Simulacija Velikog praska, ekperiment koji bi trebalo da otkrije tajne nastanka kosmosa i njegove budućnosti, uspešno počela u Ženevi.

I pored mnogih strahova, Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN), tvrdi da nema opasnosti za sudbinu Zemlje. Eksperiment veka u Velikom hadronskom kolajderu, odnosno simulacija Velikog praska, počela je kao što je i planirano, uprkos "malim električnim problemima" o kojima u CERN-u nisu želeli da govore.

Naučnici očekuju da će eksperiment trajati od 15 do 20 godina, a maksimalna projektovana energija biće dosegnuta tek 2010. godine.

Cilj eksperimenta je simuliranje Velikog praska, u uslovima sličnim onima koji su postojali milijarditi deo sekunde posle nastanka svemira.

Merenja bi trebalo da daju šansu naučnicima da predvide dalji tok razvoja kosmosa i pronađu Higsov bozon, česticu koja je ključ za objašnjenje mase i suštine univerzuma i koja se zbog toga naziva i "Božja čestica". Međutim, čuveni fizičar Stiven Houking kladio se u 100 dolara da CERN neće naći Higsov bozon.

Oko eksperimenta veka vođene su žestoke rasprave, pošto postoji strah da bi iz njega mogle da se izrode crne rupe, koje će rasti i na kraju progutati Zemlju. Zbog takvih glasina, pojedini naučnici CERN-a primili su i pretnje smrću.

"Samo želim da pokažem o čemu se radi u ovom projektu i nadam se da ljudi, kada se bliže upoznaju sa projektom, a ja se zaista nadam da hoće, neće biti uvučeni u zastrašujuće, ali netačne priče o crnim rupama", kaže naučnica CERN-a Katerin Mekalpin.

Projekat izgradnje glavnog instrumenta, Velikog hadronskog kolajdera, do sada je koštao oko devet milijardi dolara. Kolajder je danas, kroz 27 kilometara dugačak tunel koji se nalazi na oko 100 metara pod zemljom u oblasti francusko - švajcarske granice, pokrenuo prvi snop protona.

Eksperimente iz laboratorije na periferiji Ženeve moguće je pratiti i preko internet sajta CERN-a.

Prvi protonski snop obišao je krug kroz veliki hadronski kolajder (LHC), dug 27 kilometara. Početak eksperimenta na dubini od 100 metara ispod zemlje, uz samu švajcarsko-francusku granicu nije napravio crnu rupu, nije nestalo struje, nije bilo eksplozije... Sumnjičavi, ipak, upozoravaju da nam smak sveta „ne gine“, kada u suprotnom smeru pusti još jedan protonski snop i naučnici izazovu sudar nalik „Velikom prasku“, iz vremena kada je nastajao svemir.

Naučnici, koji su predvideli baš svaku mogućnost, smatraju da, kada se postigne 99,99 odsto brzine svetlosti (360.000 kilometara u sekundi) i energija slična onoj kada se dogodio „Big beng“, najgore što može da se dogodi jeste da se ošteti sam akcelerator LHC.
Ovo, osim čelnika CERN-a, tvrde i fizičari svih zemalja koje učestvuju u ovom projektu. Među njima i stručnjaci iz Srbije.

Naši u CERN-u učestvuju u nekoliko projekata, ali kao deo velikih kolaboracija. Upravo u Srbiji, u Institutu „Lola“, napravljen je poslednji šraf, poklopac na ATLAS-u, jednom od četiri detektora velikog hadronskog kolajdera. Ovaj deo, težak 120 tona, prevezen je iz „Lole“ u februaru ove godine, a za njegovo postavljanje bio je zadužen tim Instituta za fiziku, na čelu sa prof. dr Draganom Popovićem. Poklopac napravljen u „Loli“ bio je poslednji komadić koji je nedostajao, da bi probe za veliki eksperiment mogle da počnu. Stručnjaci iz Srbije učestvovali su i na radu detektora CMS, ali i u još nekim kolaboracijama.
Njihovo učešće je značajno, ali Srbija nije punopravni član CERN-a, iako je naša nekadašnja zemlja, Jugoslavija, bila 1954. godine jedna od 12 zemalja, osnivača Evropske organizacije za nuklearna istraživanja u Ženevi! Kada smo se 1961. godine odrekli članstva u CERN-u, argumenti vlasti bili su „nedostatak sredstava“ i „drugi prioriteti zemlje u razvoju“.
- Tada je, u ime Jugoslavije, potpisnik osnivanja CERN-a bio čuveni profesor i akademik Pavle Savić. Osim njega, bilo je tu još naših fizičara, kao što su Zvonko Marić, Relja Popić i Miša Mlađenović. Nažalost, oni nisu više među živima, da bi se podsetili tog vremena - priča nam prof. dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku. - Od njih sam svojevremeno čuo da smo iz CERN-a izašli, jer nam je članarina bila skupa. Trebalo je godišnje da izdvajamo oko milion maraka. Država je tada ponudila fizičarima da taj novac, umesto CERN-u, uplaćuju za domaća istraživanja. Oni su pristali, ali novac nikada nisu dobili.
Tako smo posle sedam godina punopravnog članstva, prestali da budemo deo velikog naučnog projekta u Švajcarskoj.

Imali smo neko vreme status zemlje posmatrača. A onda, dugo nas nije bilo u CERN-u. Kada su nam uvedene sankcije, gotovo da nismo znali ni šta se tamo dešava.
- Tek 2003. godine vratili smo se u CERN, ali opet kao zemlja posmatrač. Učestvujemo u međunarodnim kolaboracijama - objašnjava Popović. - Radimo na detektorima. Piše ime i naše države, potpisnici smo Memoranduma o saradnji. Ali, Srbija i dalje nije član.

JOŠ ŽIVE LEGENDE
PROFESORI Milan Popović i Bogdan Maglić jedini su, prema našim saznanjima, živi fizičari iz Srbije, koji su učestvovali u istraživanjima u CERN-u, u godinama posle njegovog osnivanja. Prof. Maglić živi u Los Anđelesu, a prof. Nikolić, koji je dugo živeo na francuskoj strani u blizini CERN-a, i danas je u Francuskoj.

OČEKUJU I NOBELOVU NAGRADU
JAVNA ili pritajena želja naučnika u CERN-u da se ovenčaju nobelovom nagradom, možda je i veća od naučne žeđi da otkriju šta se to dešavalo kada je nastajao kosmos. Najviše naučno priznanje za sve što je urađeno u CERN-u izvesno neće izostati, ali je pitanje ko će biti laureat. Profesor dr Miroslav Vesković, pomoćnik ministra nauke i tehnološkog razvoja, procenjuje da bi se moglo dogoditi da prvi put u istoriji bude dodeljena Nobelova nagrada čitavom timu, jer veliki hadronski kolajder, podseća on, jeste delo timskog rada. Prof. Vesković, nuklearni fizičar, i sam učestvuje u istraživanjima u CERN-u, u kolaboraciji ISOLDE koja se bavi nuklearnim delom istraživanja.
- Postoji nekoliko aspekata istraživanja koji su veoma značajni - objašnjava on. - Već i sama gradnja akceleratora, hlađenje magnetnih polja na toliko niske temperature (od 271 stepen ispod nule) uspeh su za sebe. A očekuju se i odgovori na tolika važna pitanja.

PROFESOR Vesković objašnjava kako fizičari, koji se bave kosmologijom, nestrpljivo čekaju odgovore na misteriju tamne materije (ona čini 95 odsto univerzuma).

U sudaru dva protonska snopa u velikom hadronskom kolajderu, pri energiji od 14 TeVa i brzini gotovo jednakoj brzini svetlosti, očekuje se i odgovor na misteriju supersimetrije sveta.
- Velika otkrića očekuju se u oblasti supersimetrije, koncept u kome se ujedinjuju dve potpuno različite vrste čestice, tako da svaka ima svoj par. Do sada nije otkriveno da tako nešto postoji, ali se veruje da će na tim energijama, sličnim onima pri velikom prasku, to i eksperimentalno biti potvrđeno - objašnjava profesor Vesković. - I naravno, najviše se pominje otkrivanje Higsovog bozona, čestice koja objašnjava masu svih drugih čestica, a njeno postojanje takođe nije eksperimentalno potvrđeno.

Taj najvažniji eksperiment, prava simulacija „Velikog praska“ dogodiće se tek 2010. godine.

Zato nam i preti crna rupa...

Ovaj kurtonski kurajber (hadronski kolajder) je opasna igracka...

sve u ime nauke, tako je i atomska bomba napravljena da bi osigurala mir. Ideja sravniti zemlju sa zemljom sve u ime napretka nauke i sebicnih interesa.

Nesto mi je neverovatno, tipujem da je sve, ipak, pod kontrolom, mada sa ovom nuklearnom tehnikom se nikad ne zna...

Prioritetnije bi bilo naci nacin da se narod nahrani, zaleci ozonska rupa...

Gigantski akcelerator izgrađen u Ženevi, koji su pre deset dana naučnici pustili u pogon kako bi eksperimentalno bio izveden "Veliki prasak" radi mogućeg objašnjenja nastanka svemira, morao je zbog oštećenja da bude isključen, saopštila je danas Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN).

Eksperti sada utvrđuju stepen oštećenja Velikog hadronskog sudarača (LHC-Large Hadron Collider), smeštenog na 100 metara ispod švajcarsko-francuske granice, objavile su svetske novinske agencije.

Prema saopštenju CERN, za sada nije moguće govoriti o tačnim uzrocima kvara, ali se čini da je do njega doveo pogrešan električni spoj između dva magneta, koji je prouzrokovao gubitak helijuma neophodnog za hlađenje akceleratora.

Do takvih kvarova, kako je istaknuto, dolazi često kod raznih vrsta ubrzavača čestica, ali je u slučaju LHC to komplikovanije, jer se radi o ogromnom uređaju, smeštenom u 27 kilometara dugom kružnom tunelu, koji radi maksimalne efikasnosti mora da ima toplotu blisku apsolutnoj nuli.

Otopljavanje gigantskog akceleratora, koje je neophodno radi opravke kvara, trajaće najmanje nekoliko nedelja, a posle otklanjanja kvara uređaj će ponovo morati biti ohlađen na potrebnu temperaturu, pa se pominje pauza od dva meseca.

CERN je još u četvrtak saopštio da je posle uspešnog starta akceleratora, zbog kvara na transformatoru u sistemu za hlađenje, LHC morao biti zaustavljen, ali se posle promene tog dela i kasnijih dodatnih kontrola pokazalo da je problem mnogo obimniji nego što se prvobitno mislilo.

Ovaj projekat je, izgleda već na samom početku suočen sa problemima.

Samo tri dana posle puštanja u pogon, hakeri su provalili u kompjuter CERN što je izazvalo zabrinutost u pogledu bezbednosti najvećeg naučnog eksperimenta u istoriji.

Neki fizičari su, pak, izrazili bojazan da bi, u slučaju da nešto krene loše naučnici u CERN mogli stvoriti crnu rupu koja će progutati Zemlju.

Drugi, međutim, među kojima je i britanski astrofizičar Stiven Hoking smatraju da postoji manje od jedan odsto verovatnoće da uređaj proizvede crne rupe, a ako nekim slučajem one i nastanu, nestaće u deliću sekunde pre nego što naprave štetu.

U ovaj projekat vredan devet milijardi dolara, bilo je uključeno 7.000 fizičara, među kojima su i naučnici iz Srbije.