bi rekli jedno drugom. To je zato što su oni na taj način skriveni iza monitora i tastature, mogu da kažu šta god požele i tog trenutka nema posledica, nemaju osobu sa druge strane sa osećanjima, reakcijama. Najčešće na internetu oni preuzimaju uloge drugih, ponašaju se suprotno od onoga u stvarnosti i zbog toga se dešavaju ovakvi incidenti - objašnjava Nataša Stojanović, pedagog u Gimnaziji “Sveti Sava”.

Krajem maja i sredinom juna prošle godine desila su se dva teška zločina koja su svoj početak imala na Fejsbuku. Prvo su četvorica otmičara kidnapovala osamnaestogodišnjeg Miloša Jakovljevića u Novom Beogradu i to nakon što ga je devojka jednog od kidnapera namamila preko Fejsbuka. Ona je preko lažnog profila, predstavljajući se kao “Lepa Sandra”, stupila u kontakt sa otetim osamnaestogodišnjakom. Posle nekoliko razmenjenih poruka, predložila mu je da se upoznaju, a viđenje je zatim dogovoreno kod Fontane u Novom Beogradu. Tada su na scenu stupila trojica otmičara, koji su mladića strpali u automobil i odvezli u Sremske Karlovce gde su ga zatvorili u podrum jedne napuštene kuće dubok 150 metara. Mladić je tu držan sedam dana, a za to vreme su ga čuvala dvojica otmičara. Treći je zajedno sa devojkom koja je bila mamac pozivali njegove roditelje i tražili otkup od 150.000 evra. Brzom intervencijom policije otmičari su uhapšeni. Kako je istraga pokazala, otetog Jakovljevića su “tipovala” dvojica koja su se sa njim družila. Oni su znali da je njegov otac privatni preduzetnik koji ima solidne prihode.

- U ovakvim slučajevima je najbitnija preventiva, razgovor sa decom i kontrola toga što rade na internetu. Nažalost, ovakvih i sličnih slučaja biće sve više jer se virtuelna komunikacija, pa samim tim i njene zloupotrebe, ne može zaustaviti - dodaje Stojanovićeva.

U avgustu prošle godine B. J. (17) iz Jabuke kod Pančeva ubio je Dejana S. (17) posle bezazlene svađe na Fejsbuku. Zločin se dogodio kada su se dvojica mladića posle prozivki na društvenoj mreži slučajno srela u centru Jabuke i potukla se. B. J. je nasred ulice izvadio nož i izbo vršnjaka u glavu, grudi i stomak. Dejan S. je zbog teških povreda na licu mesta ostao mrtav, dok je B. J. 27. januara ove godine u Višem sudu u Pančevu osuđen na četiri godine zatvora.

Nešto blaži oblik nasilja preko Fejsbuka desio se u Novom Sadu, gde je D. B. (17) iznuđivao novac od svog druga, preteći mu porukama preko Fejsbuka i mobilnog telefona. Pre toga mu je pozajmio novac pod kamatu.


[Blic]